PANIKA SE UVUKLA U KREMLJ, PUTIN SE POVUKAO U IZOLACIJU?! Njegovi jastrebovi potpuno podivljali zbog napada na Iran: "UBIĆE I NAS..." Vlada MENTALITET BUNKERA

Ruski predsednik Vladimir Putin osudio je atentat na ajatolaha Alija Hamneija kao "ubistvo počinjeno u ciničnom kršenju svih normi ljudskog morala i međunarodnog prava".

Manje od devet meseci kasnije, nakon što je ajatolah Ali Hamnei ubijen u ciljanom napadu koji je predvodio Izrael uz podršku SAD, Putin nije imao drugog izbora nego da reaguje.

Atentat je verovatno aktivirao dva Putinova najdublja instinkta: duboko ukorenjenu paranoju o sopstvenom opstanku na vlasti i politički instinkt za preživljavanje koji definiše pobedu nad Ukrajinom - bez obzira na cenu.

Oba instinkta su bila očigledna u kratkoj izjavi na veb-sajtu Kremlja, u kojoj je Putin nazvao Hameneijevo ubistvo "ubistvom počinjenim u ciničnom kršenju svih normi ljudskog morala i međunarodnog prava".

Bila je to jača reakcija nego nakon hapšenja još jednog bivšeg ruskog saveznika ranije ove godine, predsednika Venecuele Nikolasa Madura.

Zanimljivo je, međutim, da Putin nije imenovao zemlje koje stoje iza napada.

Mentalitet bunkera

U ruskim političkim krugovima, Hamneijeva smrt je izazvala poređenja sa padom drugog autoritarnog lidera.

Snimak sa mobilnog telefona koji prikazuje libijskog lidera Moamera Gadafija kako ga linčuje besna rulja 2011. godine nakon intervencije NATO-a navodno je doveo Putina u stanje besa, prema rečima dobro povezanog ruskog novinara Mihaila Zigara.

- Pokazali su celom svetu kako je ubijen, prekriven krvlju - rekao je vidljivo uznemireni Putin na televizijskoj konferenciji za novinare. "Da li je to demokratija?"

U maju 2012. godine, ubrzo nakon Gadafijevog pada, Putin se vratio na predsedničku funkciju nakon perioda premijerskog mandata. Činilo se da preuzima funkciju sa jasnom misijom - da prekine odnose sa Zapadom i obračuna se sa domaćom opozicijom, koju je optuživao za saradnju sa ruskim neprijateljima radi rušenja vlade.

- Gadafijeva smrt je postala prekretnica u ruskoj politici - i spoljnoj i unutrašnjoj - piše Aleksandar Baunov, viši saradnik u Karnegi Rusko-Evrazijskom centru u Berlinu.

Prema njegovim rečima, Putin je, kao bivši agent KGB-a, doživeo rušenje svetskog lidera na tako brutalan način kao "vrhunac izdaje".

Tokom godina, Putin se sve više povlačio u izolaciju.

Tokom pandemije COVID-19, strani državnici, kao i ruski zvaničnici, morali su da se drže na nekoliko metara od ruskog predsednika. Sastanci sa građanima su bili, i još uvek jesu, pažljivo inscenirani.

Pokojni ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni ga je nazvao "deda u bunkeru", aludirajući na istragu svog tima o luksuznoj palati navodno povezanoj sa Putinom, koja je uključivala mrežu tunela iskopanih 50 metara pod zemljom.

"Ubiće i nas"

Najnoviji događaji će verovatno produbiti Putinovu paranoju.

Pad dva ruska saveznika - Madura i Hamneija - u kratkom vremenskom periodu podstakao je neke prokremaljske komentatore da prekrše nepisano pravilo koje je na snazi otkako se Donald Tramp vratio u Belu kuću: da izbegavaju otvorene kritike Sjedinjenih Država i njihovog predsednika.

Prednjačio je u takvim reakcijama bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, koji je napisao da je američki napad na Iran otkrio Trampove "prave namere".

Ruski TV voditelj i propagandista Vladimir Solovjov optužio je Sjedinjene Države da se ponašaju "kao predator", koristeći diplomatiju da bi "plen spustio gard pre nego što ga zagrize za vrat".

- Da li razumemo da razgovor o Iranu zapravo znači razgovor o Rusiji - pitao je svoje gledaoce.

Ultranacionalistički ideolog Aleksandar Dugin upozorio je da bi Vašington mogao da planira da uradi isto Rusiji.

- Jedan po jedan, naši saveznici se sistematski uklanjaju - napisao je.

- Jasno je ko je sledeći i jasno je šta pregovori sa takvim neprijateljem zapravo znače - dodao je, aludirajući na mirovne pregovore u Ukrajini kojima posreduju Sjedinjene Države.

Prokremaljski portal Segodnja.ru otišao je još dalje, objavljujući komentar pod naslovom: "Kako će nas ubiti".

Nasuprot takvim reakcijama, Kremlj je zadržao mnogo diplomatskiji ton.

Dan nakon što je Putin osudio ubistvo Hamneija, njegov portparol, Dmitrij Peskov, izrazio je „duboko razočaranje“ što su pregovori SAD sa Iranom propali, ali je istovremeno izrazio „duboku zahvalnost“ za napore SAD da posreduju u postizanju mira u Ukrajini.

- Pre svega, verujemo samo sebi i branimo sopstvene interese - dodao je.

Poruka je bila jasna: Putin neće dozvoliti da njegove emocije zbog Irana poremete njegove strateške ciljeve u Ukrajini.

- Njegovo najveće oružje u tom sukobu bila je spremnost i sposobnost Trampove administracije da izvrši pritisak na Ukrajince i Evropljane - rekao je Sem Grin, profesor ruske politike na Kings koledžu u Londonu. „Dakle, on nema apsolutno nikakav razlog da odustane od toga.“

Bez obzira na to šta ruski predsednik lično oseća, njegovi postupci pokazuju da je pre svega pragmatičar.

- Putin neće rizikovati sopstvenu bezbednost, bezbednost režima ili svoju viziju ruske nacionalne bezbednosti da bi se razotkrio i pomogao Iranu, Severnoj Koreji, Kini ili bilo kome drugom - kaže Grin.

Za Moskvu, napad na Iran takođe ima nekoliko potencijalnih prednosti: mogućnost rasta cena nafte, neslaganja između Evrope i Sjedinjenih Država oko načina suočavanja sa posledicama i Vašington preokupiran krizom umesto ratom u Ukrajini.

Trampovi potezi takođe pojačavaju Putinov domaći i međunarodni narativ o opasnostima zapadne hegemonije.

Pored toga, Putin ima sredstvo odvraćanja koje ni Gadafi ni Hamnei nisu imali - najveći nuklearni arsenal na svetu.

Ali nuklearno oružje ne pruža zaštitu od pretnji iznutra. Ako pad savezničkih autokrata dodatno pojača Putinove strahove, oni su verovatno manje usmereni na NATO rakete, a više na dvorske intrige.

Ruski predsednik dobro zna da diktatori koji godinama akumuliraju toliko moći obično napuštaju vlast na jedan od dva načina, zaključuje Grin. "Ili u lisicama - ili u kovčegu", piše Politiko.

(Kurir.rs/Slobodna Dalmacija)