ŠOKANTNE TVRDNJE! AMERIKA NIJE SPREMNA ZA RAT SA IRANOM: Trampova administracija panično krpi planove! Rat košta SAD čak milijardu dolara DNEVNO!

Administracija predsednika Donalda Trampa nije bila u potpunosti spremna za širi rat sa kojim se sada suočava pošto je u subotu zajedno sa Izraelom pokrenula agresiju na Iran, piše Politiko.

Žurba da se dodaju ljudi i resursi kako bi se podržali napori koji se obično organizuju mnogo pre američke vojne akcije naglašava kako Trampov tim nije u potpunosti predvideo široke posledice rata koji je pokrenuo.

„Ono što smo videli bila je potpuno improvizovana operacija gde niko zapravo nije izgledao kao da razume ili veruje da je vojna akcija neizbežna“, rekao je Džerald Fajerštajn, bivši visoki američki diplomata za Bliski istok. „Kao da su se probudili u subotu ujutru i odlučili da započnu rat“.

SAD i Izrael su sproveli masovnu operaciju usmerenu na iransku bezbednosnu infrastrukturu, ubivši vrhovnog vođu zemlje i druge visoke zvaničnike. Međutim, američki i izraelski zvaničnici još uvek nisu jasno definisali krajnji cilj operacije, a Tramp i njegovi pomoćnici nisu uspeli da ponude ubedljive razloge zašto su napadi bili neophodni u ovom trenutku.

Iran je uzvratio napadima na SAD i druge mete širom Bliskog istoka. Najmanje šest američkih vojnika je ubijeno u luci u Kuvajtu, što postavlja pitanja o tome da li je njihova baza bila adekvatno zaštićena od napada dronova. Pogođeni su i neki američki diplomatski objekti, a raste zabrinutost da bi SAD i njihovi saveznici mogli ostati bez municije.

Vojni i odbrambeni izazovi

Pentagon takođe pokušava da pošalje više sistema protivvazdušne odbrane u region, posebno manje i jeftinije sisteme odbrane od dronova koje razvija poslednjih nekoliko godina, rekao je američki zvaničnik.

Napad u kojem su poginuli američki vojnici posebno zabrinjava vojne planere jer ga je izveo relativno jeftin dron „Šahed“, koji često može da leti ispod postojećih radara. SAD trenutno koriste rakete vredne nekoliko miliona dolara da obaraju dronove koji koštaju samo delić te cene. Iran ima hiljade takvih dronova u svom arsenalu, a desetine su već probile postojeću protivvazdušnu odbranu.

Mnogi sistemi protiv dronova kojima bi SAD mogle da se suprotstave još nisu korišćeni u borbi, dodao je zvaničnik, budući da se američke snage ranije nisu suočile sa tako široko rasprostranjenom pretnjom dronova.

Kritike zbog spore evakuacije

Najdirektniji uticaj bio je ograničena priprema za pomoć Amerikancima koji žele da napuste region. Usred kritika da je administracija bila prespora da upozori američke građane da odu i pomogne onima koji su zatečeni usred sukoba, Stejt department šalje dodatno osoblje u Atinu. Oni će pomagati američkim građanima, prema rečima sadašnjeg i bivšeg zvaničnika upoznatog sa konzularnim pitanjima.

Zvaničnik Stejt departmenta upoznat sa procesom rekao je da su najviši zvaničnici preuzeli operaciju evakuacije, koju bi inače uglavnom vodili konzularni i birokratski službenici. On je priznao da je relativno malo ljudi u odeljenju bilo upoznato sa ratnim planovima, što je moglo doprineti problemima sa naređenjima za evakuaciju i upozorenjima za putovanja.

Iako su ambasade u Libanu i Izraelu počele da evakuišu neke zaposlene i njihove porodice u danima pre napada, većina diplomatskih misija u regionu nije preduzela takve korake sve do početka rata. Tek u ponedeljak je Stejt department izdao prvo veliko upozorenje Amerikancima, pozivajući ih da „odmah napuste“ 14 zemalja u regionu. Do tada je već bilo teško pronaći avionske karte zbog zatvaranja vazdušnog prostora i brojnih otkazivanja letova. Upozorenja su od tada proširena na Kipar i Pakistan.

„To je bilo potpuno zanemarivanje dužnosti“, rekao je Džefri Feltman, bivši američki ambasador u Libanu koji je nadgledao evakuaciju hiljada američkih građana 2006. godine. „Iran je pretnja, nema sumnje u to, ali nismo bili u neposrednoj opasnosti. Pa ipak, Tramp je ostavio hiljade, ako ne i stotine hiljada, Amerikanaca na cedilu bez ikakvog plana za njihovu evakuaciju.“

Političke posledice i odgovori

Stejt department je u saopštenju naveo da je krizni štab, osnovan u subotu ujutru, pomogao više od 6.500 Amerikanaca u inostranstvu. Pomoćnik državnog sekretara Dilan Džonson je na X-u objavio da se više od 17.500 američkih državljana vratilo u SAD od 28. februara, dana kada je počeo rat, ali ta brojka izgleda uključuje mnoge koji su otišli ​​bez pomoći Stejt departmenta.

Portparolka Bele kuće Karolina Livit rekla je da je predsednik regionalnim liderima rekao da „očekuje njihovu pomoć“ u povratku Amerikanaca. „Administracija već brzo iznajmljuje besplatne čarter letove i rezerviše komercijalne opcije, za koje očekujemo da će vremenom postati dostupnije“, rekla je ona.

Demokrate su iskoristile pitanja evakuacije da oštro kritikuju Trampovu administraciju, što je svojevrsni preokret u odnosu na 2021. godinu, kada su republikanci kritikovali Bajdenovu administraciju zbog povlačenja iz Avganistana. Senator Kris Kuns je pozvao na nadzorna saslušanja o propustima Stejt departmenta.

„Osnovna funkcija naše spoljne politike je da zaštitimo Amerikance“, rekao je Kuns. „Do sada je predsednikov odgovor na ovu nepromišljenu nesposobnost bio jednostavno 'šta god da je, tu je'.“

Demokrate u Odboru za spoljne odnose Senata pozvale su državnog sekretara Marka Rubija da preduzme konkretnije korake kako bi pomogao američkim građanima. U pismu traže objašnjenja o tome kako se donose odluke o evakuaciji i koje se alternativne opcije razmatraju. Nekoliko guvernera, uključujući one iz Kalifornije, Njujorka i Ilinoisa, takođe je zatražilo informacije od Stejt departmenta o građanima zarobljenim u regionu.

Papreni rat

Rat sa Iranom košta Sjedinjene Države oko milijardu dolara dnevno, prema dva kongresna izvora, izveštava MS NOW.

Od početka sukoba 28. februara, SAD su do sada potrošile najmanje pet milijardi dolara, procenu koju je prvi objavio The Atlantic.

Jedan od izvora je objasnio da se očekuje da će se dnevni troškovi vremenom smanjivati, jer američke snage ispaljuju manje skupih raketa presretača.

Primer su rakete Patriot, koje su ograničene u zalihama i koštaju do tri miliona dolara po komadu.

Kurir.rs/Politico/Agencije