KOJE ZEMLJE EU SU NAJVIŠE POGOĐENE PREKIDOM ISPORUKE PLINA IZ KATARA? Neke članice posebno izložene, a ove DVE su zaštićene od poremećaja na tržištu, evo zašto
Iranski napadi na Katar doveli su do obustave proizvodnje tečnog prirodnog gasa (TNG) i značajnih poremećaja u transportu kroz Ormuski moreuz, što je izazvalo zabrinutost na evropskim energetskim tržištima.
Iako Evropska komisija tvrdi da ne postoji neposredna opasnost od nestašice gasa, cene na holandskoj berzi TTF, ključnoj referentnoj tački za Evropu, porasle su poslednjih dana.
Situacija izaziva sećanja na energetski šok iz 2022. godine nakon početka rata u Ukrajini, ali se dešava u kontekstu mnogo veće diverzifikacije snabdevanja, piše Euronews.
Neke članice EU posebno izložene
Evropska komisija je sazvala hitne sastanke i navela da američki TPG i norveški gas za sada održavaju stabilne zalihe.
Komesar za energetiku Dan Jergensen naglasio je i značaj većih isporuka iz Azerbejdžana preko Južnog gasnog koridora, ali upozorio da su neke zemlje EU posebno izložene poremećajima zbog velike zavisnosti od TPG-a, katarskog gasa ili niskih rezervi.
Italija i Belgija pod najvećim pritiskom
Prema podacima tink-tenka Bruegel, EU je 2025. uvezla više od 140 milijardi kubnih metara TPG-a, od čega je gotovo 58% stiglo iz SAD, čiji se izvoz utrostručio od 2021. do 2025.
Najveći uvoznici su Francuska, Španija, Italija, Holandija i Belgija.
Italija i Belgija su najizloženije zbog zavisnosti od katarskog gasa (oko 30% italijanskog i 8% belgijskog uvoza).
Poljska takođe ima značajan udeo iz Katara (17%).
Belgija dodatno rizikuje zbog niskih rezervi gasa (oko 25,5%, ispod EU proseka od 30%), dok Italija i Poljska imaju veće zalihe.
Analitičari upozoravaju da bi zatvaranje katarskog postrojenja Ras Laffan moglo značajno poremetiti tržište jer nema mnogo brzih alternativa.
Dve članice EU u dobrom položaju
S druge strane, neke članice EU izgledaju mnogo bolje zaštićene od trenutnih poremećaja.
Portugal se posebno ističe, jer nije kupovao gas sa Bliskog istoka od 2020. godine.
Njegovi glavni dobavljači u 2025. godini bili su Nigerija i SAD, čije su rute snabdevanja bezbedne i udaljene od Ormuskog moreuza.
Zemlja takođe održava izuzetno visok nivo popunjenosti skladišta od preko 76%.
Španija takođe ima koristi od diverzifikovanih izvora, sa rezervama od oko 56%, što je stavlja u udoban položaj. Ove razlike unutar bloka pokazuju kako nacionalne energetske strategije sprovedene od 2022. godine sada rezultiraju veoma različitim nivoima ranjivosti.
Dugoročna rešenja umesto kratkoročnih mera
Brisel je najavio mogućnost aktiviranja mera solidarnosti ako se situacija pogorša, poput koordinisanog smanjenja potražnje, zajedničke nabavke LNG-a i finansijske pomoći.
Kris Bernkopf iz kompanije Podero smatra da glavni problem nije sistem cena, već zavisnost od gasa.
Kao dugoročno rešenje navodi razvoj obnovljivih izvora energije, skladištenje energije i pametno upravljanje potrošnjom.
Po njemu, kratkoročne mere poput zamrzavanja cena ne rešavaju problem, jer se prava energetska bezbednost postiže smanjenjem zavisnosti od uvoznih fosilnih goriva.
(Kurir.rs/Euronews)
