ZEMLJE PERSIJSKOG ZALIVA BESNE NA AMERIKU: „Niste nas zaštitili od iranskih napada, prepušteni smo sami sebi!

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa suočava se sa rastućim nezadovoljstvom saveznika u Persijskom zalivu, koji se žale da im nije dato dovoljno vremena da se pripreme za baražu iranskih dronova i raketa kao odgovor na američke i izraelske napade.

Osveta udara

Prema njegovim rečima, u regionu postoji uverenje da je operacija bila usmerena na odbranu Izraela i američkih snaga, dok su države Zaliva bile prepuštene same sebi. Dodao je i da se zalihe odbrambenih presretača u njegovoj zemlji „brzo iscrpljuju“.

Kao i drugi sagovornici u ovoj priči, zvaničnici Zaliva govorili su pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti diplomatskog pitanja. Vlade Bahreina, Kuvajta, Omana, Katara, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata nisu odgovorile na zahteve za komentar.

Portparolka Bele kuće Ana Keli je odgovorila na kritike: „Iranski udari balističkim raketama u znak odmazde smanjeni su za 90 odsto, jer operacija „Epski bes“ uništava njihovu sposobnost da lansiraju to oružje ili proizvode novo.“

„Predsednik Tramp je u bliskom kontaktu sa svim našim partnerima u regionu, a napadi terorističkog iranskog režima na naše susede pokazuju koliko je bilo ključno da predsednik Tramp eliminiše ovu pretnju našoj zemlji i saveznicima.“ Pentagon nije odgovorio na zahtev za komentar.

Netanjahu kao krivac

Zvanične reakcije arapskih zemalja Persijskog zaliva bile su uzdržane, ali javne ličnosti bliske njihovim vladama otvoreno su kritikovale SAD, sugerišući da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu uvukao predsednika Donalda Trampa u nepotreban sukob.

„Ovo je Netanjahuov rat“, rekao je u sredu za CNN princ Turki el-Fajsal, bivši šef saudijske obaveštajne službe. „On je nekako ubedio predsednika Trampa da podrži njegove stavove“.

Zemlje Zaliva postale su laka meta za Iran jer se nalaze u dometu njegovih raketa kratkog dometa, a obiluju i ciljevima kao što su američke vojne instalacije, važne poslovne i turističke lokacije i energetski objekti, što ometa globalni protok nafte.

Od početka rata, Iran je ispalio najmanje 380 raketa i više od 1.480 dronova na pet arapskih zemalja Persijskog zaliva, prema proceni agencije AP zasnovanoj na zvaničnim saopštenjima. Najmanje 13 ljudi je poginulo u tim napadima, prema rečima lokalnih zvaničnika.

Ubijeni Amerikanci

Pored toga, šest američkih vojnika je poginulo u Kuvajtu u nedelju kada je iranski dron pogodio operativni centar u civilnoj luci udaljenoj više od 15 kilometara od glavne vojne baze. Muž jednog od poginulih vojnika, pripadnika logističke jedinice iz Ajove, rekao je da je operativni centar bio smešten u objektu sličnom kontejneru za prevoz i da nije imao nikakvu odbranu.

Zvaničnici Pentagona su ove nedelje na zatvorenim brifinzima sa zakonodavcima priznali da se bore sa talasima dronova koje je lansirao Iran, ostavljajući neke američke mete u Zalivu, uključujući vojnike, ranjivim.

Na brifinzima u utorak, ministar odbrane Pit Hegset i načelnik Združenog generalštaba, general Den Kejn, rekli su zakonodavcima da SAD neće moći da presretnu mnoge dolazeće dronove, posebno Šahed, prema rečima tri osobe upoznate sa sastancima.

Prema rečima jedne od ovih osoba, Kejn i Hegset nisu ponudili nikakve detalje kada su ih zakonodavci pitali zašto SAD izgledaju nespremne za iranske napade dronova na američke mete u regionu.

Zatražena pomoć

Isti izvor, američki zvaničnik upoznat sa bezbednosnom situacijom u Zalivu, rekao je da SAD nemaju dovoljno širok kapacitet da efikasno suprotstave rojevima dronova koji ciljaju lokacije van konvencionalnih vojnih baza u Iraku i Siriji.

Ove nedelje, napadi dronova izazvali su manji požar u ambasadi u Rijadu, a drugi napad u UAE izazvao je požar ispred američkog konzulata u Dubaiju. U četvrtak su SAD i njihovi bliskoistočni saveznici čak zatražili pomoć od Ukrajine, koja ima veliko iskustvo u borbi protiv iranskih dronova tipa „Šahed“, potvrdio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Upitan da prokomentariše Zelenskijevu izjavu, Tramp je u četvrtak rekao Rojtersu: „Svakako, prihvatiću, znate, pomoć od bilo koje zemlje.“ Bader Musa el-Saif, analitičar iz Kuvajta u Čatam Hausu, smatra da su SAD potcenili rizik za svoje saveznike u Zalivu, verujući da će glavne mete iranske odmazde biti američke snage i Izrael.

„Ne mislim da su očekivali da će Zaliv biti toliko izložen“, rekao je, dodajući da nedostatak plana za zaštitu zemalja Zaliva „govori o američkoj kratkovidosti“. Frustracija u nekim zemljama Zaliva je takođe delimično podstaknuta relativnim uspehom Izraela u obaranju dronova i raketa u poređenju sa njegovim susedima, prema osobi upoznatoj sa diplomatskim krugovima.

Značajni uticaji

Iako njihovi sistemi protivvazdušne odbrane nisu ni približno robusni kao izraelski, američki zvaničnici su navodno zbunjeni kontinuiranim nedostatkom želje zemalja Persijskog zaliva da pokrenu kontraofanzivu i lansiraju rakete na iranske mete.

Eliot Abrams, koji je bio specijalni predstavnik za Iran i Venecuelu na kraju Trampovog prvog mandata, rekao je da su američki bezbednosni zvaničnici i njihovi saveznici u Zalivu bili svesni da Iran ima mogućnost da izvrši značajne napade.

„Susjedi su to znali i plašili su se toga. Ali nikada nije bilo sigurno da li će Iran to zaista učiniti jer imaju mnogo toga da izgube. Ovi napadi će ostaviti dugoročno neprijateljstvo, i ako se nastave, zalivski Arapi bi mogli da počnu da uzvraćaju udarac Iranu“, rekao je Abrams.

Majkl Ratni, bivši ambasador SAD u Saudijskoj Arabiji, a sada viši savetnik u Centru za strateške i međunarodne studije, rekao je da, iako države Zaliva imaju interes da vide oslabljeni Iran, one su takođe zabrinute zbog rata koji bi mogao da izazove ekonomsku štetu i nestabilnost. „Šta je sledeće? Zemlje Zaliva će morati da podnesu najveći teret šta god da je u pitanju“, zaključio je Ratni.

Kurir.rs/CNN/Agencije