OVO JE BIO AMERIČKI PLAN NA POČETKU RATA SA IRANOM! Gosti "Pulsa Srbije vikend" otkrivaju: Obaveštajne službe PRATILE UČESNIKE PREGOVORA - strategija očigledna!
Vojna akcija Sjedinjenih Država u Iranu morala bi da bude deo jasno definisane političke strategije, ali do sada američka administracija nije pokazala da takvu strategiju uopšte ima. Takva bezbrižnost i lakomislenost, čini se, delom proizlaze iz uverenja da je Bog na američkoj strani.
Sada, kada je predsednik Donald Tramp pokrenuo ovaj, po mnogima, nerazumni rat i svesno zakoračio u susret potencijalnoj katastrofi, postavlja se pitanje njegovih stvarnih ciljeva i sposobnosti. U ovom trenutku nijedan savremeni američki predsednik nije naredio više vojnih udara na veći broj zemalja nego Donald Tramp.
Da li je geopolitički sposoban da porazi Islamsku Republiku Iran i Irancima donese „slobodu“, što je, prema navodima "Vašington post-a", proglasio svojim vrhunskim prioritetom prilikom pokretanja rata?
Međutim, dosadašnji ishodi borbenih operacija nimalo ne ulivaju poverenje da se na Bliskom istoku rađa nekakvo „zlatno doba“. Naprotiv, sukob ulazi u deveti dan, a trenutni bilans žrtava na iranskoj strani je težak.
Najveći gubici zabeleženi su među pripadnicima IRGC-a i Basidža. Među civilima je potvrđeno više od 200 žrtava, uključujući i tragičan napad na školu u Minabu.
Ko će sve biti uvučen u sukob na Bliskom istoku tema je emisije „Puls Srbije vikend“ kod Krune Une Mitrović. Gosti su: Perko Matović, politikolog; profesor doktor Milan Beslać, ekonomista; Stevan Ignjatović, pilot u penziji i Slobodan Stojičević, pravnik.
Tramp je zauzeo čvrst stav da, bez obzira na ishod konfrontacije sa Iranom, bilo kroz brzu kapitulaciju ili dužu primenu vojne sile, iz tog sukoba mora da izađe izgledajući „snažno“. Ali kakve su realne perspektive za takav ishod?
Diplomatski pregovori koji su održani 26. februara ukazivali su na to da razgovori teku u veoma optimističnom pravcu. Čak su i zvanične izjave nakon završetka pregovora bile veoma pozitivne, pa se nameće pitanje da li je neko bio navučen na te pregovore i da li su oni bili neka vrsta maske za ono što će uslediti, odnosno da li je ova operacija od početka morala da služi jednoj jasnoj političkoj strategiji.
- Klasična prevara. To je stara tehnika Zapada da zavlači sa nekim pregovorima. Vidimo i u Ženevi šta se dešava. Tektonske promene koje sada proishode i proishodiće još sigurno 10 godina biće vezane za ratove, za inflacije, za padove berzi, za naftne šokove - smatra Stojičević.
Pregovori - strategija Amerike
Postavlja se i pitanje kakvi su bili zahtevi Sjedinjenih Američkih Država prema Iranu i da li su bili formulisani tako da zapravo blokiraju svako dalje pregovaranje i onemoguće bilo kakvo diplomatsko rešenje. Takođe, ostaje dilema da li se administracija u Vašingtonu uveliko pripremala za drugačiji ishod na terenu, računajući na to da će brzo uspeti da sruši režim u Teheranu, ali se nije nadala ovakvom odgovoru. Ignjatović kaže:
- Svi zahtevi koji su postavljeni suprotnoj strani su tako formulisani da suprotna strana jednostavno ne može da ih prihvati iz raznih razloga: moralnih, vojnih i političkih. Ovde je ciljano rađeno i dok su se tamo nadali da će biti nešto, sa druge strane su se avioni punili naoružanjem, punili gorivom i kretali na borbeni zadatak. U isto vreme su praćeni svi učesnici sastanaka, praćeni od strane obaveštajnih službi da vide gde se kreću, s kim se kreću, gde će biti, i postali su legalni ciljevi kada je sve ovo počelo.
"U izraelski rat su uvukli Ameriku"
Odluka o ovom napadu doneta je još tokom samita u Mar-a-Lagu 29. decembra 2025. godine između Trampa i Benjamina Netanjahua. Matović smatra da je to destabilizacija čvrstog suvereniteta koji Iran ima u tom regionu:
- Od Irana se pravi regionalna velesila na silu, jer oni ne odgovaraju tome, prisilno uz pomoć Sjedinjenih Američkih Država - kaže Matović i dodaje:
- Ovo nije američki rat, ovo je izraelski rat u koji su uvukli Ameriku, ali to ne abolira Ameriku niti joj daje alibi, jer je ona ta koja vuče konce. Bez američke saglasnosti Izrael se na tako nešto nikada ne bi opredelio.
Beslać kaže da međunarodno pravo koje reguliše odnose između država više ne postoji:
- Ono je srušeno. One zemlje koje žele da ga poštuju, ponegde ga poštuju, a one koje ne žele da ga poštuju, ponegde ga ne poštuju i za to nemaju nikakve sankcije. Dakle, ne treba se pozivati na međunarodno pravo, ono se primenjuje na malima i nejakima, a na velikim i jakim praktično ne postoji - kaže Beslać.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj