Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji o diplomatskoj politici i spoljnim odnosima
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji odgovarao je pitanja domaćih i stranih novinara o kineskoj diplomatskoj politici i spoljnim odnosima.
Vang Ji je tom prilikom izjavio da se u današnjem svetu promene brzo razvijaju, transformacije i nemiri se istovremeno događaju, a ratovi i konflikti se pojavljuju jedan za drugim. Danas, Kina ubrzano gradi snažnu državu, nacionalno pomlađivanje je nezaustavljivo, a međunarodni uticaj raste iz dana u dan.
„Kao najvažnija snaga mira, stabilnost i pravde na svetu, imamo puno poverenje u budućnost čovečanstva. Želimo da zajedno sa svim zemljama koje dele iste ciljeve, težimo ka cilju izgradnje zajednice sa zajedničkom budućnošću čovečanstva i da neprekidno pišemo novo poglavlje epohe mira, razvoja, saradnje i obostrane koristi“, izjavio je Vang.
Vang je izjavio da diplomatija na nivou šefova država predstavlja oslonac kineske diplomatije. Suočavajući se sa složenom međunarodnom situacijom u proteklih godinu dana, predsednik Si Đinping sproveo je veličanstvenu diplomatiju na nivou šefova država, stvarajući važne istorijske trenutke.
„Sve više zemalja shvata da kineska diplomatija, koju predsednik lično planira i predvodi, pruža najdragoceniju stabilnost i izvesnost na nestabilnom svetu, postajući nezamenjiv stub u globalnom haosu“, naveo je Vang.
Vang je ukazao da, suočavajući sa kompleksnom međunarodnom situacijom, odnosi između Kine i Rusije ostaju „stabilni poput planine, uprkos olujama“.
Kinesko-ruski strateški odnosi saradnje i partnerstva od početka su, kako je Vang rekao, uspostavljeni na osnovu jednakosti, poštovanja i obostrane koristi, što pokazuju suštinu novih međunarodnih odnosa. Oni predstavljaju smer novih odnosa velikih zemalja. Kina i Rusija su strateški nezavisne, međusobno poštuju ključne interese, ne nameću sopstvenu volju i agendu drugoj strani, pridržavaju se načela neulaska u saveze, neprotivljenja i neciljanja trećih strana. Kina i Rusija imaju visoko političko međusobno poverenje. Međusobno oslanjanje je suštinska karakteristika kinesko-ruskih odnosa.
„Ne plašimo se nikakvih spoljnih provokacija i pritisaka, i imamo snažnu stratešku otpornost,“ rekao je Vang.
Kina i Rusija blisko sarađuju i ostvaruju najviše strateških saglasnosti i najbližu stratešku saradnju oko međunarodnih i regionalnih pitanja.
Vang je izjavio da odnosi Kine i SAD-a utiču na sve strane i na svet. Ukoliko dve zemlje ne komuniciraju, to će samo dovesti do nesporazuma i pogrešnih procena, a sukobi i konfrontacija doneće štetu celom svetu.
Kina i SAD su, kao on je rekao, velike zemlje. Nijedna ne može da promeni drugu, ali mogu da promene način „druženja“. To znači da se obe strane međusobno poštuju, štite osnov mirne koegzistencije i traže budućnost uz obostrano korisnu saradnju. To je u skladu sa interesima dvaju naroda, i sa očekivanjem međunarodne zajednice.
Dvojica lidera zadržali su dobru komunikaciju na najvišem nivou, pružajući važno strateško osiguranje za poboljšanje i razvoj odnosa Kine i SAD, ostvarujući stabilnost kinesko-američkih odnosa kroz uspone i padove.
„Agenda o kinesko-američkom kontaktu na visokom nivou je već stavljena na naš sto“, rekao je Vang.
„Sada je potrebno da obe strane za to pažljivo pripreme, stvore odgovarajuće okruženje, kontrolišu postojeće razlike i da uklone nepotrebne smetnje“, naglasio je Vang.
„Za stabilne i zdrave odnose između Kine i Evrope ključno je da Evropa ima ispravno razumevanje Kine“, izjavio je Vang Ji.
„Od prošle godine, odnosi između Kine i evropskih zemalja ponovo jačaju“, rekao je Vang, dodajući da je vrednost međusobne trgovine premašila bilion dolara, dok je više od dva miliona evropskih turista putovalo u Kinu zahvaljujući bezviznom režimu.
„Evropski lideri su takođe obavili niz poseta Kini, a postignut je i veliki broj sporazuma o saradnji. Činjenice pokazuju da odnosi između Kine i Evrope stabilnost crpe iz zajedničkih interesa, a sigurnost iz partnerstava koja donose obostranu korist“, rekao je Vang.
Ministar spoljnih poslova je rekao da Kina dosledno smatra Evropu važnom snagom koja doprinosi stabilnosti međunarodnog poretka i ključnim partnerom u procesu kineske modernizacije.
Ističući da se Kina i Evropa međusobno dopunjuju, Vang je rekao da međuzavisnost nije rizik, isprepleteni interesi nisu pretnja, a otvorenost i saradnja neće oslabiti ekonomsku bezbednost, dok će podizanje zidova i barijera dovesti samo do samoizolacije.
On je izjavio da pitanja odnosa Kine i Japana zavisi od izbora japanske strane. Prošle godine je obeležena 80. godišnjica pobede u Ratu otpora kineskog naroda protiv japanske agresije. U ovoj posebnoj godini, ono što bi Japan trebalo da uradi jeste da duboko preispita pogrešne puteve kojima je prošao, uključujući loše postupke agresije i kolonizacije Tajvana.
Međutim, kako je istakao Vang, aktuelni japanski lideri izjavili su da bi slučaj Tajvana predstavljao takozvanu „krizu opstanka“ Japana, kao i da se na osnovu toga može koristiti takozvana kolektivna samoodbrana. Svi znaju da je preduslov korišćenja prava na samoodbranu, da je zemlja napadnuta oružjem.
Vang je izneo četiri pitanja o tome: poslovi Tajvana su unutrašnji poslovi Kine, kakvo pravo ima Japan da se meša? Ukoliko se nešto dogodi u regionu Tajvana, u Kini, kakvo pravo Japan ima da koristi pravo na samoodbranu? Da li takozvano kolektivno pravo na samoodbranu znači da treba isprazniti odredbe koje odriču pravo na ratovanje iz „mirovnog ustava“ Japana? Podsećajući se da je nekada japanski militarizam pokrenuo agresiju pod izgovorom „situacije opasnosti po opstanak“, kineski narod i narodi drugih azijskih zemalja su zabrinuti kuda to Japan želi da ide?
