U DANU IZGUBIO RODITELJE, ŽENU, ĆERKU, SESTRU...Ko je Modžtaba Hamnei, novi lider Irana: Tajanstveni sveštenik koji je nasledio oca u turbulentnom trenutku

Modžtaba Hamnei, sveštenik koji se dugo smatra jednom od najuticajnijih, ali najmanje vidljivih ličnosti u iranskom političkom establišmentu, imenovan je za novog vrhovnog vođu Irana nakon što je njegov otac ubijen u američko-izraelskom vazdušnom napadu.

Ustavna procedura

Njegov izbor je usledio nakon utvrđene ustavne procedure, a ne naslednog prenosa vlasti, iako su ga njegovo porodično poreklo i bliskost sa pokojnim ajatolahom Alijem Hameneijem dugo činili centrom spekulacija o nasleđivanju.

Njegovo imenovanje čini Modžtabu trećim vrhovnim vođom Islamske Republike od revolucije 1979. godine, nasleđujući vođstvo u vreme intenzivnog regionalnog sukoba i domaće neizvesnosti.

Vrhovni vođa ima poslednju reč o državnim pitanjima, uključujući spoljnu politiku i iranski nuklearni program. Zapadne sile žele da spreče Teheran da razvije nuklearno oružje, dok Iran insistira da je njegov nuklearni program samo u civilne svrhe.

Rani život 

Modžtaba je rođen 8. septembra 1969. godine u Mešhedu, jednom od glavnih verskih centara zemlje. On je drugi sin pokojnog ajatolaha Alija Hamneija, koji je vladao Iranom kao vrhovni vođa od 1989. godine do svoje smrti pre više od nedelju dana u američko-izraelskim vazdušnim napadima.

Odrastajući u politički napetom okruženju, Modžtaba je bio svedok očevog uspona kao ključne figure u Islamskoj revoluciji, a kasnije i kao predsednika Irana, pre nego što je preuzeo ulogu vrhovnog vođe. Modžtaba je jedno od šestoro dece bivšeg vrhovnog vođe.

Oženio se Zahrom Hadad-Adel, ćerkom Golama-Alija Hadad-Adela, istaknutog konzervativnog političara i bivšeg predsednika parlamenta.

Zahra je takođe među poginulima u američko-izraelskom napadu na stambeni kompleks porodice Hamenei u glavnom gradu Teheranu.

Modžtaba je preživeo napad, ali je izgubio majku, ženu, ćerku, sestru, zeta i nećake. Kao i mnoge ličnosti u iranskom klerikalnom establišmentu, Modžtaba je stekao versko obrazovanje u Komu, vodećem centru šiitskog teološkog učenja u zemlji.

Studirao je islamsku jurisprudenciju i teologiju kod nekoliko istaknutih konzervativnih naučnika, uključujući ajatolaha Mahmuda Hašemija Šahrudija, ajatolaha Lotfolaha Safija Golpajganija i Mohameda Takija Mesbaha-Jazdija.

Prema iranskim analitičarima, on je veći deo svoje karijere proveo predajući na seminarima u Komu, uključujući napredne kurseve pravosudstva poznate kao dars-e haredž, koji se smatraju najvišim nivoom teološkog obrazovanja.

Nikada nije obavljao funkciju

Godine 2024, široko je deljen video u kojem je objavio obustavu časova islamskog prava koje je predavao u Komu, što je izazvalo spekulacije o razlozima.

Uprkos decenijama u kleričkom establišmentu, Modžtaba nikada nije obavljao formalnu državnu funkciju niti je služio na izabranim ili izvršnim pozicijama.

On ima klerikalni čin Hudžat al-Islam, čin ispod ajatolaha.

Kritičari tvrde da ovaj čin ne daje dovoljan verski autoritet za poziciju vrhovnog vođe, kakvu je imao njegov otac i osnivač Islamske Republike, Ruholah Homeini.

Međunarodni mediji često prikazuju Hamneija kao neprozirnu figuru sa zakulisnim uticajem.

Njegova ograničena javna vidljivost pojačava ovu sliku, jer nije održao mnogo javnih govora, intervjua ili političkih manifesta. Modžtabino ime se povremeno pojavljivalo u političkim diskusijama u Iranu, posebno tokom predsedničkih izbora ili spekulacija o tome koje kandidate bi mogao da podrži.

Kao mladić, služio je u iransko-iračkom ratu, pridruživši se dobrovoljačkim jedinicama.

Zapadni mediji su ga takođe povezivali sa Korpusom revolucionarne garde (IRGC), jednom od najmoćnijih institucija u Iranu.

Njegove bliske veze sa IRGC-om ​​dale su mu dodatnu prednost u političkom i bezbednosnom aparatu zemlje.

Prema rečima Kasre Aarabi iz organizacije „Ujedinjeni protiv nuklearnog Irana“, Mojtaba ima snažnu podršku unutar IRGC-a, posebno među mlađom radikalnom generacijom.

Ona ga je opisala kao nekoga ko već deluje kao „mini-vrhovni vođa“.

Pod sankcijama SAD

Sjedinjene Države su uvele sankcije Modžtabi 2019. godine, tvrdeći da je delovao u ime svog oca i da je imao značajan politički uticaj unutar režima.

Ministarstvo finansija SAD saopštilo je da je ajatolah Hamnei delegirao neke odgovornosti svom sinu, koji je sarađivao sa Kuds snagama IRGC-a i milicijom Basidž.

Prema nekim izveštajima i istrazi Blumberga, Modžtaba je takođe izgradio veliku mrežu poslovnih i finansijskih struktura u inostranstvu.

Njegova uloga je dugo bila izvor kontroverzi u Iranu, a kritičari su odbacili svaki nagoveštaj dinastičke politike u zemlji koja je svrgnula monarhiju 1979. godine.

Modžtaba je bio posebna meta kritika tokom protesta 2022. godine koji su izbili nakon smrti mlade žene u policijskom pritvoru.

Takođe se veruje da je podržavao tvrdolinijaša Mahmuda Ahmadinedžada, uključujući i tokom spornih izbora 2009. godine.

Nasleđe pod pretnjom

Modžtaba Hamnei preuzima vođstvo zemlje u jednom od najnestabilnijih trenutaka u modernoj iranskoj istoriji.

Tranzicija se takođe odvija u senci direktnih pretnji Izraela, čiji su se lideri zakleli da će ubiti svakog iranskog lidera izabranog za naslednika Hamneija.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac rekao je da će svaki lider koga iranski režim izabere da nastavi svoju politiku pretnji Izraelu biti legitimna meta.

Pretnje naglašavaju izuzetan pritisak koji okružuje ovu promenu vlade, stavljajući Modžtabu u centar geopolitičkog sukoba koji seže daleko izvan granica Irana.

Kurir.rs/Index