NEVIDLJIVA BITKA VODI SE NA BLISKOM ISTOKU Iran koristi GSP kao oružje? "Brodovi su grupisani u neprirodno savršenim krugovima, preti ogromna opasnost"

Stotine brodova kod obale Irana iznenada su se našle na pogrešnim mestima, njihovi navigacioni sistemi ih prikazuju na kopnu, grupisane u neprirodno savršenim krugovima.

GPS ometanje može izazvati poremećaje

Ratovi se ne vode samo mecima i bombama; vode se i elektromagnetnim talasima. Iako nevidljivo golim okom, GPS ometanje može izazvati masovne poremećaje, otežati komunikacije i dovesti do potencijalno smrtonosnih nesreća. Poslednjih godina, GPS ometanje je uticalo na avione u Evropi, uključujući i onaj koji koristi predsednik Evropske komisije, i postalo je svakodnevna pojava u ratu u Ukrajini. Sada, sa izbijanjem sukoba na Bliskom istoku, elektronsko ratovanje se širi na sve veća područja.

Mišel Vize Bokman ističe da je ranije videla kako ometanje GPS-a utiče na automatske identifikacione sisteme (AIS). Sličan incident se dogodio u regionu prošle godine, a elektronske interferencije su takođe izazvale probleme navigatorima u Baltičkom moru. Ali ona upozorava:

„Ovo je podignuto na viši nivo. Ogromne opasnosti koje ovo predstavlja za pomorsku plovidbu i bezbednost ne mogu se proceniti.“ Nacionalni hidrografski zavod Pakistana takođe je upozorio na ometanje koje ugrožava brodarstvo u regionu.

Brodovi koriste AIS, između ostalog, da bi izbegli međusobne sudare. Tankeru dugom 300 metara koji prevozi stotine hiljada tona nafte potrebno je mnogo vremena da se okrene ili zaustavi, a brodovi mogu da putuju kilometrima pre nego što potpuno prilagode svoj kurs.

Ako posada nije sigurna gde se nalaze brodovi u blizini, rizik od sudara se povećava, posebno noću ili pri lošoj vidljivosti.

„To je problem“, kaže Alan Vudvord sa Univerziteta u Sariju. „Problem nije u tome što ne znate kuda idete, već u tome što ne znate kuda idu svi ostali.“

Ko stoji iza ometanja?

Iako nema zvanične potvrde ko stoji iza ometanja, vojni analitičari sumnjaju da Iran izaziva ometanje. Iran je takođe pretio da će napasti sve brodove koji pokušaju da prođu kroz Ormuski moreuz.

Globalni navigacioni satelitski sistem (GNSS) ili alati za ometanje GPS-a koje koristi Iran verovatno su domaće proizvodnje ili napravljeni korišćenjem opreme kupljene od Rusije ili Kine, kaže Tomas Vitington, saradnik Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.

On takođe sugeriše da američke snage u regionu možda takođe koriste sisteme za ometanje kako bi zaštitile svoje baze, osoblje i plovila od dronova i oružja vođenog GNSS-om. Na pitanje BBC-ja, Ministarstvo odbrane SAD je reklo: „Iz razloga operativne bezbednosti, nećemo komentarisati status pojedinačnih kapaciteta u regionu.“

Šon Gorman je suosnivač tehnološke kompanije Zephr.xyz, koja je analizirala obim ometanja u zemljama poput Ukrajine. Pošto je vazdušni prostor iznad Irana sada zatvoren, što onemogućava prikupljanje podataka iz aviona, Gorman se okrenuo drugim izvorima. Poslednjih dana koristio je radarske podatke sa satelita kako bi otkrio ometanje u Iranu.

Iako BBC nije nezavisno verifikovao ove podatke, Gorman tvrdi da ometači ostavljaju trag smetnji u radarskim signalima, što mu omogućava da locira incidente ometanja GPS-a širom zemlje. 2024. godine, on i njegove kolege su proučavali ometanje GPS-a u Ukrajini koristeći pametne telefone pričvršćene za dronove.

„Pratili smo GNSS merenja sa svih ovih telefona“, objašnjava on. „Tako da smo mogli triangulirati gde se nalazi ometač. Bio sam jednostavno zapanjen obimom i jačinom ometanja.“

Potraga za rešenjima

Postoje razne tehnologije koje nude zaštitu od ometanja GPS-a. Neka rešenja uključuju automatsko otkrivanje smetnji i prebacivanje na frekvencije koje nisu ometane.

Odbrambeni gigant Raytheon UK proizvodi uređaj Landshield, koji je u svojoj najmanjoj verziji otprilike veličine hokejaškog paka. Kompanija kaže da se „sistem protiv ometanja antene“ može instalirati na razna vozila i da koristi više kanala za prevazilaženje smetnji. „Trenutno vidimo značajan porast potražnje za našim sistemima protiv ometanja“, kaže Aleks Rouz-Parfit, glavni tehnički direktor u Raytheon UK.

Druge kompanije su razvile navigacione alate koji zaobilaze nedostatke GPS-a. Australijska kompanija Advanced Navigation razvila je sistem koji može da odredi položaj vozila na osnovu očitavanja žiroskopa i akcelerometara. Kris Šo, suosnivač i izvršni direktor kompanije, kaže da se njihova tehnologija može koristiti kao alternativa kada GPS nije dostupan. To uključuje poređenje optičkih slika lokacije sa satelitskim snimcima ili čak kompjutersku analizu položaja zvezda. „Obrada slika je danas veoma napredna“, kaže Šo. „Na primer, mapiranje zvezda je veoma jeftino. Jedini problem je što nije baš precizno“, dodaje on, napominjući da je za to potrebna kombinacija metoda.

Budućnost navigacije

Ključna slabost GPS-a je to što su njegovi signali veoma slabi i stoga ih je lako ometati. Vojska, s druge strane, ima pristup onome što je poznato kao GPS „M-kod“, pažljivo autentifikovanom i šifrovanom obliku tehnologije koji je mnogo otporniji na smetnje. Remzi Farager, direktor Kraljevskog instituta za navigaciju, kaže da ometanje GPS-a u iranskim vodama povećava rizik od pomorskih nesreća.

On predviđa da bi sve veća rasprostranjenost ometanja mogla dovesti do uvođenja bezbednijih alternativa, slično postepenom prelasku sa otvorenih Wi-Fi mreža na današnje zaštićene lozinkom. „Uskoro ćemo se osvrnuti na ovu eru otvorenih GNSS signala i pomisliti: 'O, Bože, bili smo ludi, to zaista nije bilo pametno'“, zaključuje Farager.

Kurir.rs/Index/BBC