"NE MOGU DA VIDIM SUNCE, KULJA STRAVIČAN DIM" Na Teheran pada CRNA KIŠA nakon napada na iranska naftna postrojenja, još gore će biti kada se zemlja osuši (FOTO)
Oblaci dima koje su izazvali udari na rafinerije širili su se svuda po Teheranu 9. marta, pokazuju satelitski snimci, dok Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da bi napadi na naftna postrojenja mogli da predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje stanovništva.
Otkako su 28. februara počeli američko-izraelski vazdušni napadi, koji su ušli u 12. dan, BBC je utvrdio udare na najmanje četiri naftna postrojenja oko prestonice Irana.
Stanovnici su rekli da su smog i zagađenje zaklonili Sunce i ostavili snažan miris paljevine u delovima grada, a stručnjaci upozoravaju da bi razmere nekih od ispuštenih zagađivača mogle biti do sada „neviđene“.
Skok u zagađenju vazduha čini se da je skoncentrisan blizu oštećenih naftnih lokacija oko prestonice - grada sa skoro deset miliona stanovnika, i sa još milion u okolini.
Na satelitskim snimcima od 9. marta, koje je analizirao BBC tim za utvrđivanje činjenica, vidi se da dva najveća naftna postrojenja u Teheranu još gore, posle vazdušnih napada izvedenih tokom noći između 7. i 8. marta.
Na snimcima se vidi i da dim kulja iz skladišta Šahran na severozapadu iranske prestonice i iz teheranske naftne rafinerije na jugoistoku.
Na potvrđenim snimcima posle udara 7. marta vide se ogromne vatrene lopte kako osvetljavaju noćno nebo iznad rafinerije.
Zbog mešavine oblaka i stubova dima iz tekućih požara BBC za sada nije uspeo da proceni razmere štete na oba naftna postrojenja pogođena tokom 7. i 8. marta.
Ali slike Šahrana nastale 8. marta ujutro pokazuju kako radnici službe za vanredne situacije vrše inspekciju izgorelih rezervoare nafte, pocrnelih zgrada i rasplamsanih požara.
BBC se obratio izraelskoj vojsci i američkoj vojnoj komandi za komentar o napadima.
Izraelska vojska je u objavi na društvenoj mreži Iksu 7. marta saopštila da je pogodila „skladišta goriva“ blizu Teherana.
Udari na naftne rafinerije mogu da izazovu značajno zagađenje vazduha zato što sadrže ogroman dijapazon hemikalija.
Kad dođe do nepotpunog sagorevanja nafte - zato što nema dovoljno kiseonika - mogu biti ispušteni ugljen monoksid i čestice čađi umesto ugljen dioksida i vode.
Zapaljena nafta može da ispusti sumpor i azot oksid, koji mogu da formiraju kiseline ako se rastvore na kišnici, kao i druge štetne ugljovodonike, jedinjenja metala i kapljice nafte.
Koliko je loše zagađenje vazduha?
Stanovnica Teherana u dvadesetim godinama rekla je da je mogla da „oseti miris paljevine“ koju su izazvali napadi na naftna postrojenja.
„Ne mogu da vidim Sunce. Kulja stravičan dim. Veoma sam umorna“, rekla je ona za BBC na persijskom 7. marta.
Tačna procena razmere zagađenja vazduha predstavlja veliki izazov zato što ne postoje merenja na terenu, a satelitske podatke je teško protumačiti zbog vetra, oblaka i drugih faktora.
Ali, imajući u vidu mešavinu hemikalija koje su najverovatnije ispuštene sa oštećenih naftnih lokacija, naučnici ne sumnjaju da je zagađenje štetno i ekstremno i vrlo drugačije u odnosu na smog viđen u gradovima kao što su Peking ili Delhi.
„Ono što se desilo u Iranu je zaista do sada neviđeno zato što sve potiče od projektila koji padaju i vazdušnih napada na naftne rafinerije“, kaže doktor Akšaj Deoras, istraživački naučnik sa Univerziteta u Redingu.
Mnogi sukobi izazivaju velike nivoe zagađenja prašinom i česticama, ali „korpa“ različitih hemikalija u ovom slučaju je „definitivno nesvakidašnja“, dodaje.
Eloiz Mara, profesorka atmosferske hemije i kvaliteta vazduha na Univerzitetskom koledžu u Londonu, slaže se s tim.
Ona kaže da bi u većini slučajeva ova vrsta zagađenja mogla da se vidi samo od „veoma, veoma teške industrijske nesreće u kojoj je čitava rafinerija eksplodirala“.
Šta je 'crna kiša' i kako nastaje?
Stanovnici Teherana rekli su da je 8. marta bilo pljuskova „crne kiše“.
Crna kiša je nezvanični izraz za padavine kontaminirane zagađivačima, od kojih one postanu tamne.
Normalno je da zagađivači budu „isprani“ iz vazduha uz pomoć kiše, ali crna kiša je retka i obično rezultat visokih nivoa čađi i drugih zagađivača vazduha, rekli su naučnici za BBC tim za utvrđivanje činjenica.
„Kišne kapi su se ponašale kao mali sunđeri ili magneti, sakupljajući šta god da je bilo u vazduhu dok su padale, zbog čega su stanovnici primetili ono što su opisali kao 'crna kiša'“, objasnio je Deoras.
Moguće je i da su neke od krupnijih čestica padale iz vazduha i bez kiše.
Kakve bi mogle da budu posledice?
Šef SZO-a je već izrazio „veliku zabrinutost“ zbog uticaja sukoba na zdravlje ljudi.
Oštećenje naftnih postrojenja „rizikuje da kontaminira hranu, vodu i vazduh", rekao je doktor Tedros Adhanom Gebrejesus.
„To su opasnosti koje mogu da imaju ozbiljne zdravstvene posledice, naročito po decu, starije i ljude sa hroničnim medicinskim stanjima“, upozorio je.
„Ova veoma intenzivna izlaganja sitnim česticama imaju neposredne posledice po pluća“, dodala je Ana Hansel, profesorka epidemiologije životne sredine sa Univerziteta u Lesteru.
„Ali mogu da imaju i prilično trajne posledice mnogih godina posle, i po respiratorne sisteme i za povećanje rizika od dobijanja raka.“
Dag Vir, direktor Opservatorije sukoba i životne sredine, istakao je da „ono što je neobično u vezi sa Teheranom je da ranije nismo pratili ovakve napade u tako gusto naseljenim oblastima.“
„Često su ovakve lokacije naftnih polja daleko u seoskim krajolicima.
„Ljudi u Teheranu su izloženi ogromnom dijapazonu supstanci na ovoj crnoj kiši - ne samo nafti“, rekao je on.
Vremenska prognoza BBC-ja predviđa pljuskove od četvrtka pa nadalje, kao i snažnije vetrove.
To bi trebalo da pomogne da se rasprše i speru zagađivači.
Ali to ne znači da će rizici od zagađivača nestati.
Oni mogu da uđu u reke i druge vodene tokove, ili ako se spuste a zemlja se osuši, onda bi vetar mogao da ih digne i da se ponovo nađu u vazduhu.
(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)
· Reaguj