DELOVI VAZDUŠNOG PROSTORA IZNAD BLISKOG ISTOKA SU ZATVORENI: Kakva prava imaju putnici koji su već kupili avionsku kartu?
Zbog rata i bezbednosnih procena zatvaraju se delovi vazdušnog prostora iznad Bliskog istoka, a velike kompanije obustavljaju letove ka Dubaiu, Abu Dabiju, Dohi i drugim važnim tačkama. Ove zemlje nisu važne samo kao destinacije, već kao ogromni tranzitni habovi. Kada se poremeti saobraćaj u tim tačkama, koliko se to lančano preliva na ostatak sveta i zašto onda problem ne ostaje samo regionalni, već postaje globalni?
U isto vreme, deo putnika je već uplatio neke aranžmane sa kojima bi putovali preko tih destinacija dalje ka Aziji, dok deo pokušava da se vrati kući. Ključno pitanje je ko snosi trošak i na šta putnici imaju pravo i šta da rade putnici koji moraju da putuju baš u tom pravcu?
Gosti emisije "Redakcija" na Kurir televiziji bili su Stevan Ignjatović, pilot u penziji i Dajana Petrić Šobot, stučnjak za osiguranje koji su pokušali da daju odgovor na ovo pitanje.
- Ovo je vrlo ozbiljna odluka zbog više faktora - prvo bezbednosnog, a drugo ekonomskog, zatvorili su deo koji je spajao Evropu sa Kinom i zemljama zaliva koje su bile centar letova ka zapadnoj Evropi i ka jugozapadnoj i jugoistočnoj Africi. Ovo je odluka koju treba doneti samo sa ogromnim opravdanjem, međutim, ja ne vidim razlog za ovako nešto jer se uvek može napraviti kombinacija da se saobraćaj koliko toliko redukuje a ne apsolutno zatvori - započeo je Ignjatović.
Kako kaže, on razume mogućnost rizika i povećanje praksi osiguranja i troškova leta, ali ne i ovu reakciju koja po njemu nije opravdana.
Kakva prava imaju putnici koji su već kupili avionsku kartu?
- Odgovornost je teško utvrditi, ali osiguranje uvek preuzima nečiju odgovornost i post tarifama osiguranja naplati premiju i snosi troškove štete, sve što je iznenadno i neočekivano jeste predmet osiguranja, ali rat ipak nije. Tokom rata prestaje obaveza osiguravajućeg društva, u tom slučaju moramo da se prebacimo na ličnu odgovornost. Avio kompanije imaju profesionalnu odgovornost, kakva prava kroz štete ima putnik koji je kupio kartu i kakva prava kad dođe kod turističke agencije su odvojeni slučajevi ali svakako možemo da imamo mogućnost naplate štete u oba - rekla je Dajana Petrić Šobot
Ona navodi da će osiguranje uvek platiti štetu dok zvanično ne bude proglašeno ratno stanje ali i da je važno kakav paket osiguranja posedujete.
- Nisu sve vrste osiguranja iste i zato imamo i različite cene. Osiguravajuće kuće uvek prate tržište, prate kako ljudi cene štetu i rizik i kako se ponašaju. Mi smo u Dubaiu imali da bombe padaju sa jedne strane a sa druge moj osiguranik leži, sunča se i uživa. Mnogi ne žele da se vrate i to je njihova lična odgovornost. Važno je procenitit štetu i ponašati se u skladu sa tim - dodaje gošća "Redakcije".
Kako kaže, mi imamo novu štetu, odnosno povećanje cena avio karti, imamo ozbiljnu štetu koju će na kraju pretrpeti klijent.
- Dobro je da uvek idete preko turističkih agencija jer one imaju svoju krovnu polisu i osiguranje preuzima finansijske gubitke, kada je rat u pitanju najveću štetu ipak trpi država. Klijenti imaju ogromna očekivanja, do te mere da misle da su osiguravajuće kuće socijalne ustanove, klijenti imaju ličnu odgovornost i trebamo da prvo krenemo od sebe - dodala je.
Ignjatović kaže da kada ste kupili kartu vi sklapate ugovor sa kompanijom i da je ona u obavezi da vam obezbedi najbolju i najbržu vrstu transporta do vaše željene lokacije kao i da avio kompanije moraju da preuzmu sve troškove u ovakvim slučajevima.
- Oni su otkazali letove, a ne mi. Ono što će se desiti jesu strašni poremećaji u vazdušnom prostoru, postoji mogućnost da kompanije međusobno naprave dogovor ali gubici će svakako biti enormno veliki i štete će biti ogromne. Odnos kompanija prema putnicima je svakako veoma loš. Nažalost i ja lično imamo mnoge primere za to - rekao je Ignjatović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
