"NAPADI VIŠE NISU SPORADIČNI, STVARA SE OSEĆAJ DA IZRAEL GAĐAJU SA OBE STRANE" Gosti Usijanja o ratu Izraela i SAD protiv Irana: "Bliski istok ponovo na ivici"
Iran je najavio najintenzivniji udar od početka sukoba, bombe ne štede zalivske zemlje i Izrael. Iran se drži žilavo i osvetoljubivo, ali onaj ko čuje predsednika SAD Donalda Trampa može pomisliti da je pitanje trenutka kada će Iran oružje položiti jer šef Bele kuće tvrdi da je gotov.
Rekao je: "Sa Iranom ćemo završiti uskoro, praktično tamo više nema ničega za gađanje. Kad god budem želeo da se rat završi, završiće se." Bivši šef iranske bezbednosti Ali Laridžani kaže: "Nacija Irana se ne plaši praznih pretnji. Pazite se vi da ne budete eliminisani."
Šta se pokazalo za ovih 12 dana rata, za Kurir televiziju, govorili su Luka Kastratović, general Vojske Srbije u penziji, Miodrag Kapor, stručnjak za energetiku, Srbislav Filipović, politički analitičar i Olga Izrael Dojč, potpredsednica NVO "Monitor".
- Danas je bilo relativno mirno u Tel Avivu, sa svega dve ili tri uzbune. Međutim, protekla noć bila je izuzetno intenzivna - između ponoći i šest ujutru zabeleženo je šest baražda. Od trenutka dojave, preko uzbune, pa do dozvole da se izađe iz skloništa, niko u Izraelu nije mnogo spavao. Trenutno se vodi intenzivan napad na sever Izraela, od granice sa Libanom do Hajfe - rekla je Dojč.
Raste napetost na severu Izraela
Dojč je navela da učestale uzbune i novi napadi na sever zemlje ukazuju na moguću koordinaciju između Hezbolaha i Irana, što dodatno podiže tenzije.
- Pre nekoliko minuta oglašena je nova uzbuna - Hezbolah je ispalio stotinak raketa i dronova. Stanovnici severnog dela zemlje do daljnjeg su se uputili da ostanu blizu skloništa, što ukazuje na procenu Izraelske vojske da će noć biti burna. Po prvi put se u izraelskim medijima pojavljuju nagoveštaji da je napad Hezbolaha možda koordinisan sa Iranom. Do sada su napadi bili sporadični, a sada izgleda da se pokušava stvoriti osećaj "sendviča", napad sa obe strane u isto vreme - objasnila je.
Američki strateški interesi na Bliskom istoku
Kastratović ističe da se američka spoljna politika oslanja na široku mrežu vojnih baza i strateških savezništava, među kojima Bliski istok ima posebno mesto.
- Izraelski narod je borben, disciplinovan narod koji je kroz istoriju preživeo holokaust i posledice Drugog svetskog rata. Suština američke spoljne politike danas ogleda se u prisustvu oko 800 baza širom sveta i sedam strateških saveznika, od kojih je jedan posvećen Bliskom istoku sa 10-15 baza - kaže Kastratović.
Dva motiva iza promene režima
On smatra da iza ideje o promeni režima stoje ekonomski i strateški interesi velikih sila.
- Prema izjavi Donalda Trampa, cilj je promena režima koji je represivan prema svom narodu. To pokazuje ko ima moć da utiče na unutrašnju politiku drugih zemalja. Po mom mišljenju, postoje dve motivacije koje vode sinhronizovane države: ekonomski - dovesti na vlast režim koji sprovodi njihovu politiku, obezbeđujući pristup jeftinoj nafti i energentima, te strateški - približavanje Rusiji - rekao je.
Tragedija dece i pitanje odgovornosti
Filipović ističe da je stradanje dece nedopustivo i postavlja pitanje odgovornosti velikih sila koje same vode istrage o svojim postupcima.
- Ko normalan može da se smeje kada je oko 165-170 dece pogođeno? Svako dete je nevino, nije biralo gde će se roditi - u Srbiji, Rusiji, Iranu, Americi ili Nemačkoj - i svaki gubitak života dece je katastrofa i za svaku osudu. S druge strane, Amerika je pokrenula istragu sama, ali to otvara pitanje: jedna sila može sebi da sudi i da se oslobodi odgovornosti. Velike sile mogu šta hoće, a mi se ne možemo meriti s njima u tom smislu - rekao je Filipović.
Geopolitička pozadina sukoba
Nadovezao se:
- Što se tiče sukoba, Amerika ima svoje baze širom Bliskog istoka i već je vrlo blizu Rusiji preko NATO-a. Sukob sa Iranom ne predstavlja približavanje Rusiji, već ima druge motive. Iran je označen kao država koja obogaćuje uranijum sa potencijalom za nuklearno oružje i kao sponzor terorizma, što ga čini metom u savetu bezbednosti i geopolitičkim kalkulacijama velikih sila - kaže.
Napad koji otvara pitanje odgovornosti
Kapor ističe da se odgovornost za napad ne može izbeći i podsetio je na raniji međunarodni sporazum o ograničenju iranskog nuklearnog programa.
- Od odgovornosti za raketni napad na školu za devojčice u Iranu, gde je stradalo mnogo ljudi, ni jedna država ne može da pobegne, pa neće ni SAD, bilo da slučaj bude doveden pred Međunarodni krivični sud ili ne. Iako SAD nisu članice tog suda, događaji ostaju zabeleženi u dokumentaciji. 2015. godine SAD, zajedno sa saveznicima i velikim silama poput Velike Britanije, Kine i Rusije, potpisale su Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA) sa Iranom kako bi se ograničilo obogaćivanje uranijuma do 3,67 odsto. - objasnio je Kapor.
Posledice povlačenja iz sporazuma
Smatra da je povlačenje SAD iz nuklearnog sporazuma doprinelo ubrzanju iranskog programa i dodatno zakomplikovalo bezbednosnu situaciju.
- U 2018. prva administracija Trampa jednostrano se povukla iz sporazuma. U toj situaciji, koliko god bio režim u Iranu teokratski i nedemokratski, povukli su se do bogatog uranijuma i dostigli 60 odsto obogaćenja, što će biti izuzetno teško uništiti u budućnosti, a naučnike i njihovu ekspertizu gotovo nemoguće. Iran je država od 92 miliona stanovnika, i to je kontekst koji objašnjava zašto je došlo do ovog napada, koji se nije desio zbog onoga što je prvobitno navedeno - zaključio je.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
