SLOVENCI SLEDEĆE NEDELJE IZLAZE NA IZBORE: Najopasniji trenutak od ulaska zemlje u EU? Brisel veoma ZABRINUT za ishod glasanja, pred građanima DVE OPCIJE

Slovenija se uoči parlamentarnih izbora sledeće nedelje nalazi u političkom trenutku koji mnogi analitičari opisuju jednim od najvažnijih od ulaska zemlje u EU 2004.

Premijer Robert Golob u klinču sa konzervativcem Janezom Janšom

Aktuelna vlada premijera Roberta Goloba i njegove stranke Pokret za slobodu na vlasti je od 2022. godine u koaliciji sa Socijaldemokratama i Levicom, sa većinom od 53 od 90 poslaničkih mesta u parlamentu.

Golob je na izborima pre četiri godine ostvario snažan rezultat – 34,5 odsto glasova i 41 mandat, najviše koje je neka stranka osvojila od sticanja nezavisnosti Slovenije.

Ipak, od tada je deo političkog kapitala potrošen zbog ministarskih ostavki, skandala i sporih reformi u zdravstvu i javnoj upravi.

Oštri stavovi Janše i veze sa Orbanom i Ficom

Njegov glavni protivnik je konzervativni političar Janez Janša, bivši premijer u tri mandata, koji želi da se po četvrti put vrati na čelo vlade.

Janša je poslednjih godina sve bliži desničarskom populizmu, sa oštrim stavovima o migracijama i kritikama medija, uz političke veze sa Viktorom Orbanom i Robertom Ficom.

Golob je u intervjuu za Politiko upozorio da takav savez vidi kao potencijalnu pretnju evropskom projektu i stabilnosti Evropske unije.

Golob smanjuje jaz

Ankete pred izbore daju prednost SDS-u. Istraživanje Medijane iz februara 2026. pokazuje podršku od 30,9 odsto za SDS, dok Golobova Svoboda ima 22,4 odsto. Ipak, najnovija anketa za Delo iz marta beleži oporavak vladajuće stranke i smanjuje Janšinu prednost na nešto više od dva procentna poena.

Problem za leve i liberalne stranke nije samo Janšina popularnost, već i velika fragmentacija političkog prostora.

Dok SDS ima oko 30 odsto podrške, stranke levog centra uglavnom su u jednocifrenim procentima, što otežava formiranje koalicija.

Kampanju je obeležio i bezbednosni incident iz oktobra 2025, kada je ubijen Aleš Šutar, povezan sa romskom zajednicom. Nakon toga vlada je usvojila zakon kojim su proširena ovlašćenja lokalne policije u pojedinim naseljima.

Zakon je izazvao kritike i krajnje desnice i međunarodnih organizacija poput Evropskog parlamenta, Saveta Evrope i Amnesti internešenela, što pokazuje koliko je Golobova koalicija politički pod pritiskom uoči izbora.

Zdravstvena zaštita: Bolna tema

Ishod izbora sa određenom zabrinutošću prati i Brisel.

Predsednica organizacije „Obnova Evrope“ Valeri Hajer posetila je Ljubljanu u februaru i poručila da je stabilno, centrističko i proevropsko vođstvo trenutno posebno važno za Evropsku uniju.

Ekonomska situacija u Sloveniji je relativno stabilna.

BDP je između 2023. i 2025. rastao između 1,5 i 2,1 odsto, dok se za 2026. očekuje oko 2,3 odsto. Inflacija je sa 8,8 odsto u 2022. pala na oko dva do tri odsto, a državni dug smanjen je sa oko 73 na približno 65 odsto BDP-a.

Ipak, jedan od najvećih problema ostaje zdravstvo, gde nedostatak medicinskog osoblja i dugi redovi čekanja postaju sve značajnije političko pitanje.

Niko neće sam formirati vladu

Zbog proporcionalnog izbornog sistema, gotovo je sigurno da nijedna opcija neće moći sama da formira vladu, što znači da će ključnu ulogu igrati koalicioni pregovori i ponašanje manjih stranaka koje balansiraju na cenzusu od 4 procenta.

Prema analizi trendova PolitPro-a od početka marta, vladajući blok osvaja oko 46,7 odsto mesta, odnosno na ivici parlamentarne većine od 46 mesta, a svaki procenat i svaka stranka koja pređe ili ne pređe cenzus može odlučiti o novoj vladi.

Poslednjih dana u kampanju se uključio i američko-izraelski napad na Iran, koji je vlada osudila.

Ova geopolitička dimenzija nije bezopasna.

Slovenija se nalazi na raskrsnici Centralne i Jugoistočne Evrope, a njen glas unutar EU, posebno u vreme kada Evropa traži konsenzus o odbrani, Ukrajini i demokratskim standardima, nosi težinu koja prevazilazi veličinu zemlje sa dva miliona stanovnika.

Upravo zato, dok Slovenci izlaze na birališta 22. marta, Brisel i evropske prestonice prate svaku izlaznu anketu kao da je njihova.

(Kurir.rs/Index.hr)