SCENARIO SUDNJEG DANA Kako je napad na 1 gasno polje pokrenuo ogromnu krizu koja može trajati godinama:"Ni u najluđim snovima ne bih mislio da će se to desiti"

Očekuje se da će eskalacija napada na ključne naftne i gasne projekte na Bliskom istoku podstaći novu fazu tekućeg sukoba, sa dubokim posledicama po svetske zalihe energije i globalnu ekonomiju.

Južni Pars je deo najvećeg svetskog polja prirodnog gasa, koje dele Iran i Katar. Nalazi se na obali između dve države Persijskog zaliva i predstavlja kupolasti produžetak katarskog džinovskog Severnog polja.

U roku od nekoliko sati od napada na Južni Pars, iranske rakete su pogodile Ras Lafan, mesto gde se nalaze katarska glavna postrojenja za preradu tečnog prirodnog gasa, uzrokujući „veliku štetu“ najvećim svetskim dobavljačima pomorskog gasnog tereta, prema katarskoj državnoj gasnoj kompaniji. Popravka oštećenih postrojenja trajaće tri do pet godina, prema rečima izvršnog direktora kompanije QatarEnergy, Saada el Kabija, što izaziva strah od dugotrajne globalne krize snabdevanja gasom.

„Nikada u najluđim snovima ne bih pomislio da će Katar i region – biti u takvom napadu, posebno od bratske muslimanske zemlje u mesecu Ramazana, koja nas napada na ovaj način“, rekao je el Kabi novinskoj agenciji Rojters.

Katarska država je potvrdila napad u kojem je učestvovalo pet balističkih raketa lansiranih iz Irana. Iako su četiri presretnute, peta raketa je pogodila industrijski kompleks Ras Lafan, koji je odgovoran za proizvodnju izvoznog gasa države.

Portparol katarske vlade upozorio je da ciljanje energetske infrastrukture „predstavlja pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti, kao i narodima regiona i njegovoj okolini“.

Petina globalnog tržišta

Izvoz gasa iz Katara činio je petinu globalnog tržišta tečnog prirodnog gasa prošle godine, od čega je oko 80% isporučeno energetski željnim zemljama u razvoju u Aziji. Dugoročni poremećaj izvoza imao bi ozbiljne posledice za kupce gasa širom sveta, jer bi podigao tržišne cene na globalnom nivou.

Nakon napada u Južnom Parsu, iranski državni mediji upozorili su da su delovi istaknutih regionalnih naftnih i gasnih ciljeva koji pripadaju Saudijskoj Arabiji, UAE i Kataru sada „direktne i legitimne mete“ i da ih treba evakuisati pre nego što napadi počnu „u roku od nekoliko sati“.

To uključuje rafineriju Samref u Saudijskoj Arabiji, blizu luke Janbu na Crvenom moru, i petrohemijski kompleks Džubail, kao i gasno polje Al-Hosn u UAE i petrohemijski kompleks Mesaid u Kataru.

„Do sada je Iran uglavnom sproveo svoje navedene akcije, što ovo čini veoma verodostojnom pretnjom“, prema rečima Adite Sarasvata iz konsultantske kuće Rystad Energy.

Brojni napadi

Saudijsko ministarstvo odbrane potvrdilo je napad dronom na rafineriju Samref u četvrtak. Presrelo je balističku raketu lansiranu prema Janbuu, koji je jedini izlaz za izvoz sirove nafte za Saudijsku Arabiju usred iranskog kontrolisanja Ormuskog moreuza.

Kuvajtske rafinerije Mina al-Ahmadi i Mina Abdulah takođe su bile meta dronova, što je rezultiralo požarima na obe lokacije, prema državnoj novinskoj agenciji Kuvajta. U međuvremenu, u kompleksu Habšan u UAE, još jednom od najvećih svetskih postrojenja za preradu gasa, otpad od presretnutih raketa doveo je do zatvaranja postrojenja, prema državnom naftnom i gasnom gigantu Adnok. Kompanija je saopštila da je i njeno naftno polje Bab bilo meta.

Reakcija tržišta

Tržišta gasa su porasla kao odgovor na napade, a evropski referentni iznos je brzo porastao za 30% dok je trgovački dan počeo da udvostručuje tržišnu cenu pre krize i dostiže najviši nivo od početka 2023. godine.

„Sada smo na dobrom putu ka scenariju gasne krize sudnjeg dana“, rekao je Saul Kavonik, šef istraživanja u konsultantskoj kući MST Marki. Upozorio je da bi poremećaj snabdevanja tečnim prirodnim gasom mogao da traje mesecima ili čak godinama nakon što se rat završi, u zavisnosti od obima štete, održavajući cene gasa visokim.

Rizik od produžene vojne agresije i dugoročne štete na energetskim postrojenjima u regionu pojačao je strahove na globalnim tržištima nafte, koja se i dalje oporavljaju od najvećeg šoka u snabdevanju energijom u istoriji nakon zatvaranja Ormuskog moreuza.

Cena nafte može da ide i do 120 dolara

Očekuje se da će cena sirove nafte marke Brent, međunarodne referentne vrednosti, prema analitičarima kompanije Rystad Energy, neposredno nakon toga preći granicu od 120 dolara po barelu, a mogući su dalji porast cena u zavisnosti od težine pretrpljene štete.

Donald Tramp je upozorio Iran na dalje napade na katarska postrojenja za tečni prirodni gas (LNG), preteći da će „masovno dići u vazduh celokupno gasno polje Južni Pars“.

Kurir.rs/Guardian