"NEPRIJATELJ POKUŠAVA DA PRODRE U CENTAR MOSKVE, U PUTINOVU REZIDENCIJU"! Zagonetni najveći napad 200 dronova na rusku prestonicu, oglasio se gradonačelnik

Rusija je javila o "najvećem napadu dronovima" u ovoj godini na Moskvu, ali o posledicama se nije javljalo – ništa.

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin objavio je na Telegramu da je ruska protivvazdušna odbrana oborila ukupno 289 dronova koji su se direktno približavali Moskvi i nalazili se na drugoj liniji odbrane prema Moskvi.

Prema izveštajima, na mestu pada su bili specijalisti za spasavanje.

Neki drugi korisnici društvene mreže Telegram takođe su izveštavali o dronovima: na primer, dronovi su prijavljeni u Troickom okrugu Moskve, u gradovima Koroljov, Dubna i Volokolamsk, kao i u Krasnopahorskom okrugu. Međutim, nakon početnih informacija, ruski mediji gotovo da nisu izveštavali o posledicama napada.

Nije bilo izveštaja o poginulima ili povređenima, niti o oštećenim zgradama, što je obično slučaj nakon masovnih napada.

Jedina vidljiva posledica trodnevnih napada bila je poremećaj rada moskovskih aerodroma.

Prema Telegram kanalu ruske agencije za vazduhoplovstvo Rosavijacija, 16. marta su privremeno ograničena sletanja i poletanja na moskovskim aerodromima Šeremetjevo, Vnukovo, Domodedovo i Žukovski, kao i na aerodromima u Kalugi, Saratovu, Kazanju, Nižnjekamsku, Kirovu i Krasnodaru.

Ali teško je shvatiti kako je tako veliki napad mogao proći bez ikakvih vidljivih posledica.

200 dronova ide ka Moskvi?

"Neprijatelj pokušava da prodre u sam centar Moskve, uključujući predsedničku rezidenciju u Kremlju", izveštava Radar Plus, Telegram kanal koji podržava rusku agresiju i prati napade dronovima u Rusiji.

Prema ovim izveštajima, između 14. i 16. marta, 540 dronova je oboreno u ruskim regionima, uključujući 124 u Moskvi i okolini.

Ukrajinski Telegram kanali obično dokumentuju velike napade na Moskvu fotografijama i video zapisima pričinjene štete.

Ali novinari nisu uspeli da pronađu takve dokaze. Ukrajinski OSINT projekat Exilenova+, koji analizira informacije iz javnih izvora, skeptičan je prema izveštajima o velikom napadu na Moskvu.

Analitičari su uspeli da potvrde samo pojedinačne napade uz video‑materijal, među ostalim iz Labinska (regija Krasnodar) i iz Staraje Ruse (Novgorodska oblast), gde se nalazi remontni pogon za avione.

Podaci o razmerama napada u izveštajima ruskog Ministarstva odbrane takođe se razlikuju: na primer, Ministarstvo je navelo da je samo u noći 16. marta 145 ukrajinskih dronova oboreno iznad 13 ruskih regiona i anektiranog Krima.

Od njih je 53 uništeno iznad Moskovske oblasti, a 46 ih je letelo direktno ka prestonici.

Kasnije su ruski mediji, pozivajući se na saopštenje Ministarstva, izvestili da su čak 494 drona uništena iznad ruske teritorije u roku od 24 sata.

Ukupno, od 14. do 17. marta, Ministarstvo se pohvalilo obaranjem 183 drona samo u Moskovskoj oblasti.

Samo propaganda?

Za razliku od Moskve, gubernatori u drugim regionima su takođe prijavili štetu.

Guverner Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov rekao je da je dron eksplodirao u blizini socijalne ustanove u gradu Koroča.

Pet ljudi je lakše povređeno, ali su odbili da budu hospitalizovani.

U Brjanskoj oblasti, guverner Aleksandar Bogomas prijavio je tri povrede. Oštećene su tri kuće i jedan automobil.

"Ovo bi mogla biti lažna vest ili grubo preterivanje", kaže ruski vojni analitičar Jan Matvejev o zvaničnim izveštajima.

On sumnja da bi motivi mogli biti politički.

"Takvi izveštaji bi mogli poslužiti za opravdanje daljih ograničenja na internetu", kaže Matvejev.

Ističe da nakon velikih napada obično postoji mnogo fotografija i snimaka očevidaca.

Činjenica da takav materijal sada nije dostupan takođe bi mogla biti posledica postojećih ograničenja na mobilnim mrežama i internetu u Rusiji.

"Ako ljudi nemaju internet i ako Telegram ne radi, gotovo da nema dokaza. Ali da se nešto značajno dogodilo, ljudi bi i dalje pronašli način da objave materijal. Po pravilu, skoro svi dokazi se pojavljuju u roku od 24 sata, većina u prvih nekoliko sati", kaže stručnjak.

Zašto nema posledica?

Nezavisni ruski portal Agentstvo uporedio je aktuelni talas napada na Moskvu s dva najveća u 2025. godini — 11. marta i 11. decembra.

U martu, kada je, kako se navodi, više od 70 dronova letelo iznad grada, posledice su bile teške.

Jedan dron se srušio na parking kompanije, usmrtivši radnika obezbeđenja.

Dve osobe su kasnije preminule u bolnici. Stambene zgrade u gradovima Ramenskoje i Vidnoje blizu Moskve takođe su oštećene. Prema ruskim izvorima, najmanje 18 ljudi je povređeno.

U decembarskom napadu, u kojem je učestvovao 41 dron, nije bilo žrtava, ali je izazvao značajne poremećaje na aerodromima Vnukovo, Domodedovo, Žukovski i Šeremetjevo.

Više od 200 letova je odloženo ili otkazano.

Između ostalog, avion jermenskog premijera Nikolaja Pašinjana nije mogao da sleti u Moskvu.

Čak i ako je Rusija od tada instalirala mnogo bolju protivvazdušnu odbranu, nikako nije jasno da gotovo da nema vidljivih posledica najnovijeg napada. Kiril Mihajlov, koji analizira dostupne informacije, takođe je iznenađen: "Ranije je bilo posledica čak i nakon napada sa manjim brojem dronova", rekao je on Agenciji.

Ograničenja interneta zbog dronova?

Navodni masovni napad dronom poklopio se sa ograničenjima mobilnog interneta u prestonici.

Ipak, do sada nije bilo konkretnog objašnjenja od gradske vlade Moskve zašto... Ali federalne vlasti već dugo povezuju poremećaje u komunikacijama sa pretnjom koju predstavljaju dronovi.

Na sastanku u Jekaterinburgu 17. marta, sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu rekao je da razvoj ukrajinskih dronova čini praktično sve regione Rusije ranjivim.

"Tempo razvoja oružja, posebno dronova, je toliko brz da se nijedan region Rusije više ne može osećati bezbedno", rekao je on.

Slične poruke stižu i iz Kremlja: portparol Dmitrij Peskov rekao je da ograničenja mobilnog interneta mogu ostati na snazi koliko god je potrebno kako bi se zaštitili građani.

Predsednik Vladimir Putin je ranije rekao da regionalni poremećaji komunikacija mogu biti neophodni kako bi se ljudi zaštitili od napada dronovima.

Dronovima nije potreban ruski internet

Međutim, stručnjaci smatraju da takve mere imaju samo ograničen efekat. Mihail Kljumarjov iz Društva za zaštitu interneta rekao je za Deutsche Welle da dronovi zaista mogu da koriste mobilnu mrežu za prenos podataka i korekciju kursa, ali ova funkcija nije neophodna.

Savremeni dronovi mogu da održavaju unapred određenu putanju čak i bez pristupa internetu jer koriste satelitsku navigaciju i druge sisteme za korekciju kursa.

"Dakle, dronovi nastavljaju da lete svojom unapred određenom putanjom čak i bez pristupa internetu", rekao je šef organizacije koja se zalaže za slobodan, otvoreni internet u Rusiji.

(Kurir.rs/Deutsche Welle/Preneo: N. V./Foto: Ilustracija)