GLAVNO IZRAELSKO NUKLEARNO POSTROJENJE NA METI IRANA: Najmisteriozniji objekat Tel Aviva krcat bojevim glavama! (VIDEO)

Oko 50 ljudi povređeno danas u napadu balističke rakete koju je izveo Jan na Dimon na jugu Izraela, saopštile su izraelske službe za hitne slučajeve.

Veruje se da proizvodi plutonijum za neprijavljeni program nuklearnog oružja, čiji se arsenal procenjuje na 80 do 400 bojevih glava.

Koliki je izraelski nuklearni arsenal?

Prema Centru za kontrolu naoružanja i neširenje nuklearnog oružja i Inicijativi za nuklearne pretnje, procenjuje se da Izrael ima najmanje 90 nuklearnih bojevih glava i dovoljno fisionog materijala za proizvodnju još nekoliko stotina.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE), nuklearno nadzorno telo UN, kaže da 30 zemalja ima kapacitet da razvije nuklearno oružje, ali se zna da ga samo devet poseduje. Prema podacima Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja, dobitnice Nobelove nagrade za mir, Izrael ima drugi najmanji arsenal od devet zemalja - odmah iza Severne Koreje.

Stručnjaci ističu da Izrael može da lansira nuklearne bojeve glave iz borbenih aviona, podmornica ili putem balističkih raketa sa kopna.

Izrael nikada nije potpisao Sporazum o neširenju nuklearnog oružja

Izrael je jedna od samo pet zemalja - zajedno sa Indijom, Pakistanom, Severnom Korejom i Južnim Sudanom - koje nisu potpisale Sporazum o neširenju nuklearnog oružja (NPT), međunarodni ugovor koji je stupio na snagu 1970. godine.

Obavezuje zemlje da promovišu mirnodopsku upotrebu nuklearne energije i sprečavaju širenje nuklearnog oružja. (Iran je potpisnik sporazuma, ali Izrael i svetske sile optužuju Teheran da ga krši nepotrebnim obogaćivanjem uranijuma do nivoa dovoljnog za nuklearno oružje.)

Da bi se pridružio NPT-u, Izrael bi morao da se odrekne svog nuklearnog oružja.

Sporazum priznaje samo pet država kao zvanične nuklearne sile: Veliku Britaniju, Kinu, Francusku, Rusiju i SAD - pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Sve one su testirale nuklearno oružje pre 1967. godine, godine koju sporazum postavlja kao granicu za ovo priznanje.

Koliko dugo Izrael poseduje nuklearno oružje?

Istorijski zapisi pokazuju da su od osnivanja države 1948. godine, u senci Holokausta, izraelski lideri nastojali da razviju nuklearni arsenal kako bi osigurali opstanak zemlje.

 zraelska komisija za atomsku energiju osnovana je 1952. godine, a njen prvi predsednik, Ernst David Bergman, izjavio je da bi nuklearna bomba garantovala „da nikada više nećemo biti vođeni kao ovce na klanje“, prema Jevrejskoj virtuelnoj enciklopediji.

Istraživači veruju da je Izrael počeo da gradi postrojenje za razvoj nuklearnog oružja u blizini južnog grada Dimone 1958. godine. Deklasifikovani izveštaj američke obaveštajne službe iz decembra 1960. godine, koji je sastavio Zajednički obaveštajni komitet za atomsku energiju, navodi da je projekat Dimona uključivao postrojenje za proizvodnju plutonijuma. Zaključak je bio da je projekat bio povezan sa nuklearnim oružjem.

Oko 1967. godine, Izrael je tajno razvio kapacitet za proizvodnju nuklearnog eksploziva, prema podacima Udruženja za kontrolu naoružanja. Do 1973. godine, Sjedinjene Države su, prema Federaciji američkih naučnika, „bile uverene da Izrael poseduje nuklearno oružje“.

Izrael nije među trideset zemalja - sve u Evropi i Aziji - koje uživaju zaštitu takozvanog američkog nuklearnog kišobrana. Ova zaštita ne samo da odvraća protivnike, već i podstiče saveznike da sami ne razvijaju nuklearno oružje.

Stručnjaci smatraju da činjenica da Izrael nije pod američkim nuklearnim kišobranom podrazumeva neizrečeno priznanje da već ima sopstveno nuklearno oružje i da mu nije potrebna dodatna zaštita. „Na kraju krajeva, postoji osećaj odgovornosti da bezbednost Izraela zavisi od samog Izraela – i oni će učiniti sve što smatraju potrebnim da to osiguraju“, rekao je Bolfras.

Da li je Izrael ikada koristio nuklearno oružje?
Ne.

Jevrejska virtuelna enciklopedija navodi izveštaje da je Izrael pripremao svoje nuklearne bombe tokom arapsko-izraelskih ratova 1967. i 1973. godine, ali oružje nije korišćeno. Tokom proteklih 50 godina, takođe su se pojavile glasine da je Izrael sproveo testove nuklearnog oružja u podzemnim postrojenjima, uključujući i pustinju Negev.

Najpoznatiji slučaj, koji je i dalje predmet debate, dogodio se u septembru 1979. godine, kada je američki satelit za detekciju nuklearnog zračenja zabeležio dvostruki bljesak u području gde se spajaju Atlantski i Indijski okean. Neki naučnici su verovali da je bljesak najverovatnije rezultat nuklearnog testa - možda izraelskog, južnoafričkog ili zajedničkog.

Izrael je negirao bilo kakvu vezu sa događajem, poznatim kao incident Vela, nazvanim po satelitu. Dnevnici tadašnjeg američkog predsednika Džimija Kartera, objavljeni 2010. godine, navode da je u Beloj kući u to vreme „raslo verovanje“ da je Izrael testirao nuklearnu eksploziju u blizini južnog vrha Afrike. Ali to nikada nije dokazano, a „relevantni dokumenti o incidentu Vela ostaju poverljivi“, napisali su naučnici Avner Koen i Vilijam Bur 2020. godine.

Gde Izrael razvija nuklearno oružje?

Široko je rasprostranjeno verovanje da se izraelski nuklearni program sprovodi u objektu Dimona.
Stručnjaci kažu da inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju nikada nisu posetili lokaciju i da ne postoji sporazum koji bi agenciji dozvolio da je prati. Američki naučnici su posetili Dimonu 1960-ih i, na osnovu ograničenih inspekcija, zaključili da se radi o mirnodopskom programu. Međutim, prema dostupnim informacijama, američki inspektori od tada nisu bili tamo.

Neki stručnjaci takođe veruju da Izrael gradi novi reaktor kako bi povećao svoje nuklearne kapacitete. Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira kaže da Izrael verovatno nadograđuje postrojenje za proizvodnju plutonijuma, koji se može koristiti i u vojne i u civilne svrhe, kao što je u svemiru.

Zbog svoje tajnosti, Dimona je decenijama bila simbol i fascinacije i besa u vezi sa izraelskim nuklearnim programom.

Tokom retkog javnog pojavljivanja na tom mestu 2018. godine, izraelski premijer Benjamin Netanjahu iskoristio je lokaciju kao pozadinu za poruku svojim neprijateljima: „Oni koji prete da nas zbrišu sa mape dovode u opasnost sopstvenu bezbednost. U svakom slučaju, neće uspeti u svom cilju“.

Kurir.rs/Agencije