PANIKA U KREMLJU, PUTIN SAZVAO HITAN SASTANAK! Njima se do sada nije lično obraćao, ali je ovog puta to morao da uradi
Ruski predsednik, Vladimir Putin je pozvao bogate biznismene na zatvoreni sastanak kako bi zatražio velike "donacije" državi, prema izveštajima "Fajnenšel tajmsa" i ruskog nezavisnog onlajn medija "The Bell".
Kako se navodi, Putin je rekao tajkunima da Rusiji novac treba jer planira da nastavi borbe u Ukrajini dok ne osvoji ostatak regiona Donbasa.
On je dodao da je odbijanje Kijeva da se povuče iz svog industrijskog jezgra, što je bio uslov tokom poregovora, sada zahteva obnavljanje ruskih ratnih napora.
Prvi put da se Putin lično obratio oligarsima
Ovo je prvi put da se Putin lično obratio oligarsima za finansijsku podršku, iako je država više puta pokušavala da izvuče sredstva od ruskih kompanija kako bi podržala svoje troškove.
Sulejman Kerimov, milijarder pod teškim sankcijama, obećao je odmah 100 milijardi rubalja (oko 922 miliona funti), prenosi "The Bell". Oleg Deripaska, tajkun u energetici i metalurgiji, nekada najbogatija osoba u Rusiji, takođe je navodno rekao da će dati doprinos, dok se očekuje da će i drugi slediti njihov primer.
U petak je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, negirao da je Putin tražio doprinose, navodeći da je neidentifikovani ruski oligrah samostalno odlučio da državi da "određenu veliku, veoma veliku sumu novca".
- To nije bila inicijativa predsednika Putina, iako je, naravno, šef države pozdravio takvu inicijativu - rekao je Peskov.
- Mnogi smatraju svojom dužnošću da daju takve doprinose - dodao je, objašnjavajući da mnoge njihove firme osećaju zahvalnost prema državi, jer je njihov uspeh često bio tesno povezan s državom.
Teška ekonomska situacija
Izvor za "The Bell" rekao je da je ideja o "podređivanju biznisa državi u teškim vremenima" potekla odIgora Sečina, dugogodišnjeg Putinvog poverenika i izvršnog direktora državne energetske kompanije Rosnjeft.
Ruska ekonomija teško se nosi sa naglim rastom vojnih troškova. Vojna potrošnja kao udeo BDP-a udvostručila se na više od 7% tokom invazije. U 2025. godini, rekordnih 13,5 biliona rubalja (oko 124 milijardi funti) izdvojeno je za odbranu.
Međutim, dok je brzi ekonomski rast izazvan ovim povećanjem potrošnje sada usporen, Rusija se suočila s rastućim fiskalnim pritiscima. U 2026. godini, budžetski deficit zemlje za samo januar i februar iznosio je više od 90% cifre planirane za celu godinu.
Ranije ovog meseca objavljeno je da ruska vlada razmišlja o smanjenju domaće potrošnje za 10% u budžetu za 2026. godinu, nakon što je već sprovela niz nepopularnih poreznih povećanja kako bi stabilizovala ekonomiju.
Planula potražnja za ruskom naftom
Konačna odluka o smanjenju još nije doneta, budući da Rusija trenutno ostvaruje neočekivane prihode od 570 miliona funti dnevno zbog porasta potražnje za naftom usled rata u Iranu.
Ruski milijarderi pretrpeli su kolektivni gubitak od 263 milijardi dolara (oko 207 milijardi funti) u periodu do aprila 2022. zbog invazije u punom obimu, gubeći u proseku 27% svog bogatstva.
Ipak, broj superbogatih postepeno je rastao u narednim godinama, dosegnuvši rekordne visine ove godine.
Ruski oligarsi su naučili cenu odbijanja Putina. Oni koji su ostali lojalni Kremlju nakon februara 2022. dobili su unosne ugovore i učvrstili se u razgranatoj odbrambenoj industriji, dok su oni koji su se protivili invaziji rizikovali zaplenu imovine i egzil.
Sve o ratu Izraela i Amerike protiv Irana možete naći OVDE.
(Kurir.rs/The Telegraph/Preneo: V.M.)
· Reaguj