SREDNJOŠKOLKA NESTALA DVA DANA PRE MATURE: "Sledećeg jutra nam je zazvonio telefon i nastao je horor!" Njeno poslednje pismo razorilo je porodicu (foto, video)

Odrastajući, Don Smit Džordan bila je izuzetno bliska sa svojom mlađom sestrom Šeri Fej Smit. Obe su gajile ljubav prema konjima i muzici, a zajedno su išle i na časove klavira. Međutim, Don, koja je bila četiri godine starija, nije mogla ni da nasluti da će jednog dana odigrati ključnu ulogu u hvatanju sestrinog ubice.

"Tada sam shvatila da je moja sestra zaista nestala. Ovo jednostavno nije bilo nešto što ne možete nikada zamisliti, da bi se nešto ovako moglo dogoditi vašoj porodici, vašoj sestri, vama. Ušla sam na vrata i odmah videla mamu i znala sam da je to stvarno. Njeno lice je govorilo sve.“

Iako se u tom trenutku malo toga pouzdano znalo, policija je bila sigurna u jedno – sedamnaestogodišnja devojka iz Južne Karoline najverovatnije je oteta.

"Vrata njenog auta su bila otvorena. Auto je bio upaljen. Njena torbica je bila ostavljena unutra na vrhu prilaza jer je izašla iz auta da uzme poštu. Bilo je kao da je nestala u vazduhu. Bilo je otisaka stopala koji su vodili do poštanskog sandučeta, ali nijedan nazad.“

Prema rečima Don, koja je svoju sestru opisala kao "prelepu plavušu“, njihov otac je prvi shvatio da se dogodilo nešto strašno primetivši upaljen automobil pored kojeg nije bilo njegove ćerke. Tinejdžerka nije imala nijedan razlog za beg – za nekoliko dana ju je čekala matura, imala je dečka i radovala se zakazanom krstarenju sa školskim drugovima.

"Kao, bila je na vrhu sveta“, rekla je Don, koja sada ima više od 60 godina. "I tako, činilo se da jedino objašnjenje može biti da je odvedena, da je kidnapovana.“

Igra mačke i miša

Prvih dvanaest sati nije bilo nikakvih tragova, sve dok u ranim jutarnjim satima nije zazvonio telefon. Iako je Šerina majka Hilda isprva mislila da zove policija, razgovor ju je ostavio u šoku – nepoznata osoba je detaljno opisivala šta je njena ćerka nosila i potvrdila da se nalazila na prilazu.

"Onda je shvatila i rekla je: 'O, Bože', kada je spustila slušalicu, 'Taj čovek drži Šeri'.“

Od tog trenutka, FBI se aktivno uključio u istragu u nadi da će devojku pronaći živu. Tokom jednomesečne potrage, otmičar je zvao porodicu čak osam puta. U početku je insistirao da razgovara isključivo sa Don i njenom majkom.

"Govorio joj je šta je Šeri imala na sebi kada ju je odveo. Govorio bi stvari poput, znate, "Izvadio sam pištolj i rekao joj da uđe u auto i ona je ušla. I imala je strah od Boga u sebi i ušla je u auto." Onda bi rekao: "Gledamo vesti i kažemo šerifu da traži na pogrešnom mestu'."

Vremenom je Hilda postala toliko emotivno slomljena ovim pregovorima da je jedan od agenata zamolio Don da preuzme telefonsku slušalicu.

"Rekli su: 'Osećamo da je zaljubljen i fasciniran Šeri, i ako možete biti ljubazni i držati ga na telefonu, on će tu fascinaciju usmeriti ka vama i mislimo da će nastaviti da zove'.“

Želeći da pomogne na svaki mogući način, mlada Don je dobila instrukcije da ostane "veoma mirna, veoma ljubazna, strpljiva, razumevajuća“. Ipak, otmičar je kao po instinktu slutio šta policija pokušava da izvede. Čim bi istražitelji uspeli da lociraju odakle zove, on bi nestao pre njihovog dolaska.

"Bio je toliko lukav na taj način da bi svaki put pobegao. I to je bilo skoro kao mačka i miš. To je za njega bila neka vrsta igre. Kao, mislio je da je zabavno. Uživao je.“

Oproštajno pismo Šeri

Tokom jednog od jezivih poziva, muškarac je obavestio porodicu da im stiže pismo, što je svima ulilo nadu da je Šeri još uvek živa. Pismo, datirano na 1. jun u 3.10 ujutru, nije odisalo strahom, napominje Don, delovalo je kao da se devojka pomirila sa tragičnom sudbinom:

"Napisala je: 'Volim te, mama, tata, Roberte, Don i Ričarde, i sve ostale, i sve ostale prijatelje i rođake. Sada ću biti sa svojim ocem, zato vas molim, molim vas, ne brinite. Samo se setite moje duhovite ličnosti i divnih posebnih trenutaka koje smo svi zajedno delili. Molim vas, ne dozvolite da vam ovo uništi živote. Samo nastavite da živite dan po dan za Isusa. Iz ovoga će proizaći nešto dobro. Moje misli će uvek biti sa vama i u vama. I u zagradi, kovčeg zatvoren. Volim vas sve toliko. I podvukla je 'prokleto' mnogo. Izvini, tata. Morala sam jednom da psujem. Isus mi je oprostio. Ričarde, dušo (njen dečko), stvarno sam te volela i uvek ću te voleti i ceniti naše posebne trenutke. Moja porodica je uvek imala najveći uticaj na mene u životu. Izvinite zbog novca za krstarenje. Molim vas, neka neko ode umesto mene. Žao mi je ako sam vas ikada na bilo koji način razočarala. Samo sam želela da vas učinim ponosnim na sebe jer sam i ja uvek bila ponosna na svoju porodicu.

Mama, tata, Roberte i Don, toliko toga želim da kažem, a trebalo je da kažem ranije. Volim vas. Znam da me svi volite i da ću vam mnogo nedostajati. Ali ako se držite zajedno kao što smo uvek radili, svi možete. Molim vas, nemojte biti tužni ili uznemireni. Sve ide na dobro onima koji vole Gospoda. Sva moja ljubav uvek, Šeron Šeri Fej Smit.'“

Petog dana od nestanka, otmičar je napokon dao uputstva i rekao Don gde mogu da pronađu njenu sestru. Puni nade, čekali su vesti, ali kada se policajac vratio u kuću, po njegovim teškim, sporim koracima postalo je jasno da se dogodilo ono najgore.

"Potvrdio je da su pronašli Šerino telo i da je ona bila mrtva sve vreme. Zapravo ju je ubio već prve noći i bio je tako okrutan da nam da nadu i da nas ismeva.“

Hapšenje i oprost

Vrelina Južne Karoline uništila je gotovo sve forenzičke dokaze, a porodica nije čula glas ubice sve do dana Šerine sahrane.

"Ušli smo na vrata i telefon je odmah zazvonio i on mi je ponovo rekao da je bio na sahrani i smejao se tome i činjenici da su ga skoro uhvatili ali je ponovo pobegao. A onda, posle toga, bilo je tiho dosta vremena.“

Nekoliko nedelja kasnije, stigla je vest o nestanku još jedne devojčice, devetogodišnje Debre Mej Helmik, koja je oteta ispred svoje kuće. Muškarac je ponovo pozvao Doninu porodicu, dajući im uputstva da pronađu i Debrino telo. Ipak, forenzičari su do tada napravili ključni pomak. Krajem juna 1985. godine, stručnjaci su na papiru pisma koje je poslato Šarinoj porodici otkrili udubljenja sa nepotpunim brojem telefona. Nedostajala je samo jedna cifra, a nakon isprobavanja svih kombinacija, policija je suzila krug.

"Dakle, pozvali su svaki mogući broj i na kraju razgovarali sa članom porodice koji je bio van grada i bili su u Alabami u poseti svom sinu, a Šerin ubica im je čuvao kuću i mogli su da odu do njihove kuće, uhapse ga.“

Lari Džin Bel - čovek koji je počinio zločine

Čovek koji je stajao iza ovih svirepih zločina bio je Lari Džin Bel, rođen 1949. godine. Njegov stvarni izgled uopšte se nije uklapao u sliku koju je Don stvorila u glavi.

"Izgledao je pomalo raščupano, imao je bradu, raščupanu kosu, pomalo ćelav, hm, stisnute oči, malo pretežak, veoma, veoma nesiguran. Ništa poput čoveka sa kojim sam razgovarala telefonom. Bio je blag i krotak, i jadan. Samo jadan čovek.“

Uprkos neizrecivom bolu koji im je Lari naneo, majka ubijene devojke smogla je snage za nepojmljiv potez – oprostila mu je.

"Rekla je: 'Don, čim sam ga pogledala, shvatila sam da je on sin druge majke i osetila sam sažaljenje prema njegovoj majci'. I samo se sećam da sam pomislila: 'Čoveče, to je neka vrsta milosti koju ne dobijam', to je jednostavno izvan mogućnosti da dvadesetjednogodišnjak shvati.“

Ubica pogubljen na električnoj stolici

Lari Bel, osuđen i za ubistvo dvadesetšestogodišnje Sandi Elejn Kornet, odlučio je da bude pogubljen na električnoj stolici umesto smrtonosne injekcije. Njegova kazna izvršena je 4. oktobra 1996. godine, u 46. godini. Nije imao poslednje reči. Danas, decenijama nakon tragedije, i Don je prihvatila surovu stvarnost, pronalazeći svoj mir.

"Više nisam ljuta. Definitivno nisam ogorčena, pomirila sam se sa Šerinom smrću.“

(Kurir.rs/The Sun)