VAŠINGTON - Godine 1961. u Sjedinjenim Državama nuklearna katastrofa izbegnuta je za dlaku tako što atomska bomba, izbačena iz bombardera koji se raspao u vazduhu, ludom srećom nije eksplodirala.
Incident se dogodio u Severnoj Karolini, a bomba je ostala netaknuta zbog kvara na niskonaponskom prekidaču. Razorna moć te bombe bila je čak 260 puta jača od bačene na Hirošimu.
Tajni dokument, do kojeg je došao novinar Erik Šloser na osnovu zakona o slobodnom pristupu informacijama, sadrži dokaze da su SAD "za dlaku" izbegle katastrofu velikih razmera kada su dve hidrogenske bombe "MK-39" slučajno ispuštene iznad Goldsboroa u Severnoj Karolini 23. januara 1961. godine.
Bombe su pale na zemlju nakon što se strateški bombarder B-52 raspao u vazduhu, a jedna od sprava je delovala onako kako je nuklearno oružje osmišljeno da deluje u ratu: njen padobran se otvorio, mehanizam okidanja se aktivirao i samo je jedan niskonaponski osigurač sprečio nezapamćenu katastrofu.
Bombe su bile jačine od po 4 megatone, ili 4 miliona tona TNT eksploziva. Da je naprava detonirana, smrtonosne čestice bi se raspršile iznad Vašingtona, Baltimora, Filadelfije i čak bi stigle do Njujorka, izlažući riziku milione života, piše Gardijan.
Iako je stalno bilo spekulacija o tome za koliko je izbegnuta Goldsboro katastrofa, američka vlada je uporno demantovala da je njen nuklearni arsenal ikad ugrozio živote Amerikanaca.Međutim, u dokumentu koji je objavljen, inženjer laboratorije "Sandia" , odgovorne za mehaničku bezbednost nuklearnog oružja, zaključio je da je "jedna jednostavna, dinamo-tehnologija, niskonaponski osigurač, stajao između SAD i velike katastrofe".
Vojni izveštaj o tom incidentu, urađen je osam godina kasnije, 1969. godine. Šloser je otkrio dokument tokom istraživanja za svoju novu knjigu o nuklearnoj trci o naoružanju. Koristeći zakon o slobodnom pristupu informacijama, otkrio je da je najmanje 700 "velikih" incidenata sa 1.250 komada nuklearnog oružja zabeleženo samo između 1950. i 1968. godine. "Rečeno nam je da ne postoji mogućnost da se to oružje slučajno aktivira, a evo ovo zamalo nije", rekao je Šloser.
On je dodao da je američka vlada stalno pokušavala da od svog naroda sakrije informacije kako bi sprečila postavljanje pitanja o politici nuklearnog oružja. Incident se dogodio samo tri dana posle inauguracionog govora tadašnjeg predsednika Džona Kenedija.
Bombe MK-39 proizvodile su se pedesetih, a krajem šezdesetih su povučene iz naoružanja. Težina bombe bila je oko tri tona, visina tri i po metra, a prečnik 90 do 115 centimetara. Strateški bombarderi B-52, odnosno modernizovani varijanti, još se nalaze u naoružanju američke vojske.
