"ONAKVA TRAMPOVA IZJAVA IRANU NE PRILIČI JEDNOM PREDSEDNIKU" Stručnjaci: Uskoro ističe rok, postoje dve alternativne varijante
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp postavio je vrlo konkretne zahteve Teheranu. Pre svega hitno otvaranje Ormuskog moreuza, koji je ključna tačka za svetsku trgovinu naftom, uz to Vašington traži da Iran odustane od nuklearnog programa, preda zalihe obogaćenog uranijuma, ograniči balističke rakete i prekine podršku svojim saveznicima u regionu.
Ukoliko Iran ne pristane Tramp je zapretio direktnim napadima na iransku infrastrukturu: mostove, elektrane i ključne energetske objekte. Retorika ide toliko daleko da se govori o "uništenju civilizacije" ako se zahtevi ne ispune.
Da li su američki zahtevi uopšte bili postavljeni kao osnova za dogovor ili kao priprema za vojnu eskalaciju, za Kurir televiziju, govorili su Miodrag Kapor, stručnjak za energetiku, Branimir Đokić, spoljnopolitički komentator i Ljubomir Đurić, Centar za nacionalnu politiku.
- Amerika je, u stvari, najmoćnija i jedina globalna supersila danas u svetu, i onakve izjave ne priliče američkom predsedniku. Bez obzira na to, ja lično mislim da režim u Teheranu treba da ode, pošto je to zaista zločinački režim koji je, prema izveštaju Ujedinjenih nacija, pobio 20.000 svojih građana u januaru i delu februara tokom ovih protesta. Ali, naravno, ni ovo nije pravi način - rekao je Đokić.
Rok koji odlučuje dalji tok krize
Kako je Đokić objasnio, ključni rok nakon kojeg bi jedna strana mogla ili simbolično proglasiti diplomatski pomak ili preduzeti potez radi očuvanja kredibiliteta polako ističe.
- U 2 sata ujutru, po našem vremenu, ističe taj rok. Šta će biti - videćemo. Po meni, postoje dve alternativne varijante: ili će Iranci pristati na neke ustupke u tim pregovorima, pa će Tramp izaći slavodobitno i reći: "Da, pregovori su krenuli unapred, odlažemo to za nekoliko dana", ili će svoju nameru ispuniti. Kod velikih sila postoji problem kada nešto obećaju - čak i ako im to ne odgovara, moraju, radi svog kredibiliteta, to da urade. Neće u poslednjem trenutku odustati - objasnio je.
Kako Kapor tvrdi, Iran je, poput američke administracije, unapred razrađivao moguće scenarije i reakcije kroz simulacije potencijalnih sukoba.
- Možda sada nema konkretne ličnosti, ali sama strategija vladanja Irana u ovakvim situacijama razrađivana je još ranije. Oni su očekivali da se ovako nešto može desiti i pripremali su različite scenarije. Uostalom, kao i američka administracija, imali su takozvane ratne igre, u kojima su razmatrali šta se može desiti ukoliko jedna ili druga strana napravi određeni potez - naveo je Kapor.
- Konkretno, analizirali su šta bi se dogodilo ukoliko američka strana napadne Iran i kako bi Iran u tom slučaju reagovao. Poznato je, među ljudima koji se bave ovom tematikom, da su oni disperzovali vlast na više autonomnih delova - mislim da ih ima preko 25 u okviru Irana - i da svaka jedinica ima određeni stepen autonomije u rukovođenju lansiranjem balističkih raketa, dronova i slično - kaže on.
Paradoks u retorici velikih aktera
U sukobu se pojavljuje neobična situacija u kojoj se oštra retorika i očekivana uzdržanost kao da dolaze sa suprotnih strana, rekao je Đurić.
- Postoji jedan paradoks koji je, kada se posmatra sa strane, zaista fascinantan: ponekad deluje da iranski zvaničnici daju racionalnije i uzdržanije izjave od američkog predsednika. To je poprilično neobično. Sa jedne strane, govorimo o fanatičnom teokratskom režimu koji nema jasne moralne barijere kada je reč o delovanju u regionu, ali i šire, na globalnom planu. Sa druge strane, imamo retoriku koja ponekad uključuje pretnje uništenjem čitavih sistema ili civilizacija - istakao je Đurić.
- I onda dolazimo do apsurdne situacije u kojoj se kaže: neprihvatljivo je govoriti na takav način - ali takve izjave dolaze upravo od onih od kojih se to najmanje očekuje. Tako nastaje utisak obrnute slike: ono što bi trebalo da bude karakteristično za ekstremni religijski režim, pojavljuje se u retorici zapadnih političkih aktera, i obrnuto. To ukazuje na dublji problem - na obe strane postoje akteri skloni ekstremnim narativima - naveo je, za Kurir televiziju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
