NEMAČKA DOBIJA PRVU PREDSEDNICU? Do izbora ima još vremena, ali jedno je sigurno - to neće biti Angela Merkel, evo koje dame su u igri (FOTO)
Nemačka za manje od godinu dana bira novog šefa države, a mnogi žele da to po prvi put u istoriji bude žena.
Dojče vele je analizirao kojoj kandidatkinji bi to moglo da pođe za rukom.
U jednom se gotovo svi slažu: kada Frank Valter Štajnmajer za otprilike godinu dana prestane da bude nemački predsednik, na čelo države bi trebalo da dođe žena – prvi put u istoriji Savezne Republike Nemačke.
Do sada je tu funkciju obavljalo ukupno dvanaest muškaraca.
Sada bi, dakle, to trebalo da bude žena.
Izbor će biti održan 30. januara 2027. u Berlinu.
Merc želi da imenuje kandidata u septembru
Kancelar Fridrih Merc se, nakon reizbora za lidera Hrišćanaskodemokratske unije (CDU), nedavno u televizijskom intervjuu osvrnuo i na tu temu.
Rekao je da želi da, zajedno sa vodećim predstavnicima manjeg koalicionog partnera - Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), u septembru da predloži kandidata:
- Želim da odaberemo osobu koja će predstavljati zemlju u njenoj punoj širini - kazao je Merc.
On je dodao da ta osoba mora ljudima da pruža orijentaciju, posebno u teškim vremenima.
Na pitanje da li bi to trebalo da bude muškarac ili žena, Merc nije odgovorio.
Kako funkcioniše Savezna skupština?
Septembar je odabran svesno, jer tada se u dve nemačke pokrajine održavaju poslednji planirani pokrajinski izbori.
Posle njih će biti jasno kako stoji većina u Saveznoj skupštini (Bundesversamlung).
To telo se okuplja isključivo radi izbora novog predsednika.
Sastoji se od svih poslanika Bundestaga (trenutno njih 630) i isto tolikog broja predstavnika koje delegira 16 nemačkih pokrajinskih parlamenata.
To mogu da budu pokrajinski političari, ali i istaknuti građani, poput sportista ili umetnika.
Angela Merkel ne želi da se kandiduje
Mnoge socijaldemokrati govore da bi na funkciju šefa države ovoga puta trebalo da dođe žena, a i opozicione stranke, poput Zelenih, smatraju da je ta ideja dobra.
Već su predložili kandidatkinju – ali čini se da to nije realno.
Naime, bivša kancelarka Angela Merkel odmah je odbacila predlog Zelenih da bude izabrana za predsednicu Nemačke.
Ona je taj predlog nazvala "apsurdnim".
Predlog bi, osim toga, propao i zbog dugogodišnjeg rivaliteta između Merca i Merkel.
Vlada se dogovara oko kandidata
Kandidat ili kandidatkinja za najvišu funkciju određuje se u pregovorima unutar vlade, a zatim se ide na glasanje.
Iako kancelar formalno zauzima treće mesto u hijerarhiji državnih organa – iza šefa države i predsednika, odnosno predsednice Bundestaga (trenutno je to Julija Klekner iz CDU), politički je to najvažnije mesto.
Izborom osobe, koja predstavlja državu na unutrašnjem i spoljnom planu, vlada i kancelar mogu da pošalju snažnu političku poruku.
DW navodi da oni to obično i čine.
Klekner ili Ajgner?
Ime Julije Klekner, energične predsednice parlamenta, često se pominje u kontekstu prve predsednice.
Ali Klekner bi bila teško prihvatljiva socijaldemokratama, Levici i Zelenima, jer ponekad previše polarizuje skupštinu.
Veće šanse, čak i kod političkih konkurenata, imala bi Ilze Ajgner iz Hrišćanskosocijalne unije (CSU), sestrinske stranke Mercove CDU, koja je već osam godina predsednica parlamenta pokrajine Bavarske.
DW navodi da je ona pokazala sposobnost da gradi mostove preko stranačkih granica.
Njena slabost je, međutim, to što bi, ukoliko bi ona postala predsednica države, šanse lidera njene stranke CSU, bavarskog premijera Markusa Zedera da ikada postane kancelar, bile svedene na nulu – jer bi dve moćne funkcije za CSU bilo politički teško izvesti.
Ima li šanse za ženu jevrejskog porekla?
Često se pominje i sadašnja ministarka obrazovanja Karin Prijen (CDU).
Ona uživa simpatije i u drugim strankama i bila bi prva osoba s jevrejskim korenima na čelu države.
Njeni dedovi i bake preživeli su Holokaust.
Prijen bi bila hrabra simbolička poruka u vreme sve većeg antisemitizma u Nemačkoj.
Njena slabost je međutim to što ona pripada levom krilu konzervativne CDU – a to krilo unutar partije pod Fridrihom Mercom nema podršku većine.
Predlaže se i književnica…
Teškoće u pronalaženju odgovarajuće kandidatkinje pokazuje i slučaj Juli Ce, poznate spisateljice i doktorke međunarodnog prava iz Brandenburga, koja je imala i iskustva u administraciji kao ustavna sutkinja – volonterka.
Poznata je po oštrom stavu i u romanu "Unterleuten" prikazala je podeljeno društvo u Istočnoj Nemačkoj.
Međutim, da Ce stvarno preuzme funkciju šefice države gotovo je isključeno – iako bivši kancelar Olaf Šolc (SPD) to može da zamisli.
Književnica sama kaže: „Samo četiri sata sna, a 7.000 sastanaka dnevno – za to nemam ni mentalnu ni emocionalnu, ni psihičku izdržljivost.“
…ili opet muškarac?
Godinu dana pre ponovnog izbora nemačkog predsednika, još nema kandidatkinje koja bi se usudila da prihvati funkciju ili imala šanse da dobije većinu.
Da li će na kraju to opet da bude muškarac?
Kancelar Merc i vicekancelar i ministar finansija Lars Klingbajl (SPD), imaju još nekoliko meseci za potragu za odgovorajućim kandidatom odnosno kandidatkinjom.
(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)
