HAOS! 20.000 MORNARA ZAROBLJENO U ORMUSKOM MOREUZU: "Usidreni smo, okruženi desetinama natovarenih tankera! Čak i ako ga otvore, odbićemo da isplovimo"!
„Čovek pokušava da minimizira psihološki uticaj svega ovoga, ali je postalo nemoguće“.
Posle šest nedelja u Zalivu, jedan od 20.000 mornara koje je Iran držao kao taoce zbog blokade Ormuskog moreuza, nalazi se na ivici kolapsa. Sa krhkim primirjem na Bliskom istoku koje se već raspada, svaka nada u skori oslobađanje je isparila, ako je ikada bila stvarna, izveštava Gardijan .
„Usidreni smo, okruženi desetinama natovarenih tankera. Niko se nije pomerio ni za centimetar“, rekao je član posade jednog od stotina tankera kod obale Ujedinjenih Arapskih Emirata. Odatle imaju jasan pogled na kuvajtski tanker koji je zapaljen iranskom raketom pre manje od dve nedelje.
Samo nekoliko sati nakon dogovorenog prekida vatre, nebo iznad njihovih brodova ponovo je bilo parano tragovima presretnutih raketa. Posle mesec i po dana napada dronova i izveštaja o podvodnim minama, mnogi mornari se osećaju nespremno i nesposobno da plove moreuzom - čak i ako im se to naredi.
Odbijanje jedrenja i mentalni slomovi
„Dao sam otkaz pre tačno mesec dana“, kaže mornar. „Rekao sam kapetanu da nisam spreman da proplovim kroz moreuz. Radilo se o bezbednosti, samo o bezbednosti.“ Većina posade na njegovom tankeru oseća se isto, dodaje on, napominjući da oko 90 odsto ljudi na brodu želi da iskoristi svoje pravo da odbije prolaz.
Jedan član posade je doživeo „mentalni slom“ i njegove kolege ga pregledaju. „Ne sumnjam da se ovakve mentalne slome povezane sa stresom dešavaju na tankerima svuda oko nas. Pomorske linije za pomoć pokušavaju da pomognu, ali smo od početka znali da to neće biti dovoljno“, rekao je on.
Posle nedavnog napada na kuvajtski tanker Al-Salmi, udaljen samo nekoliko kilometara, mornar je prvi put pozvao telefonsku liniju za pomoć. „Bio sam slomljen i nisam bio siguran kako da se nosim sa svojim osećanjima. Bilo mi je važno da me drugi ne vide kako plačem. Pomagalo je, samo da sve izgovorim u razgovoru sa nekim koga nisam poznavao.“
Međutim, saveti i ohrabrenje na daljinu imaju ograničen efekat, prema rečima Dejvida Apltona iz sindikata Nautilus. „Svi čine sve što mogu da pomognu, ali ono što je ovim ljudima zaista potrebno jeste da ih izvučemo iz te situacije“, rekao je on. „Pored mentalnog tereta koji pretnja nasiljem ostavlja na ljude, činjenice da sede tamo kao glineni golubovi, postoji i neizvesnost i neznanje koliko će to trajati“.
Od početka sukoba, sindikat Međunarodne federacije transportnih radnika (ITF) primio je oko 1.000 upita sa 300 različitih brodova. Oko 20 odsto njih tražilo je repatrijaciju, dok su se ostali upiti odnosili na plate ili pristup osnovnim potrepštinama.
Potraga za zamenskim posadama
Pogoršanje mentalnog zdravlja posade ponovo je navelo na pozive brodovlasnicima da ih zamene pomorcima spremnim da preuzmu rizik. Prema pomorskim propisima, kompanije ne mogu primorati pomorce da rade u opasnim zonama, ali uvek će biti onih koji su dovoljno očajni da prihvate taj posao.
„Većina naših potencijalnih zamena su ukrajinski pomorci; ljudi koji su daleko od kuće i troše novac u Evropi jer ne mogu da se vrate kući“, rekao je pomorac. Kompanije su dužne da ponude dvostruke plate posadi koja radi u opasnim područjima i očekuje se da traže one koji su najduže na kopnu i čiji je rad neophodan. „Jedina razlika između nas i njih je izbor. Barem će doneti odluku da dođu ovde, bez obzira na razloge“, dodao je.
Mornari se nadaju da će njihov tanker biti usidren u narednim nedeljama kako bi nova posada mogla da zameni one koji ne žele ili nisu u mogućnosti da nastave. „Kapetan je pokušao neformalno da ubedi našeg mornara da ostane do luke iskrcavanja, ali je on odmah odbio“, kaže mornar. „Posle svega ovoga, nisam mentalno sposoban da obavljam bilo kakve zahtevne zadatke. Ovo je najteža situacija u kojoj sam se ikada našao.“
Nema garancije da će se ikada vratiti na more. „Celog života sam radio na tankerima. Otići znači baciti sve što sam postigao. Ali ako ostanem na ovom poslu, postoji mogućnost da ću jednog dana morati da se vratim ovde. Tu odluku ću moći da donesem tek za nekoliko meseci, kada budem daleko od ovog tankera. Kada budem kod kuće“, zaključio je.
Kurir.rs/Gardijan
