"OVO ĆE BITI 5 KLJUČNIH TEMA NA PREGOVORIMA" Svet na ivici odluke: Pregovori SAD i Irana u Islamabadu u žiži
Svetska javnost iz sata u sat prati dešavanja u Islamabadu, glavnom gradu Pakistana, koji bi sutra mogao postati prva „domina“ sa efektom na ceo svet. Nekoliko sati deli nas od odluke da li će krhko primirje dobiti svoj puni efekat u vidu deblokade Ormuskog moreuza ili će se sukob između Amerike i Irana nastaviti.
Sudeći po vestima koje stižu iz Teherana, Iran nije spreman na ustupke, dok će američka delegacija, na čelu sa potpredsednikom Džej Di Vensom, morati da pokaže ozbiljne diplomatske veštine. Njemu će se pridružiti specijalni izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof i Džared Kušner, zet predsednika Donalda Trampa, koji su učestvovali u tri runde indirektnih nuklearnih pregovora sa iranskim pregovaračima u Omanu, pre nego što su SAD i Izrael pokrenuli napade na Iran 28. februara.
Pregovori će se odvijati u senci nastavljenih krvavih sukoba na jugu Libana i neslaganja Izraela sa potpunim primirjem.
Zalivske zemlje, koje smatraju da su podnele najveći teret tuđih sukoba, u bliskoj budućnosti će redefinisati svoju spoljnu politiku prema dosadašnjim saveznicima.
Gosti emisije "Usijanje" na Kurir televiziji govorili su o ovim temama: Boško Jakšić, novinar, Perko Matović, savetnik ministra informisanja u Vladi Srbije i doktor Rajko Petrović, Institut za evropske studije.
Šta donose pregovori u Islamabadu
Šta Sjedinjene Američke Države donose za pregovarački sto i šta će se dogoditi ukoliko Iran ne odstupi od svojih zahteva, pitanja su koja se nameću uoči sastanka u Islamabadu. Iz Teherana i Vašingtona stižu različite poruke o tome u kom pravcu bi pregovori mogli da idu i kakav ishod se može očekivati.
- Kada se pogleda lista zahteva sa kojima pregovarači i jedne i druge strane idu u Islamabad, može se zaključiti da su stavovi veoma udaljeni, da je maksimalizam jedne strane takav da čak i eventualni ustupci ne zadovoljavaju ni minimum zahteva druge strane. Mislim da će se pregovori koncentrisati na pet glavnih pitanja. Na prvom mestu je da li uopšte može da se pregovara u vreme dok traje ofanziva u Libanu. Drugo ključno pitanje biće kontrola Ormuskog moreuza, iz jednostavnog i praktičnog razloga, jer znamo kakve su posledice po svetsku ekonomiju, finansije i tržište nafte. Treća tema je iranski nuklearni program. Četvrto pitanje biće razgovori o iranskom programu balističkih raketa i, naravno, Iran očekuje da se razgovara o ukidanju međunarodnih i američkih sankcija - smatra Jakšić.
Decenijski sukob i percepcija pretnje
Rajko Petrović govorio je o tome kako gleda na pregovore i na predstavnike pregovaračkih timova, ističući da se odnosi između Amerike i Irana ne mogu posmatrati bez šireg konteksta i uloge Izraela.
- Izrael je zemlja koja je bila najzainteresovanija da uopšte dođe do napada na Iran. To je država koju ne zanima preterano kako će se u ostatku sveta formirati slika o tome i kakve će biti ekonomske i energetske posledice. Njih pre svega zanima sopstvena bezbednost, koja je veoma fragilna, u to nema nikakve sumnje. Reč je o zemlji sa nepovoljnim geografskim položajem, koja Iran već decenijama, još od 1979. godine i Islamske revolucije, vidi kao egzistencijalnu pretnju – kaže Petrović i dodaje:
- Ono što u tom smislu možemo reći jeste da Izrael ima opravdane strahove, jer iranski režim neskriveno govori o uništenju države Izrael i ne prihvata njeno postojanje kao takvo, iako je judaizam jedna od dozvoljenih religija u Iranu, pored islama, hrišćanstva i njihove drevne religije. Ipak, Iranci smatraju da je borba protiv Izraela zapravo borba protiv političkog jevrejstva, odnosno, kako oni kažu, cionizma.
Neizvesnost i uloga američke politike
Perko Matović istakao je da se u slaže sa svojim sagovornicima, ali da posebnu pažnju treba obratiti na nepredvidivost američke spoljne politike:
- Stvari treba posmatrati realno. Ova agresija je, u ovom trenutku, bila ničim isprovocirana. Ona služi interesima možda ne čak ni izraelske države, već političkim interesima Benjamina Netanjahua. Amerika je, sasvim sigurno, uvučena u ovaj sukob od strane izraelskog lobija - kaže Matović i dodaje:
- Treba podsetiti da je Barak Obama postigao sporazum o nuklearnom naoružanju sa Iranom, koji je bio pod nadzorom Ujedinjenih nacija i koji je bio implementiran. Međutim, taj sporazum više ne postoji, jer je Donald Tramp unilateralno istupio iz njega tokom svog prvog mandata. Tramp ne razume multilateralizam, niti razume multilateralne organizacije. Njemu svaki državnik iz Evropske unije sa kojim se sastane mora da objašnjava kako funkcioniše Evropska unija i da ne može da bira sa kim će pojedinačno da sarađuje.
Pritisak na proiranske saveznike u regionu
Između ostalog, jedan od zahteva američke administracije biće i onemogućavanje finansijske i vojne pomoći proiranskim frakcijama širom Bliskog istoka, poput Hezbolaha, Hamasa i Huta.
- Netanjahu je bio nesumnjivo razočaran, ako ne i ljut, što je pod Trampovim pritiskom morao da se saglasi sa odlukom da prekine napade na Iran. Pošto je to nesumnjivo unelo potencijalni razdor između Trampa i Netanjahua, čini mi se da se američki predsednik, kao kompenzacioni mehanizam, saglasio sa tim da Izrael može da nastavi sa operacijama u Libanu, da pokuša da završi ono što do sada nikada nije uspeo, ni u ratu 2006, ni tokom operacija u Gazi, kada je proradio libanski front, a to je da uništi Hezbolah. Jesu im naneti veliki gubici, ali se Hezbolah i dalje pokazuje kao jedan od ključnih faktora na tom delu bliskoistočnih frontova. Netanjahuova ideja je da napravi tampon zone, sanitarne kordone, kao što je uradio u Gazi, a sada bi to hteo da uradi i na jugu Libana. Pokrenuo je ozbiljnu kopnenu i vazdušnu akciju i to je manifestacija njegovog prkosa, što mora privremeno da obustavi napade na Teheran i Iran, to nadoknađuje pojačanim delovanjem na libanskom frontu - zaključuje Jakšić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
