"UKRAJINA NEMA SNAGU DA PRIMORA PUTINA NA MIR! TEHERAN JE PRETNJA, UPRKOS NETANJAHUOVIM REČIMA" Ugledni američki analitičar za Kurir o svetskim sukobima

Ugledni vojni analitičar, urednik Uncommon Defense, bivši saradnik Forbsa koji pokriva odbranu i nacionalnu bezbednost, i nosilac master diplome iz političkih nauka sa prestižnog Univerziteta Ratgers, Majkl Pek, za Kurir analizira dramatične promene u modernom ratovanju. 

Nedavno postignuto dvonedeljno primirje između SAD, Izraela i Irana, kojim su obustavljeni direktni napadi i omogućeno otvaranje Ormuskog moreuza, pokazuje da sukob može poprimiti neočekivane oblike, ali ne garantuje trajni mir.

"Teheran je pretnja, uprkos rečima Netanjahua"

Postoje veoma različite procene o mogućem kraju sukoba sa Iranom - neki sugerišu da bi mogao da se završi za dve do tri nedelje, dok drugi predviđaju rokove koji se protežu do septembra. Kakva je Vaša procena i kako bi takav mirovni sporazum mogao da izgleda? Šire gledano, koji bi uslovi bili neophodni za mir? Da li bi to podrazumevalo promenu vlasti u Iranu, potencijalnu kopnenu intervenciju SAD ili nešto drugo?

"Mir bi pre bio primirje. Trenutni iranski režim je suštinski neprijateljski nastrojen prema SAD, Evropi i Izraelu"

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je danas da Iran više nije egzistencijalna pretnja Izraelu. To stvara utisak da je Izrael možda postigao svoje ciljeve, dok Sjedinjene Države možda nisu. Da li biste se složili sa tom interpretacijom?

"Iranski režim — ne iranski narod — i dalje je egzistencijalna pretnja Izraelu. Izrael i SAD su značajno smanjili vojne sposobnosti tog režima. To nije trajno rešenje, ali stvara više vremena za druge mogućnosti, uključujući kolaps režima."

"Ako Rusija ponovo naoruža Iran, Tramp bi verovato uzvratio"

Raste zabrinutost u vezi sa Ormuskim moreuzom i globalnim tokovima nafte, uz neke naznake da je Rusija neočekivano profitirala od ove situacije. Da li očekujete da će se ruski izvoz nafte nastaviti pod ovim uslovima ili bi Vašington u nekom trenutku mogao ponovo da krene u njegovo ograničavanje?

"Rusija će pokušati da zaradi što više novca od viših cena nafte, iako su ukrajinski udari smanjili rusku proizvodnju nafte. Da li će se sankcije vratiti zavisiće od globalne energetske situacije nakon rata i od ruske politike. Na primer, ako Rusija ponovo naoruža Iran, Trampova administracija bi verovatno uzvratila. S obzirom na Putinovo dosadašnje ponašanje, ne bih bio iznenađen ako bi SAD ponovo uvele sankcije na naftu."

"Postoji cinična logika u iranskoj strategiji"

Šta je, po Vašem mišljenju, Iran dobio napadima na susedne zemlje? Dok se neke akcije predstavljaju kao gađanje američkih baza u regionu, postoje i izveštaji o udarima koji pogađaju civilnu infrastrukturu. Kakva je strateška računica Teherana u tom pogledu?

"Iran se nada da će napadi na susede — i njihovu naftnu i gasnu infrastrukturu — stvoriti energetsku nestašicu koja će generisati pritisak na SAD da sklope mir pod iranskim uslovima. Postoji cinična logika u ovoj strategiji, ali ona takođe može ubediti zemlje Persijskog zaliva da prestanu da popuštaju Iranu."

"Postoji opasnost da Iran napadne evropske zemlje"

Postoji li realna mogućnost da bi Iran mogao da proširi svoju kampanju prema Evropi — na primer, gađanjem članica NATO kao što su Turska, Grčka ili Bugarska raketama dugog dometa?

"Iran je već pokazao da će napasti svoje susede u Persijskom zalivu. Ne bi oklevao da napadne Evropu ako bi iranski vladari verovali da će to pomoći režimu da preživi i odvratiti Evropu od suočavanja sa Iranom."

"Ukrajina i saveznici nemaju snagu da primoraju Rusiju na mir"

Bili bismo zahvalni ako biste podelili svoja razmišljanja o nekoliko pitanja u vezi sa ratom u Ukrajini: Tokom posete Kipru u januaru, predsednik te zemlje Volodimir Zelenski je rekao da ne očekuje da će se rat završiti u narednih šest meseci. Iako je očigledno teško davati predviđanja, imate li osećaj kada bi rat realno mogao da se završi?

"Ukrajina i njeni saveznici nemaju vojnu snagu ili političku volju da primoraju Rusiju na mir. Stoga će mir doći tek kada Moskva odluči da je osvajanje Ukrajine preskupo. To bi moglo da se desi jer ruska ekonomija počinje da puca zbog sankcija i neodrživih odbrambenih budžeta, ili zato što ruska javnost više nije spremna da toleriše ogromne žrtve, ili ako se nešto desi Putinu pa naslednik preuzme vlast. Jedan od ovih uslova će se desiti pre ili kasnije, ali je teško znati kada."

Kako ocenjujete trenutnu situaciju na liniji fronta? U jednom trenutku (oktobar–decembar) činilo se da Rusija ostvaruje značajne dobitke, ali kasnije Kijev tvrdio da je povratio deo teritorije. Da li mislite da Putinu odgovara da produži sukob pre nego da pristane na prekid vatre?

"Ono što je izvanredno u vezi sa ratom u Ukrajini jeste koliko su se linije fronta malo promenile od 2022. godine. Trenutno je situacija sličnija Prvom svetskom ratu, gde obe strane ostvaruju manje dobitke, ali bez odlučujućih pobeda. Putin je takođe stavio svoju reputaciju na kocku kako bi vratio Ukrajinu u Rusku imperiju. Nakon ulaganja tolikih resursa Rusije i tolikih žrtava, Putinu je potrebno više od prekida vatre."

"Glavna prepreka miru je Putinova želja da obnovi Rusko carstvo"

Po Vašem mišljenju, šta je glavna prepreka za okončanje rata? Da li je to prvenstveno Donbas, kako se često predstavlja u javnosti, ili postoje drugi faktori "iza kulisa" koji su manje vidljivi?

"Glavna prepreka je to što Putin želi da obnovi Rusko carstvo, a Ukrajina to ne želi. Ukrajina neće pregovarati o kraju Ukrajine kao nezavisne nacije."

Koliko je realna mogućnost širenja rata u širi globalni sukob? Da li smatrate verovatnim da bi Evropa mogla da završi u direktnom ratu sa Rusijom?

"Ovaj sukob je već globalan. Rusija dobija podršku od Kine, Severne Koreje i Irana, dok Ukrajina prima pomoć od Evrope i, do skoro, od Sjedinjenih Država. Evropa bi mogla da završi u borbi protiv Rusije ako evropske trupe budu poslate kao mirovnjaci u Ukrajinu. Ili, ako bi Rusija odlučila da napadne baltičke države ili Poljsku, koje su članice NATO".

(Kurir.rs/P.V.)