"OTVORENO JE PITANJE KOLIKO ĆE TRAMPOVI POTEZI PROIZVESTI POSLEDICE PO SAD" Stručnjaci o izjavama američkog predsednika i ulozi Kine
U senci ekplozije na tlu Irana, Libana, Izraela, ali i na berzama političke poruke postaju sve oštrije. Donald Tramp ponovo podiže ulog preteći novim udarima i istovremeno pokušavajući da pregovorima dođe do brzog rešenja, dok iz Vašingtona stižu signali da bi dogovor mogao biti blizu ali uz ogroman pritisak na Teheran.
Istovremeno, Tramp otvara još jedan front i to diplomatski, tražeći od Kine da ne pomaže Iranu, čime se sukob praktično širi i na globalni nivo velikih sila. Kina je ključni kupac iranske nafte, ali i sve važniji politički igrač koji učestvuje u pregovorima, ali pažljivo balansira između podrške Iranu i izbegavanja direktnog sukoba sa Zapadom.
Da li je ovo početak kraja sukoba ili tek uvod u širu globalnu krizu, za Kurir televiziju, otkrili su Nenad Bumbić, ekonomista i analitičar, Marko Anđelković Slijepčević, advokat i Aleksandar Stanković, politički analitičar.
- Tramp u poslednje vreme ulazi u niz nepotrebnih konflikata, uključujući i onaj sa papom. Ako se pogleda šta je papa rekao, teško je naći ozbiljniji razlog za kritiku - reč je o relativno uobičajenoj izjavi koja dolazi iz njegove pozicije. Na njemu svojstven način, i prilično neprimereno, nazvao ga je "neuspešnim slabićem" i koristio slične kvalifikacije. Problem je u tome što takvi potezi mogu da dovedu do toga da se Tramp udaljava i od dela svoje izborne baze, što potencijalno slabi njegov politički položaj, ali i širu percepciju pozicije SAD - rekao je Bumbić.
Dileme o strategiji i mogućim posledicama
Kako je Bumbić rekao, neizvesno je kako će se aktuelni politički potezi dugoročno odraziti i na unutrašnju i na spoljnopolitičku poziciju SAD.
- Ostaje otvoreno pitanje koliko je vremena potrebno da se ovakvi potezi politički odraze i da proizvedu negativne posledice - kako po njega lično, tako i po američku spoljnu politiku u celini. Ova situacija otvara pitanje da li je uopšte racionalno da Sjedinjene Države prete i mogućom kopnenom invazijom. Ako se setimo ranijih događaja, jasno je da u nekim slučajevima nije dolazilo do direktne kopnene intervencije američkih trupa, na primer u Srbiji, iako je postojao snažan politički i vojni pritisak - kaže on.
Slijepčević ističe da je situacija u vezi sa Ormuskim moreuzom imala dva različita perioda, pri čemu su i Iran i SAD u različitim fazama ograničavali ili kontrolisali prolaz.
- Kada je reč o Iranu i blokadi Ormuskog moreuza, postojala su dva različita perioda. Prva faza blokade bila je od strane Irana, kada su postavljane podvodne mine i kada su njihovi brodovi ograničavali prolaz drugim plovilima, uz izuzetke za pojedine brodove. Pominjale su se i određene naplate prolaza, iako to Iran nikada zvanično nije potvrdio, koliko je meni poznato. Druga faza, koja je trenutno na snazi, jeste situacija u kojoj američka mornarica kontroliše pristup i ne dozvoljava slobodan prolaz kroz Ormuski moreuz - kaže Slijepčević.
- Sjedinjene Države su, prema tom tumačenju, znale kakav će razvoj događaja uslediti u trenutku kada su započele vojne operacije, uključujući raketne i avijacijsko-artiljerijske udare, pri čemu se ne ulazi u iranski vazdušni prostor, već se deluje sa distance. Blokadom Ormuza raste američki uticaj na globalnom tržištu nafte, s obzirom na to da kontrolišu značajan deo svetskih naftnih resursa - naveo je.
Stanković ocenjuje da aktuelna dešavanja mogu ukazivati na pojačano uključivanje Kine i drugih regionalnih aktera u širi diplomatski i bezbednosni kontekst, uz jedno otvoreno pitanje.
- Ako se posmatra ono što se trenutno izveštava u medijima, može se reći da je Pentagon delimično ostvario svoj vojni cilj, a to je dodatno uključivanje Kine i pojačavanje kineskog pritiska na Iran. U tom kontekstu pojavila se i vest, preneta u svetskim medijima, da su se dva kineska tankera vratila nazad, što se dovodi u vezu sa povećanim pritiskom Kine. Sve to se može povezati i sa ulogom Pakistana i širim diplomatskim inicijativama, kao i sa pitanjem da li će pregovori dovesti do trajnog mira - objasnio je Stanković.
- Lično, u to izražavam sumnju, dok mi se čini izvesnijim scenario zamrzavanja konflikta. Kao ilustracija, navodi se i poseta visokog pakistanskog vojnog zvaničnika, feldmaršala, Iranu, što se tumači kao prenošenje konkretnih poruka, budući da u diplomatiji i sam čin dolaska predstavlja poruku. U tom smislu, može se primetiti i određeno uznemirenje u Iranu, pa čak i najave mogućih odgovora kroz šire regionalne poteze, uključujući pretnje blokadom Persijskog zaliva i Crvenog mora - zaključio je.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
