"TERMINATOR" VIŠE NIJE FILMSKA VIZIJA, NEGO REALNOST RATOVANJA! Dramatično upozorenje: "Crvena linija je pređena! Ako oni dođu u pogrešne ruke..." (VIDEO)
Ono što liči na "Terminator" više nije filmska vizija, već sve prisutnija realnost savremenog ratovanja u kojem mašine sve češće preuzimaju ulogu vojnika.
Od ratišta u Ukrajini, preko kineskih eksperimenata sa robotskim "vukovima", do ruskih minijaturnih špijunskih robota u obliku insekata, ubrzano se razvija čitav spektar vojnih tehnologija zasnovanih na robotici i veštačkoj inteligenciji. U tom kontekstu, i Srbija najavljuje modernizaciju kroz veću robotizaciju i digitalizaciju svojih oružanih snaga.
Posebnu pažnju izazvale su tvrdnje da su se na rusko-ukrajinskom frontu pojavili slučajevi u kojima su, navodno, borbeni položaji zauzeti uz minimalno ili bez direktnog ljudskog učešća, uz upotrebu robotizovanih sistema. Ove informacije nisu nezavisno potvrđene, ali su ponovo otvorile pitanje uloge autonomnih sistema u savremenim sukobima.
Sve to pokreće širu debatu: da li algoritmi postaju novi "gospodari rata", gde vodi sukob mašina i ljudi i da li je već pređena crvena linija u razvoju vojne tehnologije?
U emisiji "Redakcija" na Kurir televiziji, stručnjak za sajber bezbednost i pukovnik u penziji izneli su različita viđenja ovih procesa.
"Crvena linija je pređena"
Miloš Andrić, stručnjak za sajber bezbednost, ističe da se radi o dvostrukom fenomenu, tehnološkom napretku koji donosi i koristi i ozbiljne rizike.
"Postoji, dakle, i pozitivan i negativan aspekt ove priče. Sa jedne strane, tehnologija omogućava brže donošenje odluka, preciznije operacije i smanjenje potrebe za direktnim izlaganjem ljudi opasnosti na terenu. Međutim, sa druge strane, otvara se prostor za ozbiljne zloupotrebe. Crvena linija je, zapravo, već pređena, i to možemo reći pre oko deceniju, sa razvojem informaciono-komandnih sistema koji su postali osnova savremenog ratovanja. Ne govorimo samo o fizičkim robotima, već o čitavom ekosistemu algoritama, senzora i mreža koje se koriste u obaveštajnim, policijskim i vojnim operacijama", naveo je Andrić.
On upozorava da se najveća opasnost javlja u slučaju da takve tehnologije dođu u ruke nedržavnih ili malicioznih aktera, koji mogu značajno proširiti njihovu upotrebu van kontrolisanih okvira.
"Kada takva rešenja padnu u ruke grupa koje imaju kapacitet da ih razvijaju dalje, one mogu napraviti ozbiljnu štetu, ne samo u digitalnom prostoru, već i u fizičkom smislu, kroz napade na kritičnu infrastrukturu poput energetskih sistema, vodovoda, saobraćajne mreže ili komunikacionih centara. Posebno je opasno to što se današnji AI modeli mogu dalje modifikovati, kombinovati i prilagođavati, čak i van institucionalnih okvira, što otvara mogućnost razvoja sistema koji nisu pod državnom kontrolom", rekao je on.
Da li je strah od AI modela opravdan?
S druge strane, Miroslav Španović, pukovnik u penziji, smatra da se strah od novih tehnologija često preuveličava, podsećajući da je istorija pokazala da su slične zabrinutosti pratile i ranije tehnološke revolucije.
"Moramo krenuti od činjenice da sve što je novo uvek izaziva određenu dozu straha kod ljudi koji se time ne bave direktno. Tako je bilo i ranije, recimo posle pojave nuklearnog oružja, kada je postojala bojazan da će se ono brzo proširiti na razne nedržavne aktere i izazvati globalni haos. Ipak, u praksi smo videli da su kontrola, međunarodni sporazumi i strateška ravnoteža u velikoj meri sprečili takav scenario. Čovek koji razvije tehnologiju uglavnom razvije i mehanizme da je kontroliše, bar u institucionalnim okvirima", istakao je Španović.
On dodaje da savremeni rat više nije jednostavna slika "mašine protiv ljudi", već kompleksan sistem u kojem se sve češće govori o "mašine protiv mašina", posebno kroz razvoj dronova i autonomnih sistema koji imaju sve veći stepen samostalnosti.
"Dronovi danas već predstavljaju jednu vrstu ograničeno autonomnih sistema koji mogu da prepoznaju ciljeve, analiziraju situaciju i delimično donesu odluku o dejstvu. To je realnost koja postoji već desetak godina i koja se stalno unapređuje. Međutim, i dalje postoji ljudski nadzor, makar u ključnim fazama odlučivanja. U dosadašnjoj praksi, uprkos incidentima i tehničkim greškama, uspeli smo da zadržimo kontrolu nad takvim sistemima", ocenio je on.
Ipak, sagovornici se slažu u jednom: razvoj veštačke inteligencije i robotike u vojnoj sferi otvara nova etička, bezbednosna i strateška pitanja. Od toga ko kontroliše tehnologiju, do toga gde se povlači granica između odbrane i autonomnog ratovanja, dileme koje će u narednim godinama postajati sve izraženije.
Kurir.rs
· Reaguj