EU PREDSTAVILA PAKET HITNIH MERA: Nastavak rata u Iranu gura Evropu u recesiju

Evropska unijaje otkrila niz hitnih mera koje planira da koristi kako bi ublažila uticaj rastućih troškova energije na svoju ekonomiju.

„Po drugi put za manje od pet godina, Evropljani plaćaju cenu evropske zavisnosti od uvoza fosilnih goriva“, navela je Evropska komisija u saopštenju u kojem se detaljno opisuju predložene mere. Od početka rata, Unija je potrošila dodatnih 24 milijarde evra (28 milijardi dolara) na uvoz energije zbog viših cena, odnosno više od 587 miliona dolara dnevno, „a da zauzvrat nije dobila ni jedan dodatni molekul energije“, dodaje se.

Planovi uključuju osnivanje panevropskog tela za brzo identifikovanje potencijalnih nestašica mlaznog goriva i dizela i za koordinaciju deljenja goriva ili oslobađanja zaliha iz rezervi zemalja članica za vanredne situacije. Međunarodna agencija za energiju i udruženje aerodroma ACI Europe upozorili su da bi se Evropa, koja uvozi oko 70% svojih zaliha mlaznog goriva, mogla suočiti sa nestašicama u narednim nedeljama.

Novi problemi za Nemačku

Prošle nedelje, Evropska komisija je pokrenula „krizni mehanizam“ kako bi omogućila državama članicama da pruže direktnu finansijsku podršku ribarima i ribarnicama. „Ljudi koji donose morske plodove na naše stolove zaslužuju našu punu podršku kada kriza van njihove kontrole ugrožava njihovu egzistenciju“, rekao je Kostas Kadis, komesar EU za ribarstvo.

Preduzeća i domaćinstva bi takođe mogla biti pogođena rastućim cenama plastike i deterdženata. Nemački BASF, jedan od najvećih svetskih proizvođača hemikalija, povećao je cene svega, od mravlje kiseline koja se koristi u stočnoj hrani do proizvoda za domaćinstvo - u nekim slučajevima za više od 30%.

Nemačko udruženje hemijske industrije izjavilo je ove nedelje za CNN da je rat u Iranu zadao „značajan udarac“ nadama za oporavak najveće evropske ekonomije. Navedeno je da će nemačka i evropska hemijska industrija nastaviti da se suočava sa manjkom porudžbina i da pogoni neće moći da posluju profitabilno.

„Kao rezultat toga, očekuju se dalja obustavljanja proizvodnje i otpuštanja“, zaključuju oni.

Evropa će verovatno upasti u recesiju ako se rat u Iranu nastavi.

Evropa će verovatno zapala u recesiju ako se rat u Iranu nastavi tokom prve polovine ove godine i „prekidi u snabdevanju energijom postanu sve rašireniji“, predvideo je Nil Širing, glavni ekonomista u konsultantskoj kući Capital Economics.

Međunarodni monetarni fond je već smanjio svoju prognozu ekonomskog rasta za ovu godinu u 21 zemlji koja koristi evro, a prošle nedelje je oštro revidirao naniže svoju prognozu rasta za Ujedinjeno Kraljevstvo.

Problemi i u Velikoj Britaniji

Zvanični podaci objavljeni danas pokazali su da je inflacija u Velikoj Britaniji porasla prošlog meseca prvi put od decembra, vođena skokom cena goriva. Cene hrane i avio-kompanija takođe su brže porasle u martu.

Britanski prodavci goriva prijavili su porast krađa na benzinskim stanicama, što odražava povećani finansijski pritisak na domaćinstva.

„Ovo je samo prvi talas energetskog šoka, koji se prvenstveno ogleda u višim cenama na benzinskim pumpama“, rekao je Adam Dizi, ekonomista za Veliku Britaniju u PwC-u. „Još uvek nismo videli posledice cenovnog pritiska na nusproizvode nafte i gasa, kao što su đubriva, helijum, plastika i metali.“

Uskoro bi mogla da dođe do nestašice ključnih materijala. Britanska vlada je prošlog meseca privremeno ponovo pokrenula zatvorenu fabriku bioetanola kako bi obezbedila zalihe ugljen-dioksida, neophodnog za zdravlje i proizvodnju hrane.

Nagli rast cena prirodnog gasa poremetio je proizvodnju đubriva u EU, čineći uvoz CO2, nusproizvoda tog procesa, manje pristupačnim. U sredu je britanski ministar energetike Ed Miliband predstavio niz mera, uključujući postavljanje solarnih panela na krovove škola i izgradnju više projekata obnovljivih izvora energije, kako bi se „pomoglo u smanjenju računa za porodice i obezbedilo više čiste, domaće energije“.

Kurir.rs/Agencije