"AKO ODEM U PENZIJU, UMIREM, DA NEMA DOZNAKA, OBESIO BIH SE" Ljudi preživljavaju s 8 DOLARA MESEČNO! Prodavnice prazne, hrane nigde, plata ode na kutiju jaja!
Police koje su nekada bile pune robe tokom njegovog detinjstva krajem aprila postale su gotovo prazne, sa jedva nečim što bi se ponudilo za 5.000 kupaca koji zavise od državne prodavnice za subvencionisanu hranu.
Državne knjižice za namirnice, koje su nekada obezbeđivale zdravu ishranu i hranile porodice tokom celog meseca, sada se sve više smanjuju.
Kako ekonomija propada, a cene rastu, sve veći broj Kubanaca ne može da priušti alternative državnim prodavnicama i bori se da preživi od skromnih plata u socijalističkoj zemlji od gotovo 10 miliona stanovnika, gde se osnovne namirnice sve češće prodaju u američkim dolarima.
- Nijedan Kubanac više ne može zaista da preživi od proizvoda iz knjižice za namirnice - rekao je Amate Lopez.
Revolucionarni lider Fidel Kastro uveo je knjižicu za namirnice - "la libreta" - početkom 1960-ih. Ona je nudila snažno subvencionisanu robu, od mleka do ribe, pa čak i cigareta.
Kubanci su znali da će njihova dodeljena prodavnica biti snabdevena svime što im treba do prvog u mesecu.
Knjižica se smanjila tokom "Specijalnog perioda", kada je sovjetska pomoć naglo opala 1990-ih i kada je Kubu pogodila nestašica.
U tom periodu, Kubanci su izgubili u proseku od 5 do 25% telesne težine, prema jednoj studiji objavljenoj u medicinskom časopisu, dok su namirnice poput hleba, mleka, jaja i piletine bile u oskudici.
Ipak, mnogi Kubanci koji su živeli u tom periodu kažu da je današnja situacija još gora. Amate Lopez se priseća da je njemu dodeljena bodega (prodavnica) pre nekoliko decenija bila toliko puna "da se jedva moglo proći".
Sada je to prazna prostorija sa prašnjavim starim posterima koji prikazuju cene i količine skoro dvadesetak proizvoda koji više nisu dostupni, uključujući jogurt, testeninu i sapun.
Dva zamrzivača koja su nekada bila puna mesa i piletine sada služe samo za hlađenje njegove boce vode. U aprilu su jedine stvari koje je imao za prodaju bile pirinač, šećer i leblebija.
Kubanski tinejdžeri koji pune 15 godina, važan rođendan u Latinskoj Americi, ranije su dobijali tortu i nekoliko gajbi piva. Sada dobijaju samo 3 kilograma mlevene govedine.
Vlada je nedavno odlučila da obeleži 65. rođendan tako što poklanja sardine, sapun i pakovanje toalet papira. Ali Amate Lopez kaže da on te stvari nema.
Stanovnica Havane, Ana Enamorado (68) kaže da je u aprilu u svojoj bodega prodavnici mogla da kupi samo podeljene leblebije i kilogram šećera.
Ona teško kupuje preostale osnovne namirnice u malim privatnim prodavnicama poznatim kao "mipymes" sa platom i penzijom od oko 8.000 kubanskih pezosa (16 dolara) mesečno.
Kutija od 30 jaja košta oko 3.000 pezosa (125 dolara), kilogram mesa oko 900 pezosa (37 dolara), a pola kilograma kukuruznog brašna oko 200 pezosa (8 dolara).
- U knjižici za namirnice gotovo da nema ničega. Praktično živimo od vazduha.
Njeni ručkovi i večere su naizmenično pirinač, začinjeno mleveno meso i kukuruzno brašno, ili ponekad ništa. Seća se vremena kada je mogla da jede svinjetinu, jagnjetinu, frikase, pržene banane i pasulj sa pirinčem.
- Sada moramo da se odričemo, da jedemo jedan obrok dnevno i živimo od uspomena - rekla je Enamorado.
Subvencije ljudima umesto robe
Kuba uvozi do 80% hrane koju troši, uključujući i robu u državnim prodavnicama, koja sve više nedostaje zbog nedostatka državnih resursa.
- Jednostavno više nemaju novca za to. Stvari dolaze na ad hoc način - rekao je profesor Vilijam Leogrande.
On je naveo da je vlada „loše sprovela“ spajanje dve kubanske valute 2021. godine i da inflacija i dalje traje jer država troši mnogo više nego što zarađuje.
Vlada mora da prestane sa štampanjem novca i uravnoteži budžet bez drastičnog smanjenja socijalnih usluga, što je teško jer se većina državnih sredstava troši na zdravstvo, obrazovanje, socijalnu pomoć i uvoz hrane.
- Svako veće smanjenje državne potrošnje imaće dubok društveni uticaj, zato to nisu uradili - rekao je Leogrande, dodajući da je ulaganje u turizam „mnogo veće“ od potražnje, koja je opala.
Poslednjih godina kubanska vlada razmatra prelazak na subvencionisanje ljudi umesto robe. To bi oslobodilo novac za uvoz goriva, lekova i drugih proizvoda.
Ali mnogi Kubanci i dalje zavise od knjižica dok se krize pogoršavaju - uz česte nestanke struje, nestašice nafte i američku energetsku blokadu. Kubanski komičari su čak parodirali knjižicu, stvarajući lik "Panfilo", koji peva: "Stavi knjižicu u groblje, spremna je za sahranu."
Borba za osnovne namirnice
Jednog sunčanog popodneva, Lazaro Kvesta (56), stajao je u redu da dobije dnevni obrok od dva mala hleba za sebe i suprugu.
- Pre je bilo 80 grama i koštalo je 5 centi. Sada je 40 grama i košta 75 centi. I kvalitet je gori.
On zarađuje 6.000 kubanskih pezosa (250 dolara) mesečno. Njegova supruga, penzionisana medicinska sestra, prima 4.800 pezosa. Takođe dobijaju 200 dolara mesečno od rođaka u inostranstvu. Doznake im omogućavaju da kupuju avokado, jaja i pasulj sa pirinčem.
- Da nije doznaka, obesio bih se - rekao je držeći se za vrat.
Oko 60% Kubanaca prima doznake, ali Rosa Rodrigez (54) iz Havane nije među njima.
- Ovde je sve oskudno, sve, čak i taj užasni hleb koji nam daju - rekla je.
Ona zarađuje 4.000 pezosa (8 dolara) mesečno i kaže da to nije loša plata za Kubu, ali „koliko god da radiš, jednostavno nije dovoljno“.
U aprilu je u svojoj bodega prodavnici dobila samo donaciju od 4 funte (1,8 kg) pirinča, dok teško kupuje druge osnovne namirnice.
- Ako kupiš pasulj, ne možeš da kupiš šećer - rekla je, dodajući da veći deo plate ode na kutiju jaja.
- Ako odem u penziju, umirem.
