"JEDINO ŠTO AMERIKANCI MOGU JESTE DA SE SLIKAJU I KAŽU DA SU BILI PRISUTNI" Stručnjaci o Trampovoj operaciji "Projekat sloboda": Neće postići značajne rezultate
Predsednik SAD Donald Tramp predstavlja operaciju pod nazivom "Projekat sloboda", s ciljem da američke trupe pod njegovom komandom pomognu brodovima koji su blokirani oko Ormuskog moreuza da bezbedno napuste to područje.
Ako Iranci krenu na američke brodove, upozorava Tramp, njihove snage će biti zbrisane sa lica zemlje! Iz Teherana poručuju da mu je "Projekat Ćorsokak", a ne sloboda.
Interesantno je ovu ratnu igru, pod plaštom primirja, posmatrati i kao teren na kom se mogu zaraditi geopolitički poeni pred odlazak u Peking na sastanak sa Si Đinpingom. Biće to susret titana Tramp - Si, zakazan za 14. i 15. maj.
Da li je Trampov "Projekat Sloboda" novi rizik po mir u svetu, za Kurir televiziju, govorili su Aleksandar Mihailović, pukovnik u penziji, Sofija Tasić, spoljnopolitički analitičar i Aleksandar Stanković, politički analitičar.
- Jedino što Amerikanci mogu da urade u ovom vremenskom okviru jeste da naprave selfije i potvrde da su bili prisutni. Sa tom vojskom naspram 26 miliona Iranaca koji su spremni da brane državu, ne mogu mnogo da urade. Ovo je jedan od najvećih pogrešnih poteza bilo kog američkog predsednika u istoriji. Govori se kako ekonomija napreduje i kako sve ide dobro, ali podaci govore drugačije. U jednom trenutku su uvedene tarife i carine, od kojih je prikupljeno oko 200 milijardi dolara, ali je 166 milijardi, po sudskim presudama, vraćeno firmama koje su pretrpele gubitke - rekao je Mihailović.
Globalna vojna moć i skriveni troškovi održavanja sistema
Na kraju, najveći teret su platili potrošači, kroz skuplje proizvode. Oko 34 milijarde je ostalo u budžetu, što bi se verovatno i inače prikupilo kroz redovne carine. Takve mere su narušile odnose SAD sa mnogim saveznicima, posebno u Evropi, i dovele do novih tenzija i carina, uključujući i one na motorna vozila, nastavio je.
- U svakom slučaju, ova akcija u Iranu predstavlja veliku grešku i može imati ozbiljne posledice. Procene su da bi operacija mogla trajati još nekoliko nedelja, jer se govori o ograničenim resursima za dugotrajan rat. Iako SAD ima budžet za rat i preko hiljadu milijardi dolara, bez obzira na to da li je rat opravdan ili ne - to je veoma pogrešna percepcija - kao da gledate iskrivljeno ogledalo. SAD imaju oko 800 vojnih baza i objekata širom sveta, a samo njihovo održavanje - plate, dnevnica, logistika, infrastruktura i komunikacioni sistemi - predstavlja ogroman trošak koji se često potcenjuje.
Tasić je dodala da postoje podaci da Iran od ovakve blokade gubi oko pola milijarde evra dnevno. S druge strane, pominje se i zahtev da se plaćaju milijarde dnevno kako bi se prolaz ponovo otvorio, uz obrazloženje da bi taj novac bio korišćen za obnovu zemlje.
- Već sada se govori da se "samo slikaju", ali ne verujem da neće ništa uraditi - već su potezi povučeni. Iran je prvi blokirao moreuz i poručio da nijedan brod ne može da prođe bez njihove dozvole, osim iranskih koji su ranije izvozili naftu, pre svega ka Kini, Indiji i drugim zemljama. Nakon toga, usledila je reakcija SAD i potpuna blokada sa njihove strane. Time je onemogućeno kretanje iranskih brodova i izvoz nafte.
- Međutim, međunarodno pravo ne dozvoljava jednostrano blokiranje međunarodnih plovnih puteva. Nijedna država nema pravo da ih zatvara ili naplaćuje prolaz. Postoje primeri poput Bosfora i Dardanela, gde se naplaćuju samo administrativne takse za održavanje, a ne sam prolaz, i to su mnogo manji iznosi. U ovom slučaju, i blokada i kontramere su dovedene u pitanje sa pravne strane. Situacija pokazuje da su potezi svih strana van jasnih međunarodnih pravila i da je reč o eskalaciji u kojoj se granice zakonitosti sve više brišu - kaže Tasić.
Unutrašnje podele Irana i spoljašnji politički pritisci
Danas, ukoliko bi došlo do promene režima, ne postoji jasna alternativa osim struktura koje su još tvrđe, poput Revolucionarne garde. To bi, po mom mišljenju, moglo dodatno da poveća nivo militantnosti u zemlji, naveo je Stanković.
- Ovo je deo šireg sukoba u kojem, prema nekim ocenama, Izrael pokušava propagandno da destabilizuje Iran. U Iranu postoji unutrašnja podela i prostor za politički zaokret, jer se odluke trenutno donose pod snažnim uticajem tvrde struje, dok reformisti zagovaraju drugačiji pristup i promene. Po mom mišljenju, celokupna akcija Izraela i SAD je bila preuranjena i ishitrena. U iranskom političkom sistemu, Ali Hamnei je ranije bio figura koja je održavala određenu stabilnost, naročito nakon sporazuma sa administracijom Baraka Obame, iako je kasnije bio kritikovan u sopstvenom sistemu.
- Sveukupno gledano, Iran se sada nalazi pod snažnim pritiscima spoljašnjih aktera, ali i unutrašnjih političkih napetosti. Postoji i geopolitička dimenzija u kojoj se različite sile pokušavaju pozicionirati i uticati na razvoj događaja, čime se dodatno komplikuje situacija. U tom kontekstu, može se reći da je Iran ozbiljno destabilizovan, a postoje i procene da su određeni strateški ciljevi već postignuti, iako ne i konačni. Budući razvoj događaja zavisiće od toga kako će se sukob dalje politički i strateški oblikovati - za Kurir televiziju, zaključio je Stanković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
