"VEĆA JE VEROVATNOĆA DOBITI NA LOTOU, NEGO HANTAVIRUS" Kako su se putnici uopšte zarazili na kruzeru smrti?! Oglasio se doktor za Kurir
Ekspedicija preko Atlantika, od Argentine, preko udaljenih ostrva i ledenih prostranstava, do Zelenortskih Ostrva, za putnike kruzera Hondius trebalo je da bude nezaboravno putovanje. Umesto toga, pretvorila se u međunarodni zdravstveni incident koji je podigao uzbunu širom sveta. Na brodu je registrovana sumnja na izbijanje hantavirusa, retke, ali potencijalno smrtonosne infekcije. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tri osobe su preminule, dok je više putnika obolelo. Situacija je dodatno zakomplikovana nakon što vlasti Zelenortskih Ostrva nisu dozvolile iskrcavanje, pa su putnici ostali u svojevrsnom karantinu na otvorenom moru.
Dok se nadležni bore da utvrde kako je virus dospeo na kruzer i da li postoji rizik od njegovog širenja među ljudima, putnici se suočavaju sa neizvesnošću. Jedan od njih, američki putopisni bloger Džejk Rozmarin, u emotivnom obraćanju poručio je: „Mi nismo samo priča, nismo samo naslovi, mi smo ljudi“, podsećajući da iza brojki stoje stvarne sudbine.
Šta je zapravo hantavirus i koliko je opasan?
Kako objašnjava virusolog i veterinar dr Milanko Šekler, reč je o grupi od više desetina virusa, od kojih svaki ima svog prirodnog domaćina među glodarima. Ovi virusi su podeljeni na one koji se javljaju u Starom svetu (Evropa, Azija i Afrika) i one iz Novog sveta, odnosno Severne i Južne Amerike. Upravo ovi potonji, koji izazivaju teške respiratorne probleme, verovatno su u pitanju u aktuelnom slučaju.
"Virusi iz Amerike izazivaju takozvani kardiopulmonalni sindrom i mogu imati smrtnost i do 40 odsto. Za razliku od njih, hantavirusi iz Starog sveta češće pogađaju bubrege i imaju nižu stopu smrtnosti", objasnio je dr Šekler gostujući u emisiji "Redakcija" na Kurir televiziji.
Najčešći put prenosa je sa zaraženih glodara na ljude, putem udisanja čestica prašine kontaminirane njihovim izlučevinama. Prenos sa čoveka na čoveka smatra se izuzetno retkim i, prema rečima dr Šeklera, zahteva blizak i dugotrajan kontakt.
"Da bi se hantavirus prenosio kao grip ili kovid, morao bi da pretrpi značajne promene. To je na nivou teorije, verovatnoća je toliko mala da je lakše dobiti na lotou", ističe Šekler.
Ipak, boravak na kruzeru, u skučenim kabinama i zatvorenom prostoru, može povećati rizik ukoliko su zaraženi glodari dospeli na brod. Alternativno, postoji mogućnost da su se putnici zarazili tokom ranijih iskrcavanja u lukama, a da su se simptomi pojavili tek nakon nekoliko nedelja inkubacije.
Simptomi i lečenje
Simptomi bolesti najčešće podsećaju na grip - povišena temperatura, malaksalost i stomačne tegobe. Međutim, kod manjeg broja obolelih može doći do naglog pogoršanja i razvoja teškog respiratornog sindroma koji zahteva intenzivno lečenje. Posebno su ugroženi stariji i hronični bolesnici, što potvrđuje i činjenica da su preminuli putnici bili starije životne dobi.
Specifičan lek za hantavirus ne postoji, a terapija je uglavnom potporna - od primene antivirusnih lekova do mehaničke ventilacije u najtežim slučajevima. Ipak, stručnjaci veruju da će međunarodne zdravstvene organizacije obezbediti adekvatnu medicinsku pomoć svim putnicima.
Kada je reč o daljim koracima, ostaje otvoreno pitanje kada će putnicima biti dozvoljeno iskrcavanje. Prema mišljenju dr Šeklera, oni bi mogli bezbedno da napuste brod uz strogo kontrolisan karantin na kopnu, koji bi trajao duplo duže od inkubacionog perioda, odnosno do dva meseca.
"Ukoliko u tom periodu ne bude novih slučajeva, ljudi bi mogli da se vrate svojim kućama. Međutim, odluke država često su pod uticajem javnog mnjenja i straha", zaključuje Šekler.
Kurir.rs
