"FIZIČKA BLOKADA ORMUSKOG MOREUZA NIJE KLJUČNI PROBLEM..." Kriza na Bliskom istoku i dalje traje: Trenutno ne postoji realna mogućnost za jednostavno rešenje
Istovremeno, pojavljuju se informacije o mogućem memorandumu između SAD i Irana koji bi mogao da označi kraj aktuelnog sukoba i otvori put pregovorima o nuklearnom programu Teherana. Američki zvaničnici navode da bi tokom tog perioda postepeno bile ukidane iranske restrikcije na plovidbu, kao i američke pomorske mere, uz mogućnost njihovog ponovnog uvođenja ukoliko pregovori propadnu.
Ključno pitanje u pregovorima ostaje trajanje moratorijuma na obogaćivanje uranijuma. SAD traže period do 20 godina, dok Iran predlaže pet godina, uz kompromisna rešenja u rasponu od 12 do 15 godina. Nakon isteka, Iranu bi moglo da bude dozvoljeno obogaćivanje na niskom nivou.
Prema predlogu, Iran bi se obavezao da neće razvijati nuklearno oružje, kao i da prihvati pojačani režim međunarodnih inspekcija, uključujući nenajavljene kontrole.
Da li je Trampova retorika deo pregovaračke strategije ili najava realne vojne eskalacije i koliko je Iran spreman na kompromis kada je reč o nuklearnom programu, za Kurir televiziju, govorili su Ljubomir Đurić, Centar za nacionalnu politiku, Milan Jolović, pukovnik u penziji i Marko Matić iz Centra za odgovorne medije.
- Kad se sagledaju zahtevi obe strane, jasno je da su oni potpuno nepomirljivi i da trenutno ne postoji realna mogućnost za jednostavno političko rešenje sukoba. U takvim situacijama, ratovi se po pravilu završavaju ili pregovorima ili porazom i kapitulacijom jedne strane, ali u ovom slučaju nijedna od strana ne deluje spremno na takav ishod. Očigledno je da su SAD nanele ozbiljnu štetu Iranu, ali da Iran i dalje zadržava određeni operativni kapacitet za uzvratne udare, pri čemu se navode i informacije o napadima na objekte u regionu Zaliva - rekao je Jolović.
Istorijska paralela iz Teherana
U tom kontekstu može se povući paralela sa događajima iz 1979. godine, ali i sa širim istorijskim odnosima između dve zemlje koji sežu još u 1953. godinu, kada je u Iranu došlo do promene vlasti uz značajno učešće stranog uticaja, što je kasnije i politički priznato, naveo je.
- Posebno se kao istorijska referenca navodi talačka kriza u Teheranu 1979. godine, kada su američki državljani držani u ambasadi 444 dana. Tada su postavljani oštri politički zahtevi, a pregovori su trajali više od godinu dana bez jasnog rešenja. Pokušana je i vojna akcija oslobađanja talaca, koja je završena neuspešno zbog tehničkih problema i nesreće tokom operacije, u kojoj je stradalo i nekoliko američkih vojnika.
Kako je Matić objasnio, u Ormuskom moreuzu se formira složena strateška pat pozicija u kojoj Iran koristi kontrolu nad rizikom prolaza kao važnu pregovaračku polugu, dok SAD kroz politički i ekonomski pritisak pokušavaju da utiču na stabilnost Teherana.
- Uključivanjem tog prolaza i potencijalne blokade u igru, Iran je stekao svojevrsnu "zlatnu polugu" u ovom sukobu. S druge strane, SAD na to odgovaraju, u nemogućnosti da u potpunosti razbiju iransku blokadu i obezbede nesmetan prolaz, pritiscima koji imaju za cilj da dodatno pojačaju ekonomsku i političku cenu za Teheran, računajući na unutrašnju destabilizaciju.
- U takvoj situaciji nastaje balans snaga: Iran pokazuje stratešku otpornost i sposobnost dugotrajnog otpora, dok SAD i dalje zadržavaju vojnu dominaciju i mogućnost nanošenja ozbiljne ekonomske i vojne štete. Prema pojedinim procenama, dosadašnja materijalna šteta u Iranu meri se u stotinama milijardi evra ili dolara, pri čemu ključna infrastruktura, poput energetske i saobraćajne, nije bila primarna meta, već su gađani vojni kapaciteti. Takav nivo razaranja, ukoliko bi se sukob nastavio, mogao bi višestruko da se uveća - rekao je Matić.
"Nevidljiva blokada" kao ključni problem sigurnosti prolaza
U uslovima sukoba i povećanog rizika za brodove osiguravajuće kuće i tržišni akteri ne mogu imati poverenje u bezbednost plovidbe kroz moreuz, pri čemu se kao glavni problem pojavljuje stalna pretnja incidentima koja funkcionalno ograničava prolaz, istakao je Đurić.
- Ne postoji realna opcija da se osiguravajuće kuće ili tržišni akteri uvere da je prolaz kroz moreuz bezbedan u uslovima sukoba ili potencijalnog targetiranja brodova. Ključni problem nije fizička blokada, jer moreuz s iranske strane formalno nije zatvoren, već rizik od napada, presretanja ili zaplene plovila, što praktično predstavlja oblik "nevidljive blokade".
- U tom kontekstu, pojavljuje se paradoksalna situacija u kojoj, s jedne strane, američka strana insistira da takve mere nisu prihvatljive Iranu, dok se istovremeno s druge strane primenjuju slični oblici pritiska i kontrole. Zbog toga se stvara utisak kontradiktorne politike i dvostrukih standarda. U tom okviru, pregovori se mogu posmatrati kao svojevrsni diplomatski poraz obe strane, pri čemu je taj ishod izraženiji na američkoj nego na iranskoj strani. Razlog je što se, u suštini, polazi od tačke koja je ranije već bila funkcionalna i stabilna - za Kurir televiziju, istakao je Đurić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
