HANTAVIRUS I SEĆANJE NA KORONU: Stručnjaci podeljeni između opreza, skepticizma i sumnji u globalnu reakciju
Planeta se još nije u potpunosti oporavila od trauma pandemije kovida 19, a već se pojavljuju nova upozorenja o hantavirusu - široj javnosti, a posebno onima koji strahuju od bolesti i novih epidemija, gotovo nepoznatom virusu. Dok mediji podižu uzbunu, a javnost se pita da li institucije ponovo kasne sa reakcijama, očekuje se odgovor struke. Stručnjaci, međutim, poručuju da hantavirus nije nova pojava i da za sada nema razloga za paniku.
Ipak, upravo to "za sada" dodatno podgreva strahove i otvara brojna pitanja - da li bi svet ponovo mogao da se suoči sa restrikcijama, zatvaranjima i novim preporukama Svetske zdravstvene organizacije? Da li ćemo ponovo nositi maske i vakcinisati se, i da li bi građani već sada trebalo da razmišljaju o preventivnim merama kako ne bi ponovili iskustva iz vremena pandemije? Možda i najteže pitanje jeste da li bi ovaj virus mogao ponovo da odnese ljudske živote i vrati svet na ivicu globalne zdravstvene krize.
Na ovu temu u emisiji „Puls Srbije vikend“ govorili su: Milenko Šekler, virusolog, koji se uključio putem video poziva, Dragan Vujičić Vujke, novinar, profesor doktor Sanja Klisarić i doktor Snežana Bašić, kardiolog.
Šekler tvrdi: Nema razloga za zabrinutost zbog novog virusa
U javnosti se pojavila velika zabrinutost širom sveta u vezi sa ovim virusom, a Milenko Šekler je prokomentarisao da li za to postoji razlog:
- Da odmah neke stvari razjasnimo, nema veze sa korona virusom, nema šanse da se desi ono što se desilo sa korona virusom, nema šanse da bude nekog zatvaranja zbog ovoga, nema šanse da bude neke vakcinacije, nema šanse da problemi uopšte liče na probleme koje smo imali sa korona virusom - kaže Šekler i dodaje:
- Ovo nikakve opasnosti ne nosi globalno, ovo je jedan eksces koji se desio igrom slučaja na tom brodu. Da se nije desio na brodu i da se desio u nekom selu u Argentini, mi ne bismo uopšte pričali o ovome. Priroda ovog virusa, čak i ovog soja o kojem pričamo, je takva da ne preti nikakva opasnost.
Ono što trenutno plaši ljude jeste to što se situacija ne posmatra samo kao zdravstveni problem, već kao deo šire globalne slike koja se dešava u celom svetu. Često se, čak i kada nešto deluje kao teorija zavere, kasnije ispostavi da to ipak nije bila teorija zavere, kao što je to bio slučaj sa koronom. Šekler, međutim, tvrdi da ovo nema nikakve sličnosti sa koronom i da se previše prostora daje ljudima koji nisu stručni da govore o temama koje ne poznaju.
Strah od zoonoza i kritika iskustva iz pandemije korone
Snežana Bašić ističe da je zajednička karakteristika korone i hantavirusa to što predstavljaju rezervoare brojnih infekcija koje sa životinja mogu preći na ljude. Životinje su, zapravo, čest izvor različitih infekcija i bolesti kod ljudi. Ono što posebno zabrinjava lekare koji prate infektivne bolesti jesu upravo RNK virusi, odnosno virusi sastavljeni od ribonukleinske kiseline.
- Ništa ne treba da stvara paniku kod ljudi, ali dozu opreza moramo da imamo, kao i svako ko je prevaren. Svako ko je jednom prevaren ima pravo da bude oprezan. Mi smo u vreme korone bili prevareni od svih, od Svetske zdravstvene organizacije, kroz sve preporuke, pa čak i kroz terapijska usmeravanja kako da lečimo pacijente. Od toga da stari ljudi ne treba da izlaze preko dana, nego u četiri ujutru da kupuju, do tvrdnji da su maske sredstvo koje će vas zaštititi. Kakve gluposti. Kakve gluposti smo mi lekari prihvatili. Posledice toga će ostati ko zna dokle - kaže Bašić.
Nova globalna panika ili teorija zavere?
Postavlja se pitanje da li je reč o novoj globalnoj panici ili o teoriji zavere. Sanja Klisarić iznosi stav da hantavirus u aktuelnom trenutku može biti i svojevrsni "paravan" u kontekstu globalnih dešavanja i dugotrajnih sukoba u svetu kojima svedočimo. Ona navodi da u pojedinim delovima sveta virusi poput hantavirusa nisu nova pojava, već se povremeno javljaju, ali da su sada prvi put postali široko poznati javnosti i doživljeni kao nešto neuobičajeno i alarmantno.
Dragan Vujičić Vujke se nadovezao ocenjujući da su ljudi u ovom slučaju možda previše uplašeni i da se stvara nepotreban strah:
- Mi smo očigledno za ljude koji prave medijske afere i fensi imena - mi smo majmuni. Ovo je sada teološko pitanje: da li verujete Svetskoj zdravstvenoj organizaciji? Da li ste agnostik, pa tražite dokaze, da li ste ateista ili vernik? Mi ne možemo verovati Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Pet ljudi je obolelo i za tri, četiri dana iskrcavaju ceo brod. Ako iskrcavaju ceo brod na Kanarskim ostrvima, očigledno nema razlike da se ova priča prenosi kao na prostor majmuna.
Mogućnost izmene RNK virusa i neizvesnost posledica
Bašić u ovom kontekstu ukazuje na suštinsko pitanje cele priče - da li mala grupa ljudi koja, kako navodi, može da manipuliše informacijama i utiče na tok "pandemijskih" dešavanja, ima i mogućnost da menja sam virus. Objašnjava da je reč o RNK virusu, koji se, prema njenim rečima, relativno lako može modifikovati, menjati mu se genetske sekvence ili ga se može preoblikovati tako da poprimi drugačija svojstva.
Ističe da takve promene potencijalno mogu dovesti do virusa koji se lakše prenosi sa čoveka na čoveka i može biti opasniji, ali naglašava da niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da li bi se njegova uloga i stvarni efekti zaista promenili u tom pravcu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
