DRAMA NA KRUZERU “MV HONDIUS”: Hantavirus odneo tri života, evakuacija na Tenerifima pod opsadom i strah od širenja zaraze
Skoro mesec dana nakon što je na kruzeru "MV Hondius", koji je isplovio iz Argentine, zabeležen prvi smrtni slučaj od hantavirusa, zabrinutost širom sveta ne jenjava. Troje putnika je preminulo, a sada se pojavljuju i novi slučajevi među evakuisanim putnicima.
Drama na Tenerifima trajala je satima. Kruzer nije smeo da pristane uz obalu, oko broda je uspostavljen bezbednosni pojas, a medicinski timovi u zaštitnim odelima pregledali su putnike pre evakuacije. U operaciji koja je uključivala čak 23 države učestvovali su vojni medicinski timovi, policija i hitne službe, dok su lokalni stanovnici protestovali iz straha da bi virus mogao da se proširi ostrvom.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da je reč o andskom soju hantavirusa, retkom obliku infekcije koji, za razliku od većine drugih hantavirusa, može da se prenosi i među ljudima.
Simptomi u početku podsećaju na grip, ali bolest može veoma brzo da napreduje i dovede do teškog oštećenja pluća i respiratornog kolapsa. Dok Svetska zdravstvena organizacija pokušava da umiri javnost tvrdnjama da je rizik za širu populaciju nizak, mnogi već povlače paralelu sa prvim danima pandemije koronavirusa i postavljaju pitanje da li svet ponovo kasno reaguje.
O ovoj temi u emisiji "Usijanje" na Kurir televiziji govorili su: profesor doktor Gradimir Gaga Dragutinović, radiolog, profesor doktor Miljko Ristić, kardiohirurg, doktor Radomir Kovačević, toksikolog.
Koliko je Srbija bezbedna od hantavirusa
Radomir Kovačević je govorio o tome kakav je ovaj virus, kako nastaje i da li su potencijalne mutacije moguće:
- Pažljivo sam pratio da vidim odakle je šta došlo i šta je to. Međutim, Srbija može da bude spokojna zato što Srbija ima fantastičnu medicinu u mnogo čemu. Kada je u pitanju infektologija, to je virus koji je Srbiji dobro poznat zato što je to takozvani virus koji izaziva mišiju groznicu, katinsku bolest ili legionarsku bolest, a mi imamo iskustva sa tim. Kakav je hantavirus? Tačno je, postoje rezervoari tog virusa na planeti, to je Južna Amerika, Argentina, Brazil i Čile. To su, dakle, endemska područja virusa.
Poreklo virusa i spor oko prenosa
Postavlja se pitanje da li je virus stigao iz Argentine, da li se može prenositi sa čoveka na čoveka i zašto se već govori da su tokom evakuacije putnika sa kruzera primećeni simptomi i kod nekih putnika.
Miljko Ristić ističe da ovaj virus nije nepoznat i da je čak 1995. godine sedište epidemije ovim virusom bilo u Beogradu, dok građani često imaju utisak da je reč o novom virusu nastalom ove godine kroz mutacije. On navodi da je Beograd tada prošao relativno dobro i da je to smatrano uobičajenim gripom.
- Međutim, taj virus je veoma opasan i ne čudi me što je on došao negde iz Argentine. Putovao sam par puta tim kruzerima i išao sam tu turu do Argentine. Očekivao sam u Argentini da ću naići na velelepne i moderne kuće, ali taj deo gde je brod išao bio je izuzetno siromašan. Bila je ogromna količina blata, vode i gmizavaca koji trče. Verujem da su ljudi sa broda bili zaraženi u Argentini - ističe Ristić.
Iako se u medijima navodi da se pojavio lokalni stanovnik iz Argentine koji tvrdi da u tom području ne postoje glodari koji mogu da prenesu hantavirus, Ristić smatra da to nije tačno i da predstavlja vrstu opravdanja.
Higijena na kruzerima i rizik širenja infekcije
Gradimir Dragutinović je, na osnovu svog iskustva rada i boravka u Argentini i na kruzerima, objasnio kako vidi situaciju:
- Ono što se ovde desilo je poprilično logično, to je opasnost većeg broja ljudi na jednom brodu. To važi i za vojne brodove i za teretne brodove, ali kruzeri su specifični jer na njima ima jako veliki broj ljudi iz raznih zemalja, i ono na čemu se stalno insistira jeste higijena. Strašno je važno da se vodi besprekorno računa o higijeni, jer su ljudi na malom prostoru okrenuti jedni ka drugima. Pritom se non-stop kreću, dodiruju sve živo oko sebe, ima prašine, a prašina je jako opasna. U srpskom jeziku postoji izreka: "prašina je kao zmija, ako je diraš uješće te". Ovaj virus se nalazi u prašini od pacova, odnosno glodara, i dolazimo do toga da je kruzer prepun hrane. Ko god je uznemirio prašinu ili došao u kontakt s njom, naravno da je respiratorni put najčešći. Ovo je isto što i mišija groznica, koja se javlja putem fekalija miševa. Još nešto, na brodu je bilo 19 različitih nacija, ko zna odakle su se skupili i gde su sve bili.
Sličnosti sa bakterijskim infekcijama i rizik širenja na kruzerima
Gradimir Gaga Dragutinović je dodao da na ovakvim virusnim infekcijama često dolazi i do pojave bakterijskih oboljenja, pa klinička slika može biti zbunjujuća. Simptomi i tok bolesti mogu da podsećaju na leptospirozu, koja je bakterijska infekcija. U dijagnostiku se ponekad uključuju i druge bolesti poput žute groznice kako bi se isključile slične kliničke slike. Posebno je problematično to što je na kruzerima veoma visok stepen prenosivosti, pa se infekcije lako šire u zatvorenom prostoru. Kovačević je dodao da svi zaposleni na kruzerima moraju da budu zdravstveno sposobni i redovno prolaze kontrole, dok sa putnicima to nije slučaj, pa se ne može sa sigurnošću znati da li je neko od njih zdrav ili ne.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
