TRAMP IDE U PEKING KOD SIJA! O čemu će razgovarati lideri dve VELESILE, na stolu je mnogo toga, Tajvan i Iran - najvažnije teme susreta koji može promeniti sve?

Predsednik SAD, Donald Tramptrebalo bi da u utorak otputuje u Peking na sastanak sa predsednikom Si Đinpingom, nakon višenedeljnih pokušaja koji nisu uspeli da ubede kinesku vladu da iskoristi svoj značajan uticaj kako bi podstakla Iran da prihvati američke uslove za okončanje dvomesečnog rata ili makar da ponovo otvori Ormuski moreuz.

Međutim, uoči posete američkog lidera, Bela kuća je snizila očekivanja da će Tramp uspeti da natera Sija da promeni kineski stav.

Umesto toga, administracija nastoji da neslaganja oko Irana ne poremete šire odnose i moguće dogovore koji bi mogli da proizađu iz sastanka u Pekingu - od trgovine do kineske saradnje u sprečavanju izvoza fentanila.

- Ne želimo da ovo poremeti širi odnos ili dogovore koji bi mogli proizaći iz našeg sastanka u Pekingu - rekao je američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir za Blumberg TV prošle nedelje. SAD su uoči putovanja uvele i nove sankcije Kini.

Peking javno insistira da želi kraj rata i da je diplomatski radio na njegovoj deeskalaciji, uključujući i pomoć Pakistanu da posreduje u pokušaju postizanja mirovnog sporazuma. Takođe je, prema navodima analitičara, poslao "suptilnu poruku nezadovoljstva" Iranu zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, ali i Americi zbog blokade iranskog pomorskog saobraćaja.

- Oni su veoma oprezni, izbegavaju rizik i ne žele da budu uvučeni u nešto što ne smatraju svojim problemom - rekao je Ahmed Aboudou iz londonskog instituta Čatam Hausa.

Poslednjih dana, američki državni sekretar Marko Rubio i ministar finansija Skot Besent pojačali su pozive Kini da iskoristi svoj uticaj kako bi pomogla u ponovnom otvaranju moreuza kroz koji je pre rata prolazilo oko 20% svetske sirove nafte.

Stejt department je u petak saopštio da uvodi sankcije za četiri entiteta, uključujući tri kompanije iz Kine, zbog pružanja osetljivih satelitskih podataka koji omogućavaju iranske vojne napade na američke snage na Bliskom istoku.

Ranije je Ministarstvo finansija SAD sankcionisalo i kineske rafinerije nafte koje su kupovale naftu iz Irana, kao i brodarske kompanije koje je prevoze.

Peking je te mere nazvao "nelegalnim jednostranim pritiskom" i usvojio zakon koji mu omogućava da blokira primenu takvih sankcija od strane kineskih subjekata.

Uoči Trumpovog dolaska, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji sastao se u Pekingu sa iranskim kolegom Abasom Aragčijem i tom prilikom branio pravo Irana na razvoj civilne nuklearne energije.

Si je takođe implicitno kritikovao SAD zbog rata, poručivši da je očuvanje međunarodnog pravnog poretka ključno i da se on "ne sme primenjivati selektivno niti zanemarivati", kao i da svet ne sme da se vrati "zakonu jačeg".

I Kina i SAD žele da izbegnu povratak trgovinskom ratu. Tramp je u prošlosti uveo carine od 145% na kinesku robu, dok je Kina odgovorila ograničenjima izvoza retkih zemnih minerala - pre nego što su dve strane postigle krhko primirje u oktobru.

Tramp i drugi zvaničnici SAD tvrde da rat u Iranu, a posebno zatvaranje moreuza, više šteti Kini i njenim azijskim partnerima nego SAD-u, koje su manje zavisne od bliskoistočne nafte.

- Kina je izvozno orijentisana ekonomija. To znači da zavisi od drugih zemalja kao kupaca - rekao je Marko Rubio.

- Ne možete da prodajete ako se roba ne može transportovati i ne možete da prodajete ako je ekonomija pogođena onim što Iran radi.

Međutim, Kina za sada pokazuje malo spremnosti da se dublje uključi u sukob i izbegava da bude viđena kao strana koja podržava Vašington.

- Biće veoma teško uključiti Kinu na bilo koji značajniji način - rekao je Kurt Kembel iz The Asia Group.

- Oni vide političke zamke jednako jasno kao i svi ostali.

Trampove ambicije su oslabile zbog sudskih odluka, pa je ciljeve suzio na nekoliko sporazuma o soji, govedini i Boingovim avionima, kao i na traženje pomoći Kine u rešavanju njegovog nepopularnog rata u Iranu, navode politički analitičari.

Skromna očekivanja uoči sastanaka Trampa i Si Đinpinga 14. i 15. maja - prvog od kada su u oktobru pauzirali oštar trgovinski rat - pokazuju da Trampov bombastični pristup nije doneo prednost pred razgovore, ocenjuju analitičari.

- Tramp sada više treba Kinu nego Kina njega - rekao je Alehandro Rejes, profesor koji se bavi kineskom spoljnom politikom na Univerzitetu u Hong Kongu.

- Potrebna mu je spoljnopolitička pobeda,  nešto što pokazuje da doprinosi globalnoj stabilnosti, a ne samo da narušava međunarodnu politiku - dodao je Rejes.

Od njihovog poslednjeg kratkog sastanka u vojnoj bazi u Južnoj Koreji, gde je Tramp suspendovao trocifrene carine na kinesku robu, a Si odustao od ograničavanja globalnih zaliha retkih zemnih minerala, Kina je tiho ojačala svoje ekonomske poluge pritiska prema Vašingtonu.

Tramp je, u međuvremenu, bio zaokupljen sudskim sporovima u SAD oko carina i ratom u Iranu, koji je smanjio njegovu popularnost uoči novembarskih izbora.

Ovonedeljni sastanak u kineskoj prestonici biće mnogo svečaniji - lideri će održati samit u Velikoj dvorani naroda, obići UNESCO lokalitet Hram neba, prisustvovati državnoj večeri i zajedno piti čaj i ručati.

Međutim, očekivani ekonomski rezultati svode se na nekoliko sporazuma i mehanizama za upravljanje budućom trgovinom, dok još nije jasno da li će lideri uopšte produžiti trgovinsko primirje, navode zvaničnici uključeni u pripreme.

Tramp će biti u pratnji izvršnih direktora, uključujući Ilona Maska (Tesla) i Tima Kuka (Apple), iako je poslovna delegacija manja nego prilikom njegove posete Pekingu 2017. godine.

Pored trgovine, Tramp je izjavio da će sa Si Đinpingom razgovarati i o prodaji oružja Tajvanu i slučaju zatvorenog medijskog magnata Džimija Laja. Porodice dvojice Amerikanaca koji su više od decenije zatvoreni u Kini takođe traže od Trampa da se založi za njihovo oslobađanje.

- Godinama su nas prethodni predsednici iskorišćavali, a sada sa Kinom radimo odlično - rekao je Tramp.

- Imam veliko poštovanje prema njemu i nadam se da i on ima prema meni.

Raspoloženje se drastično promenilo otkako je Tramp u aprilu 2025. na Truth Social mreži poručio da će njegove carine naterati Kinu da shvati da su "dani iskorišćavanja SAD završeni".

Te mere su navele Peking da ograniči izvoz retkih zemnih minerala, čime je naglašena zavisnost Zapada od tih elemenata neophodnih za proizvodnju svega - od električnih automobila do oružja - i na kraju dovele do krhkog primirja između Trampa i Sija.

Od tada, Tramp se suočava sa brojnim drugim izazovima: pritiscima da deluje protiv Venecuele, pretnjama da pripoji Grenland, kao i sa ratom u Iranu koji je gurnuo Bliski istok u haos i izazvao globalnu energetsku krizu.

Više od 60% Amerikanaca ne podržava njegov rat u Iranu, pokazuje istraživanje Rojters/Ipsos.

Sada Tramp želi da Kina ubedi Teheran da postigne dogovor sa Vašingtonom kako bi se okončao sukob. Kina održava odnose sa Iranom i veliki je kupac njegove nafte.

Met Potinger, bivši zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost u Trampovom prvom mandatu, rekao je da Kina želi slabljenje američkog uticaja, ali da nije imuna na ekonomske posledice dugotrajnog sukoba.

Međutim, Peking će zauzvrat želeti nešto, a na vrhu liste Si Đinpinga je Tajvan - demokratsko ostrvo koje Kina smatra svojim.

Dok neki strahuju od dogovora koji bi ohrabrio Kinu da silom zauzme Tajvan, čak i suptilne promene u američkoj politici mogle bi da izazovu zabrinutost kod saveznika SAD u Aziji.

Profesor Vu Sinbo sa Univerziteta Fudan u Šangaju rekao je da Tramp treba jasno da poruči da "neće podržavati nezavisnost niti ohrabrivati separatističke političke težnje".

Kina takođe želi da se SAD obavežu da neće uvoditi nove trgovinske mere poput kontrola izvoza tehnologije i da ukinu postojeće restrikcije na opremu za proizvodnju čipova i napredne memorijske čipove, navode izvori upoznati sa pregovorima.

Od oktobra prošle godine, Peking je proširio sopstvene ekonomske poluge, uključujući zakone kojima kažnjava strane kompanije koje premeste lance snabdevanja iz Kine i pooštrava režim izdavanja dozvola za izvoz retkih zemnih minerala.

Većina Amerikanaca (53%) sada podržava prijateljsku saradnju i angažman sa Kinom, u odnosu na 40% u 2024, pokazuje istraživanje Čikaškog saveta za globalne odnose.

Zbog toga bi i samo održavanje stabilnih odnosa i produženje trgovinskog primirja moglo biti dovoljno da Tramp to predstavi kao uspeh.

To znači da je najverovatniji ishod "površinsko primirje koje je uglavnom u korist Kine", rekao je Skot Kenedi iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

(Kurir.rs/AP/Reuters/Preneo: V.M.)