ISTORIJSKI SUSRET! Zašto je Trampova poseta Kini ključna za svet? Sastanak sa Sijem može rešiti MNOGO problema, OVO su 4 CRVENE LINIJE Pekinga!

Predsednik SAD, Donald Tramp otputovao je u Peking uoči održavanja samita sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, nakon višenedeljnih neuspešnih američkih pokušaja da ubede Kinu da pomogne u vraćanju Irana za pregovarački sto i smanjenju tenzija oko Ormuskog moreuza.

Zašto je samit Tramp-Si važan?

Samit Tramp-Si predstavlja sastanak na visokom nivou između dvojice lidera u Pekingu, dok se dve najveće svetske ekonomije suočavaju sa rastućim tenzijama oko trgovine, tehnologije, Tajvana i rata sa Iranom.

Samit je posebno značajan jer će Tramp biti prvi američki lider koji je posetio Kinu posle skoro jedne decenije, a razgovori se održavaju u trenutku pojačane geopolitičke i ekonomske neizvesnosti.

Sastanak je prvobitno bio planiran ranije ove godine, ali je odložen zbog rata sa Iranom. Pre polaska za Peking, Tramp je rekao da će sa Sijem voditi "dug razgovor" o Iranu, mada je naglasio da će trgovina ostati centralna tema posete.

- Trgovina ostaje politički veoma moćna tema, posebno za Trampa, jer rivalstvu daje jezik koji birači lako razumeju - rekao je Salvador Santino Regilme, vanredni profesor i šef programa međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Lajdenu.

- Ali dublji sukob odnosi se na hijerarhiju, legitimitet i buduću arhitekturu globalnog poretka.

Regilme je dodao da su obe zemlje i dalje zarobljene u odnosu koji oblikuju strateško rivalstvo i duboka ekonomska međuzavisnost.

- Sjedinjene Države i dalje se u velikoj meri oslanjaju na kineske proizvodne kapacitete i jeftinu proizvodnju, dok Kina zavisi od pristupa američkim potrošačima, tehnologiji, tržištima kapitala i široj stabilnosti globalne ekonomije zasnovane na dolaru. To je paradoks američko-kineskog rivalstva: svaka strana želi veću autonomiju, ali obe ostaju vezane za strukturu međuzavisnosti koju nijedna ne može lako da razgradi, a da ne nanese štetu samoj sebi - dodao je Regilme.

Koja su to najvažnija pitanja na samitu?

Analitičari kažu da SAD i Kina ulaze u samit sa različitim prioritetima. Očekuje se da će Tramp snažno insistirati na trgovini sa ciljem da obezbedi ekonomske uspehe koje može politički da predstavi pred izbore u novembru.

Vašington želi da Kina poveća kupovinu američke robe, uključujući avione kompanije Boing, govedinu i soju, kao i da produbi investicionu i trgovinsku saradnju.

Peking će, s druge strane, verovatno insistirati na ublažavanju američkih ograničenja izvoza naprednih poluprovodnika i ukidanju mera koje Kini otežavaju pristup ključnim tehnologijama za proizvodnju čipova.

Tajvan će takođe ostati jedno od najosetljivijih pitanja na samitu. Tramp je rekao i da planira da pokrene pitanje Džimija Laija, zatvorenog hongkonškog medijskog magnata i prodemokratskog aktiviste osuđenog ove godine po kineskom zakonu o nacionalnoj bezbednosti.

Pored bilateralnih sporova, dvojica lidera trebalo bi da razgovaraju i o ratu sa Iranom, tenzijama oko Ormuskog moreuza i rastućim rizicima povezanim sa veštačkom inteligencijom.

Tehnologija i lanci snabdevanja kao glavna tema

Tehnologija i lanci snabdevanja biće među ključnim pitanjima samita, pošto Vašington i Peking vode sve intenzivniju borbu oko poluprovodnika i kritičnih minerala.

SAD su pooštrile ograničenja izvoza naprednih čipova i opreme za njihovu proizvodnju Kini, tvrdeći da su te mere neophodne kako bi se usporio kineski vojni i AI razvoj.

Kina, koja kontroliše oko 90 odsto svetske prerade retkih zemnih elemenata - ključnih za poluprovodnike, električna vozila, vojnu opremu i elektroniku - odgovorila je strožim izvoznim kontrolama nad nekoliko kritičnih minerala.

Očekuje se da će Peking tražiti smanjenje američkih tehnoloških ograničenja, dok Vašington želi da Kina obnovi isporuke retkih minerala nakon što su izvozne restrikcije poremetile delove američke automobilske i vazduhoplovne industrije.

Rat sa Iranom i Ormuski moreuz

Rat sa Iranom biće jedno od najpraćenijih pitanja na samitu. Analitičari očekuju da će Vašington izvršiti pritisak na Peking da iskoristi svoj uticaj na Teheran, posebno zato što je Kina najveći kupac iranske nafte i preuzima više od 80 odsto iranskog izvoza sirove nafte.

Američki zvaničnici takođe su pozvali Kinu da podrži napore za ponovno otvaranje i obezbeđivanje Ormuskog moreuza, ključnog pravca za globalno snabdevanje energentima.

Sukob je dodatno povećao pritisak na kinesku ekonomiju i energetsku bezbednost. Oko polovine kineskog uvoza sirove nafte dolazi sa Bliskog istoka, dok su poremećaji u Persijskom zalivu učinili komercijalni brodski saobraćaj ranjivim na napade i kašnjenja.

- Nema sumnje da će Tramp pokušati da uključi Si Đinpinga kako bi izvršio pritisak na Irance da se vrate za pregovarački sto i pristanu na sporazum - rekao je Den Gracijer.

Stručnjaci smatraju da bi Iran mogao da bude jedno od retkih pitanja gde se interesi SAD i Kine poklapaju, pošto obe zemlje imaju korist od stabilnog protoka energije kroz Persijski zaliv.

- Obe strane žele da se moreuz ponovo otvori - rekao je Gregori Poling, ali je dodao da Peking verovatno neće previše uskladiti svoju politiku prema Teheranu sa američkim pristupom.

Iako Kina želi obnovu plovidbe kroz Ormuski moreuz, Poling smatra da diplomatski i strateški pritisak zbog prekida saobraćaja mnogo više pogađa Vašington.

- Nije Kina ta koja je ponižena u moreuzu, već SAD.

Tajvan: Egzistencijalni problem

Očekuje se da će Tajvan biti jedno od najosetljivijih pitanja, pošto Peking stalno upozorava da predstavlja najveći izvor tenzija u odnosima SAD i Kine.

Kina smatra samoupravni Tajvan delom svoje teritorije i poslednjih godina pojačala je vojni pritisak kroz redovne vazdušne i pomorske operacije oko ostrva.

Tenzije su dodatno porasle pod predsednikom Tajvana Vilijamom Lai Čing Teom, kojeg Peking oštro kritikuje jer njegova partija smatra Tajvan već suverenom državom.

SAD zvanično priznaju komunističku Kinu kao jedinu Kinu, ali su prema Zakonu o odnosima sa Tajvanom obavezne da podržavaju tajvansku samoodbranu, što već dugo izaziva bes Pekinga.

Vašington je tokom godina odobrio desetine milijardi dolara vojne pomoći Tajvanu, uključujući paket od 11 milijardi dolara objavljen prošle godine, a Tramp je nedavno rekao da je o tom pitanju razgovarao sa Sijem uoči samita.

Analitičari kažu da će Tajvan pažljivo pratiti šta će Tramp i Si javno reći nakon samita, posebno kada je reč o odbrani i prodaji oružja.

- Važne su precizne formulacije - rekao je Regilme.

- Da li će Tramp potvrditi podršku odbrani Tajvana, da li će biti neodređen po pitanju prodaje oružja i da li će Siju dati retorički prostor da tvrdi kako Vašington obuzdava Tajpej.

Carine

Trgovina će takođe biti jedna od spornih tačaka nakon višegodišnjih tenzija između SAD i Kine oko carina i ekonomske konkurencije. Najnoviji trgovinski spor eskalirao je prošle godine kada je Tramp uveo nove carine na kinesku robu, na šta je Kina odgovorila sopstvenim carinama.

Na vrhuncu spora, carine na pojedine proizvode premašile su 100 odsto, što je izazvalo zabrinutost zbog posledica po globalnu trgovinu i lance snabdevanja.

Dve zemlje su kasnije privremeno smanjile tenzije trgovinskim primirjem postignutim tokom pregovora u Južnoj Koreji. U okviru sporazuma, Kina je pristala da kupuje više američkih poljoprivrednih proizvoda, uključujući soju, dok je Vašington povukao deo carina.

Šta bi bio uspešan ishod pregovora za Trampa, a šta za Sija?

Analitičari smatraju da bi uspešan ishod za Trampa morao da bude vidljiv i politički lako predstavljiv američkoj javnosti. To bi moglo uključivati kinesku kupovinu američke robe, pomake oko carina, saradnju po pitanju Irana ili napredak u izvozu retkih minerala.

- Trampov stil spoljne politike pridaje ogroman značaj javnom prikazu sklapanja dogovora, tako da bi utisak uspeha mogao biti gotovo jednako važan kao i sama suština - rekao je Regilme.

Za Sija bi uspeh značio očuvanje stabilnosti bez utiska da popušta Vašingtonu, uz obezbeđivanje veće ekonomske predvidivosti i priznanja Kine kao globalne sile.

- Sveobuhvatni trgovinski sporazum deluje malo verovatno, jer strukturni izvori rivalstva ostaju nerešeni - dodao je Regilme.

Umesto toga, smatra da je verovatniji ograničeniji sporazum, koji bi mogao da uključi pauzu u uvođenju carina, obavezama o kupovini robe, dogovore o retkim mineralima ili okvir za buduće pregovore.

- Takav sporazum privremeno bi upravljao rivalstvom, ali ne bi rešio dublji problem - dve ekonomije ostaju međusobno zavisne, dok njihove vlade tu zavisnost sve više posmatraju kao stratešku opasnost.

(Kurir.rs/Al-Jazeera/Preneo: V.M.)