OTVARAJU SE DOSIJEI O OZLOGLAŠENOM "ANĐELU SMRTI" Istoričari na sudu naterali Švajcarsku da otkrije mračnu istinu o Mengeleovom bekstvu!

Švajcarska federalna obaveštajna služba objavila je da će konačno otvoriti dugo zapečaćene dosijee o ozloglašenom nacističkom ratnom zločincu Jozefu Mengeleu, ali još uvek nije poznato kada će se to dogoditi.

Jozef Mengele bio je lekar u nemačkim Vafen SS jedinicama, raspoređen u logor smrti Aušvic u okupiranoj Poljskoj. Tamo je odlučivao koji će od pristiglih zatvorenika biti odmah poslati u gasne komore. Procenjuje se da je u Aušvicu ubijeno 1,1 milion ljudi, od kojih oko milion Jevreja.

Zbog svoje uloge i okrutnosti, postao je poznat kao Anđeo smrti. Takođe je izdvajao zatvorenike, uglavnom decu i blizance, za sadističke medicinske eksperimente, nakon čega bi ih takođe ubijao.

Posle rata, Mengele je, kao i mnogi visokorangirani nacisti, odbacio uniformu i promenio ime.

Koristeći lažni identitet, švajcarski konzulat u Đenovi mu je izdao putnu ispravu Crvenog krsta, koju je iskoristio da pobegne u Južnu Ameriku. Crveni krst, koji se kasnije izvinio zbog propusta, izdao je takve dokumente hiljadama raseljenih lica širom Evrope, ali su i nacisti koji su bežali od pravde uspeli da ih dođu.

Švajcarska veza

Iako je pobegao iz Evrope 1949. godine, poznato je da je Mengele 1956. godine skijao u Švajcarskim Alpima sa svojim sinom Rolfom. Zvanično, ostatak života je proveo u Južnoj Americi.

Ali švajcarska istoričarka Regula Boksler je oduvek sumnjala da se Mengele vratio u Švajcarsku, posebno nakon što je za njim 1959. godine izdata međunarodna poternica. Dok je istraživala ulogu Švajcarske kao tranzitne zemlje za naciste, otkrila je da je u junu 1961. austrijska obaveštajna služba upozorila švajcarske kolege da Mengele putuje pod lažnim imenom i da bi mogao biti na njihovoj teritoriji.

U međuvremenu, Mengeleova supruga je iznajmila stan u Cirihu i podnela zahtev za stalni boravak.

"Čini se da postoje dokazi da je Mengele planirao putovanje u Evropu 1959. godine. Zašto je gospođa Mengele iznajmila stan u Cirihu?", rekla je istoričarka za BBC.

Stan se nalazio u skromnom predgrađu, iako je porodica Mengele mogla da priušti mnogo luksuzniji smeštaj, ali je bio blizu međunarodnog aerodroma. Boksler je uspela da dobije pristup policijskim dosijeima Ciriha koji su potvrdili da je stan bio pod nadzorom 1961. godine. Policija je čak snimila gospođu Mengele kako vozi svoj Folksvagen sa nepoznatim muškarcem u pratnji. Međutim, da li je to bio njen muž, ostaje nepoznato.

Borba za otvaranje dosijea

Hapšenje traženog ratnog zločinca poput Mengelea uključivalo bi švajcarsku saveznu policiju. Godine 2019, Boksler je podnela zahtev Švajcarskom saveznom arhivu za pristup njihovim dosijeima, ali je njen zahtev odbijen.

Dosijei su klasifikovani do 2071. godine radi nacionalne bezbednosti i zaštite šire porodice. Nije bila sama; njen kolega, istoričar Žerar Vetštajn, pokušao je isto prošle godine, ali je i on odbijen.

"Delovalo je smešno. Sve dok su dosijei zatvoreni do 2071. godine, to samo podstiče teorije zavere i svi kažu 'moraju nešto kriju'", rekao je Vetštajn za BBC. Odlučio je da ospori odluku na sudu i pokrenuo je kampanju prikupljanja sredstava kako bi pomogao u skupom procesu.

"Prikupili smo 18.000 švajcarskih franaka za samo nekoliko dana", rekao je. Pritisak se isplatio i Švajcarska federalna obaveštajna služba je konačno popustila. U saopštenju objavljenom ovog meseca navodi se: "Podnosiocu žalbe biće odobren pristup dosijeu, pod uslovima i zahtevima koji tek treba da budu definisani".

Šta bi zapisi mogli da otkriju?

Ne veruju svi da će spisi otkriti mnogo o samom Mengeleu. Saša Zala, predsednik Švajcarskog istorijskog društva, "apsolutno je siguran da u njima nema ničeg relevantnog o Mengeleu", ali veruje da bi se mogli pomenuti strani obaveštajni službe ili strani doušnici.

Krajem pedesetih godina prošlog veka, izraelski Mosad je aktivno tražio nacističke kriminalce, pa Zala sumnja da su možda bili u kontaktu sa Švajcarcima, što bi vlastima dalo razlog da drže dosijee u tajnosti.

"Ovo pokazuje glupost procesa deklasifikacije, koji se sprovodi bez istorijskog znanja. Na ovaj način, sama administracija je podsticala teorije zavere", smatra Zala.

Drugi istoričari, poput Jakoba Tanera, kažu da tajnost dosijea više govori o Švajcarskoj nego o Mengeleu: "To je sukob između nacionalne bezbednosti i istorijske transparentnosti, a u Švajcarskoj nacionalna bezbednost često prevladava".

Taner je bio član Beržeove komisije, koja je istraživala odnos neutralne Švajcarske sa nacističkom Nemačkom 1990-ih. On je dobro svestan osetljivosti Švajcarske zbog njene uloge u Drugom svetskom ratu, kada su jevrejske izbeglice odbijene na granici, a banke su zadržavale novac porodicama ubijenih u logorima. "Problem za demokratsku državu je što ovi dosijei ostaju zatvoreni", kaže Taner.

Sumnje i pitanja bez odgovora

Taner smatra da je verovatno da je Mengele bio u Švajcarskoj 1961. godine. Nakon što je Mosad uhapsio Adolfa Ajhmana u Argentini 1960. godine, postoje dokazi da su se drugi nacisti u Južnoj Americi osećali ugroženo i smatrali Evropu bezbednijom.

Istoričaru iz Beržeove komisije je nakratko odobren pristup delu dosijea 1999. godine, nakon čega je zaključio da je nemoguće dokazati ili opovrgnuti Mengeleovo prisustvo u Švajcarskoj. Dosijei su potom ponovo zapečaćeni.

Datum objavljivanja dosijea još nije određen, a formulacija "uslova i odredbi" zvuči zloslutno istoričaru Vetštajnu.

"Bojim se da ćemo dobiti dosije koji će biti više zacrnjen nego transparentan", kaže on. Boksler deli njegove zabrinutosti.

"Uopšte im ne verujem. Bojim se da će izgledati kao Epstajnovi dosijei. Zašto su ovi Mengelovi dosijei bili toliko dugo zatvoreni?"

Mengele nikada nije uhapšen niti osuđen za svoje zločine. Umro je u Brazilu 1979. godine i sahranjen je pod lažnim imenom. Njegovo telo je ekshumirano 1985. godine, a njegov identitet je potvrđen tek DNK analizom 1992. godine.

Ali ključna pitanja ostaju bez odgovora. Da li je ikada bio u Švajcarskoj nakon što je izdata poternica? Da li su ga švajcarske vlasti previdele ili namerno zažmurile da bi izbegle neprijatnu pažnju? Ili je sve to, kao i toliko toga o Mengeleu, samo glasina?

"Možda nikada nećemo saznati pravu istinu", zaključuje Vetštajn. "Možda nikada nećemo saznati da li je bio ovde ili ne, ali možda možemo bar dobiti jasniju sliku".

(Kurir.rs/BBC)