BEČ - Vikend u Austriji obeležila je žestoka rasprava Hajnca Kristijana Štrahea (Heinz Christian Strache), šefa Slobodarske partije Austrije (FPÖ) i Johane Mikl Lajtner (Johanna Mikl-Leitner), savezne ministarke utrašnjih poslova (ÖVP) zbog politike prema azilantima.
Mikl-Lajtnerova je u emisiji ORF "Im Zentrum" (U centru) šefu slobodaraca prebacila da plaši javnost azilantima.
"Gospodine Štrahe, vi ste uvek izuzetno profesionalni i perfektni kada treba širiti strah, ali do sada niste pronašli nijedno mesto za smeštaj izbeglica. Upravo za to bih vas ovde zamolila, da motivišete da se pronađu smeštajna mesta. Međutim, to vam je očito strano", kazala je ministarka.
"Dovoljno mesta bi bilo kada bi ispravili sve što ste dosad naopako radili", replicirao je Štrahe.
U diskusiji su učestvovali i Kristine Baur (Christine Baur) iz austrijskih Zelenih, pokrajinska ministarka za socijalna, ženska, omladinska i integraciona pitanja u Tirolu, kao i Hajnc Pacelt (Heinz Patzelt), generalni sekretar austrijskog ogranka Amnesti Internešenala.
Iako Štrahe nije imao istomišljenike u ovoj debati, to ga nije demoralisalo. Prvi čovek FPÖ se odavno zalaže da Austrija ponovo uvede granični nadzor, da graničarska služba stopira ilegalnu imigraciju. Naglasio je takođe da je nedopustivo da su mnogi tražioci azila kriminalci, pri čemu je najveći procenat takvih među Čečenima, kojih je, kako rekao, u Austriji već 40.000.
Šef slobodaraca smatra da se ne može nastaviti sa praksom da mnogi neuspešni tražioci azila ostaju u Austriji. Ne proteruju se iz države, iako im je odbijen zahtev za azil.
"Svaki peti ostaje ilegalno, a nemali broj njih postaju kriminalci. Ovakvom politikom Austriji ne ostaje dovoljno mesta za ljude koji zaista beže od rata", naglasio je Štrahe.
On je podsetio je i da na svetu postoji 65 muslimanskih država koje, kako je naglasio, danas imaju i odgovornost, a ne samo da finansiraju teror. Štrahe je rekao da bi izbeglicama u prvom redu trebalo pomoći na njihovom kontinentu, a tek potom u Evropi.
Mikl-Lajtnerova je dodala da se tražiocima azila za koje se utvrdi da su kriminalci oduzima azilantski status i da se te osobe proteruju iz Austrije, kad god je to moguće. Kristine Baur smatra da se domaća politika prema izbeglicama ne bi smela, kao dosad, posmatrati kao državno-bezbedonosan problem, nego kao deo humanitarne politike.
Hajnc Pacelt kaže da ga ne čudi što se austrijsko stanovništvo boji izbeglica, jer se već godinama izjednačavaju izbeglištvo, azil i kriminal. Pacelt ne negira da među izbeglicama ima i kriminalaca, ali kaže da to nije čudno, jer ti ljudi nemaju pristup obrazovanju, tržištu rada i uopšte normalnom životu.
Problem izbeglica je trenutno velik svetski izazov, pa je bizarno gledati natezanje pojedinih austrijskih pokrajina oko toga gde smestiti nekoliko hiljada izbeglica, kada kapaciteti postoje za daleko veći broj, kaže rukovodilac austrijskog dela Amnesti Internešenela.
Štrahe odgovara da kriminal nije pojedinačna pojava, nego da među tražiocima azila postoje čitave mreže teških kriminalaca, poput trgovaca drogom.
