BEČ - Predsednik Austrije Hajnc Fišer (Heinz Fischer), otkrio je juče na trgu Balhausplac spomenik dezerterima nacističkog Vermahta. Svečanosti je prisustvovao veliki broj uglednih austrijskih političara i književnika.
U toku Drugog svetskog rata vojni sudovi širom nacističke Nemačke na smrt su osudili oko 30.000 vojnika, najveći broj zbog dezerterstva. Dezerteri su 2009. godine rehabilitovani i priznati kao žrtve nacističkog režima, a ovaj spomenik će veličati njihovu hrabrost i spremnost da žrtvuju svoj život, pre nego što ugase jedan nevini.
Svečanom otkrivanju spomenika su, prisustvovali i gradonačelnik Beča Mihael Hojpl (Michael Häupl, SPÖ), ministar za ustavna pitanja Jozef Ostermajer (Josef Ostermayer, SPÖ), šef poslaničkog kluba Zelenih u Beču David Elenson (David Ellensohn, Grüne), dezerteri Rihard Vadani (Richard Wadani) i Fridrih Cerha (Friedrich Cerha), kao i politikolog Valter Manošek (Walter Manoschek), koji su održali kratke govore.
„Vreme je da Austrija ukaže poštovanje onima koji su se oglušili o naredbe nacističkog režima i doneli sopstvenu odluku“, izjavio je Hojpl u svom obraćanju.
Gradski ministar kulture i nauke Andreas Majlat-Pokorni (Andreas Mailath-Pokorny, SPÖ) dodao je da ovaj spomenik treba da služi za nauk budućim naraštajima.
„Ovaj spomenik smešten u samom centru republike, između kancelarija predsednika i državnog kancelara, podsetiće buduće generacije kuda vodi totalitarizam i nedostatak demokratije. Samo znanje i svest o istorijskim događajima mogu da nam posluže kao prevencija, kako ne bismo dozvolili da ekstremističke tendencije ponovo prevladaju“, zaključio je ministar.
X kao simbol slobodeSpomeniki je osmislio nemački umetnik Olaf Nikolaj (Olaf Nicolai) i ima oblik slova X. Sastoji se iz tri nivoa i veličine je deset puta devet metara. „X“ je izabrano kao znak i simbol slobode i slobodumlja, kao u slučaju poznatog borca za prava crnaca, Malkolma Iksa. Na površini spomenika ugravirane su reči „all“ i „alone“ („svi“ i „sam“) i citirani stihovi škotskog pesnika Iana Hamilton Finlija (Ian Hamilton Finlay), u kojima se poziva na otpor pojedinca pritisku mase.
