GRAC - Manfred Koleger (Manfred Kollegger, 49), preživeo je pad mosta Mur (Murbrücke), a njemu je pred noge palo 800 tona betona i čelika.
On se nalazio ispod mosta koji se prošle subote, 21. februara, srušio na šine Južne železničke trase Austrijskih saveznih železnica, (ÖBB Südbahnstrecke), kod mesta Fronlajten (Frohnleiten) u Štajerskoj. Urušeni deo mosta bio dugačak malo manje od 100 metara i težak čak 800 tona.
„Prvo sam začuo nekakav tup udarac, a zatim je krenula zaglušujuća tutnjava“, priseća se Koleger. On je listu Esterajh ispričao da je posle dogovora sa firmom koja izvodi radove na ovom mostu, te subote došao zajedno sa svojom devojkom na gradilište da pokupi komade greda i dasaka, koji radnicima više nisu bili potrebni.
„Još dok smo utovarivali drva u prikolicu traktora, konstantno se čuo neki čudan zvuk, kao da neko u našoj blizini baca čelične šipke. Prvo sam pomislio da je to od vetra“, kaže Koleger.
On naglašava da je zvuk bio sve intenzivniji i učestaliji posle prolaska voza ispod ovog mosta.
„U jednom trenutku se začulo glasno škljocanje. U podsvesti sam odmah shvatio da je došlo do pucanja šrafa na konstrukciji“, priča Keleger.
"U jednom momentu između železničkih šina video sam komad gvožđa kom tu nikako nije bilo mesto. Kada sam prišao da vidim o čemu se radi i hteo telefonom da obavestim firmu da nešto nije u redu naišao brzi voz. Morao sam da se pomerim, i stanem ispod starog dela ovog mosta“, opisuje situaciju Keleger.
"Ubrzo posle prolaska voza na železničke šine uz užasnu buku srušio se jedan deo mosta. Drugi deo mosta je počeo da se naginje na stranu, ali se tom prilikom prislonio na građevinski kran, koji je stajao tik uz most i koji je sprečio njegovo dalje rušenje. Srušeni deo je prilikom pada zahvatio i pokidao žice dalekovoda što je dovelo do varničenja", priseća se Manfred.
„Odmah sam okrenuo broj za hitne slučajeve i rekao im da moraju da zaustave sve vozove“, navodi Koleger i dodaje da je posle pada njegova devojka bila u potpunom šoku.Stanovnici okolnih kuća odmah su došli na lice mesta i pomogli joj da se okrepi i pribere. Posle nekog vremena njih dvoje su otišli kući, i prema njihovim rečima tek kasnije su shvatili kakvu su sreću imali toga dana.
„Isto veče još jednom sam se odvezao do mosta sa svojim sinom i pokazao mesto nesreće i prepričao celu situaciju“ ovim rečima završava Koleger svoju priču.
