BEČ - Specijalne "uskršnje šunke" (Oster-Schinken) stara su tradicija u Austriji. Ovih dana će ih se sigurno pojesti na stotine tona, i uz milione jaja i velike količine rena. Oko 90 odsto vaskršnjih šunki u Austriji su domaće proizvodnje, ali to ipak ne znači da su sve komponente gotovog proizvoda domaće. Samo oko 20 odsto ima sertifikat za kvalitet od državne agencije za traženje poljoprivrednih proizvoda (Agrar Markt Austria, skr. AMA).
Standard kvaliteta AMA je stroži od onog koji propisuje Zakon o životnim namirnicama Austrije. Portparolka AMA, Manuela Šir (Manuela Schürr), kaže da se u vreme praznika u Austriji jede više mesa nego inače. Daleko najomiljenije u državi je svinjsko: 55,4 kilograma svinjetine pojede godišnje, u proseku, svaki stanovnik Austrije ; istovremeno se u državi po glavi stanovnika konzumira 17,9 kilograma govedine, uključujući, teletinu, junetinu.
Od 1. aprila ove godine, po odluci Evropske Unije, svi proizvodi od svežeg mesa moraju imati tačno navedene sve sastojke i njihovo poreklo. Obaveza označavanja porekla, međutim (još) nije uvedenaza mesne prerađevine, pa ni za Uaskršjnu šunku. Austrija ima nesumnjivo potencijal da još poboljša ovaj proizvod. Naime, od ukupnog broja samostalnih poljoprivrednika, čak 20 odsto ih praktikuje organsku poljoprivredu, dakle bez veštačkih đubriva, hemijskih pesticida, insekticida, antibiotika u redovnoj upotrebi i ostalih veštačkih materija. Samo ovakvi proizvodi smeju da nose oznaku „bio“, i to je strogo kontrolisano u Austriji.
Statistika maloprodajnog prometa međutim pokazuje da „bio“ proizvodi, koji su postali uobičajeni i relativno dobro prodavani među mlekom i mlečnim prerađevinama, kao i u svežem povrću i nekim drugim vrstama prehrambenih proizvoda, kod šunke čine samo 2,4 odsto ukupne domaće proizvodnje. To je nekoliko puta manje nego što je udeo „bio“ proizvoda u ukupnom prometu hrane u Austriji . Smatra se da tu postoji potencijal za rast.
