MIHAEL HOJPL ZA KURIR: Na jesen ću ponovo biti gradonačelnik Beča!

BEČ - Mihael Hojpl (Michael Häupl, SPÖ), gradonačelnik Beča u intervjuu za Kurir samouvereno brani svoju koncepciju razvoja austrijske prestonice i ne mari mnogo za političke oponente. Pripremajući se za pokrajinske i gradske izbore u Beču 11. oktobra Hojpl govori o najvećim izazovima, ali i rezultatima socijaldemokrata na čijem je čelu u prestonici, a koji vladaju u ne baš harmoničnoj koaliciji sa Zelenima.

Gospodine gradonačelniče, šta bi bilo za Vas idealno stanje posle izbora za parlament Beča 11. oktobra?

Politička stabilnost ovog grada. Kao što kaže moj prijatelj Ervin Prel (Erwin Pröll, pokrajinski čelnik Donje Austrije, iz Narodne partije Austrije, ÖVP, koja u ovoj pokrajini ima apsolutnu većinu, nap. M.I.), politička stabilnost je ako ÖVP preuzme odgovornost u Donjoj Austriji. Tako i ja kažem za Beč: dobra politička stabilnost je kada mi socijaldemokrate imamo odgovornost, kada ne moramo birati koalicione partnere. To bi za mene bilo idealno stanje. To još nismo ostvarili. Čeka nas težak posao.

Koalicija sa Zelenima poslednjih nedelja je teško uzdrmana. Sad liči na rastavljen brak u kojem domaćinstvo preživljava još par meseci, iz praktičnih razloga.

Moram prvo reći da smo četiri godine zaista dobro sarađivali. Veoma me žalosti problem pitanja izbornih propisa, o čemu imamo različite stavove.

Stručno gledajući, postigli smo odlične rezultate u koaliciji. Konkretno, 40 procenata ljudi u saobraćaju koristi javni prevoz u gradu. Samo 20 procenata se vozi motornim vozilima, između ostalog i zato što smo spustili cenu godišnje karte za javni prevoz na 365 evra. To je od izuzetne važnosti za kvalitet života. U stanogradnji, školstvu, zdravstvu, finalizaciji koncepta sistema gerijatrije u gradu i mnogo čemu drugom, takođe smo učinili mnogo. Zato ne smatram poštenim da se pravi velika scena oko jednog relativno malog problema matematičkog faktora proračunavanja broja mandata u izbornom pravu.

Ipak, našli smo modus da nastavimo koaliciju do 11. oktobra. Ne sviđa mi se baš poređenje koalicije sa brakom. Koalicija je ugovor na određeno vreme, koji ističe sa datumom koji je poznat na prilikom potpisivanja ugovora. To je kao poslovni ugovor sa menadžerima, na pet godina, bez garancije za njegovo produžavanje. Bečlijke i Bečlije će 11. oktobra odlučiti u kojem će se pravcu dalje ići.

Tada će imati priliku glasati i za NEOS, novu političku partiju, koja nije preterano velika, ali ulazi u sve parlamente za koje se kandiduje. Neko će zbog njih izgubiti glasove.

Naravno, posle izbora će karte biti nanovo promešane. Ako NEOS preskoči izborni prag od pet odsto, dobiće odbornička mesta. To nije potpuna novost, jer smo već imali Liberalnu partiju u parlamentu Beča, a još pre i druge političke grupe. Nisu oduvek samo SPÖ i ÖVP preuzimale isključivu odgovornost. NEOS prestavlja neoliberalnu varijantu ÖVP-a. To је partija o kojoj se u prvom redu moraju zamisliti među Zelenima i u ÖVP-u.

Politički, ne smatram da NEOS pruža išta novo. Oni žele da prodaju gradski vodovod, stanove, sve da privatizuju. To je klasična neoliberalna pozicija, koju ne smatram nimalo dobrom. U mnogim delovima Evrope vidimo do kakvog je stanja dovela neoliberalna politika, kako u Grčkoj, tako i u raznim drugim, ne samo južnoevropskim državama. Mi to ne želimo. Bečlijke i Bečlije su naviknuti na drugačiju politiku, kakva je dovela do toga da smo već šesti put zaredom svetski šampioni po kvalitetu velegradskog života.

Beč je nesumnjivo atraktivan grad i stanovništvo mu brzo raste. Međutim, istovremeno raste i nezaposlenost. Ako se tako nastavi, biće svakako i više kriminala. Takav trend će ići na ruku opoziciji.

Ovo jeste problem, u to nema sumnje. Grad privlači sve više ljudi, Austrijanaca u prvom redu. Prošlo je vreme doseljavanja iz Anadolije. Grad danas privlači mnogo dobro obrazovanih, koji potiskuju sa tržišta rada prethodno doseljene, manje kvalifikovane ljude, neretko imigrante. Nezavisno od toga da li je neko domaći ili useljenik, slabije kvalifikovanom čoveku je danas mnogo teže, u privredi koja je orijentisana na usluge.

Beč ima relativno mali udeo industrije, a velik udeo uslužnih delatnosti. Zato je bečko tržište rada izuzetno fleksibilno. Čak 50 procenata zaposlenih menja radno mesto u toku jedne godine. Ovo je takođe jedan od razloga zašto u Beču imamo velika "ljuljanja" u zaposlenosti. Rešenje za stabilnost je postizanje viših stopa privrednog rasta. Proizvodni sektor stvara vrednost, dok uslužni stvara radna mesta. Zato nam je potreban rast proizvodnog sektora, da bi mogli da imamo i rast uslužnog.

Ovo se ne ostvaruje od danas do sutra. Zato sam odlučan protivnik neoliberalizma. Rast se, naravno, podstiče i poreskim rasterećenjem za koje se brine savezna vlada, ali u prvom redu se podstiče investicijama. Zato zagovaram investicije, poreske olakšice za njih, premije za istraživačku delatnost, za preduzeća koja razvijaju nove proizvode, ali i za veće javne investicije. Samo u Beču u narednih deset godina, pored već namenjene četiri milijarde evra, mogli bi investirati još jednu i po milijardu evra za izgradnju bolnica i škola. Međutim, to ne možemo, jer ne smemo da uzimamo kredite. Ako se realno sagleda ekonomsko stanje, to je više nego smešno.

Izbori za bečki parlament će biti 11. oktobra. Istraživanja javnog mnenja pokazuju da socijaldemokratama pada podrška, a raste slobodarcima, koji već imaju 27 od 100 odbornika u skupštini Beča. Kako to objašnjavate?

To sve nije uklesano u kamen. Slobodarsko drveće ne raste do neba. Mnogo politike se pravi putem istraživanja stavova javnosti. Realni rezultati istraživanja me čine mirnim, kako na mestu gradonačelnika, tako i na mestu predsednika bečkih socijaldemokrata. Naravno, udaljeni smo još od cilja.

Dugovi grada Beča su eksplozivno porasli posle svetske finansijske krize 2008, sa nepunih milijardu i po evra na blizu pet milijardi. Imate li budžet pod kontrolom?

Bečki dugovi mi ne oduzimaju niti jedan minut dobrog sna. Ovakve situacije smo imali i ranije. U ekonomski teškim vremenima investiramo još jače, u infrastrukturu, javni prevoz, komunikacionu infrastrukturu, dečije vrtiće, škole, bolnice... Ukupan bečki dug od četiri i po milijarde evra, u poređenju sa gradskim godišnjim budžetom od 12 milijardi, veoma je nizak. Republika Austrija ima dug od 90 odsto jednogodišnjeg bruto-domaćeg proizvoda države. Od tog duga je samo deset procenata dug pokrajina, gradova i nosilaca socijanog osiguranja. Još jedan primer: Berlin, dvostruko veći od Beča, ima 60 milijardi evra duga. Nivo zaduženosti Beča je zaista nizak.

Kad već pravite poređenje sa drugim velegradovima, šta lično smatrate dobrim u Beču, a šta bi se moralo poboljšati?

U Beču veoma dobro funkcioniše sve što je povezano sa kvalitetom života. Grad je veoma bezbedan, bogat je kulturom i ponudom za slobodno vreme, produhovljen.... Beč je u svemu čudesan grad. Zadovoljan sam i politikom saobraćaja, iako neki to tako ne vide. Poseban je uspeh da sve veći broj učesnika u saobraćaju prelazi sa sopstvenih automobila na javni gradski saobraćaj.

Kada je reč o područjima poboljšanja, Beč je svakako poznat kao "grad kulture", posebno kao "grad muzike". Trebalo bi da postane i "grad nauke“. Ekonomija se sve više bazira na znanju. Fabrički dimnjaci iz kojih se vije dim su stvar prošlosti. U sutrašnjici će "para izlaziti iz glava“. Danas moramo razmišljati o radnim mestima za decu i unuke.

Nešto smo već uradili. Već sada imamo u segmentu koji se naziva "kreativne grane“ veću novostvorenu vrednost nego u turizmu. Neće proći dugo i imaćemo više ljudi zaposlenih u nauci nego u industriji. Trenutno u nauci u Beču radi 40.000 ljudi, a u industriji 60.000.

Za 30.000 novih Bečlijki i Bečlija svake godine nije neophodno izgraditi samo nove stanove, nego i obrazovne institucije, komunikacionu infrastrukturu i još mnogo toga drugog. Pod tim ne mislim samo na mreže optičkih kablova, nego i na kafane, jer su bečke kafane, restorani i slični objekti odavno poznata mesta komunikacije. Naravno, u očuvanju Beča kao "celovitog umetničkog dela“ pazićemo i ubuduće i na harmoničnu raznolikost religija u gradu. To je važno, kao što su važni i drugi segmenti života, sportski, kulturni i drugi.

Među stanovništvom Beča je i mnogo Srba, kojima se posebno, kao ciljnoj grupi, obraća Slobodarska partija. Kakav je Vaš odnos sa sugrađanima srpskog porekla?

Univerzitet u Beču je sproveo jedno istraživanje koje pokazuje da su stanovnici grada zaista veoma zadovoljni kvalitetom stanovanja, saobraćaja u gradu i ukupno kvalitetom života u Beču. Ovo nije slučajno. To nije nešto što se jednostavno događa. Iza toga stoji politička volja, snaga političke volje, koja je oblikovala grad kao "celovito umetničko delo“, sa kojim ste vi zadovoljni. Logično je da se na izborima glas daje ponovno ljudima koji su odgovorni za zadovoljstvo građana. Veliki deo Austrijanki i Austrijanaca sa srpskim poreklom je zaista zadovoljan u Beču i ne naginje prema FPÖ-u. FPÖ je okrenut nacionalizmu i privlači nacionaliste, austrijske, nemačke, pa i srpske.

Na moju veliku žalost, stranci koji nisu iz EU nemaju pravo glasa za bečke izbore. Mi, socijaldemokrate, nastojimo da pravo glasa ima svako ko duže vremena živi u Beču. Sve dok toga nema, mogu samo da apelujem na one koji imaju pravo glasa da glasaju za onu snagu koja se zaista zalaže za njihova prava, za više demokratije za sve ljude koji žive u ovom gradu.

Na kraju, gde vidite sebe krajem ove jeseni?

Ovde, kao gradonačelnika Grada Beča.