"Želimo da se vratimo na model Šengenske zone bez granica, bez kontrole", rekla je portparolka Ministarstva unutrašnjih poslova Eleonor Peterman na redovnoj konferenciji za novinare.
Ali, još postoje "problemi sa zaštitom spoljnih granica EU", dodala je ona, i "još stiže veliki broj sekundarnih ilegalnih imigranata", koji se kreću iz jedne članice Unije u drugu.
Takođe, Evropska komisija je pozvala da se "okonča" stalno produžavanje kontrole državnih granica unutar Šengenskog područja, što je trebalo da bude izuzetna mera.
Komesar EU za migracije, Dimitris Avramopulos, na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU u Luksemburgu rekao je da "ne može da zamisli Evropu sa zatvorenim unutrašnjim granicama" i dodao da "nikada nećemo dozvoliti Evropi da se vrati u svoju prošlost".
Koristeći zakonita odstupanja od načela slobode kretanja u Šengenskoj zoni, kontrolu je 2015. godine uvelo šest zemalja: Francuska, Nemačka, Austrija, Danska, Švedska i Norveška. Na vrhuncu migrantske krize, u Nemačku je 2015. i 2016. godine stiglo više od milion izbeglica.
Ove godine je preko austrijsko-nemačke granicu u Nemačku ilegalno stiglo više od 7.000 ljudi od početka godine, od čega su 4.000 vraćene.
Odluku o produžavanju kontrole granice sa Austrijom je doneo ekstremno-konzervativni ministar unutrašnjih poslova Nemačke, Horst Zehofer, čija je Hrišćansko-socijalna unija (CSU) pred opasnošću da na izborima u nedelju u Bavarskoj izgubi apsolutnu većinu.
Zehofer je juna ove godine pretio da će poslati kući sve migrante koji su ilegalno ušli u Nemačku. I to se pretvorilo u krizu koju je kancelarka Angela Merkel rešila postizanjem kompromisa u EU, koji omogućava sklapanje restriktivnijih bilateralnih sporazuma o imigraciji.
Kurir.rs/Beta-AP Foto: EPA
NE PROPUSTITE
