DA LI ITALIJA ŽELI ISTRU NAZAD? Sve oštrije poruke italijanske premijerke Meloni prema Hrvatskoj: Vojni stručnjaci otkrivaju šta stoji iza svega
Tema Istre, istorijskih granica i odnosa Italije prema prostoru nekadašnje Jugoslavije ponovo dobija političku težinu, posebno nakon oštrijih poruka italijanske premijerke Đorđe Meloni o sećanju na italijanske prognanike, fojbe i egzodus Italijana. Da li je reč samo o istorijskom sećanju ili se iza takvih poruka mogu prepoznati i šire političke ambicije, bila je tema razgovora u emisiji "Puls Srbije Vikend" kod voditeljke Krune Une Mitrović.
O složenim istorijskim odnosima, granicama i političkim posledicama govorili su Luka Kastratović, general-major Vojske Srbije u penziji i prof. dr Miloje Pršić, vojni istoričar.
Meloni i Istarsko pitanje
Prof. dr Miloje Pršić ocenio je da se iza aktuelnih poruka italijanske premijerke ne nalazi samo pitanje imovine Italijana koji su napustili Istru i druge delove nekadašnje Jugoslavije, već da čitava tema ima mnogo dublju istorijsku pozadinu.
- Ona ima veoma ozbiljna i vrlo oštra razmišljanja o tome šta se dešavalo tokom Drugog svetskog rata kada je reč o Istri i proterivanju Italijana sa tog prostora. Ako se vratimo u vreme Prvog svetskog rata, videćemo da je reč o teritorijama koje su tada bile predmet italijanskih interesa. Tu su Rijeka, Istra, delovi Kvarnera, a istoriografski su postojale i druge pretenzije. Da se tada poslušala sugestija italijanske diplomatije prilikom ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, to pitanje bi se otvorilo. Nije jedno te isto pitanje Osimskih sporazuma, završetka Drugog svetskog rata i zona A i B, jer je sve to veoma složeno, ali istorijsko nasleđe nije nestalo - rekao je Pršić.
On je podsetio i na period završetka Drugog svetskog rata, kao i na promene koje su tada nastajale na prostoru Istre.
- Moramo da imamo u vidu da je 1944. i 1945. godine na tim prostorima dejstvovala Četvrta jugoslovenska armija, koja je oslobodila Istru, a onda se otvorilo pitanje zona, granica i toga kome će koji prostor pripasti. Kada govorimo o Istri, ne možemo da zanemarimo ni unutrašnje političke odnose u Jugoslaviji i odluke koje su tada donošene. Govorim o dokumentima i telegramima, o komunikaciji između tadašnjih političkih rukovodilaca. Upravo kroz te procese vidi se koliko su teritorijalna pitanja bila osetljiva i koliko su odluke iz tog perioda ostavile posledice - istakao je Pršić.
Prema njegovoj oceni, aktuelna retorika italijanske premijerke prema Hrvatskoj prevazilazi samo imovinsko-pravna pitanja.
- Ono što je Melonijeva uradila pre desetak dana jeste veoma oštra retorika prema Hrvatskoj. To nije samo pitanje imovinsko-pravnog aspekta prema ljudima koji su napustili te krajeve, već se, po mom mišljenju, otvara i pitanje teritorijalnih ambicija prema Hrvatskoj. U vremenu velikih previranja i promena ne treba potcenjivati činjenicu da se pojedine države ponovo vraćaju pitanju svojih istorijskih nasleđa - rekao je Pršić.
Istorija kao političko oružje
Luka Kastratović smatra da istorija i danas može da bude snažno političko oružje, naročito kada se određena istorijska pitanja koriste za potrebe savremene politike.
- Italija je istorijski imala pretenzije prema jadranskoj obali, prema teritorijama Jugoslavije, posebno prema delovima Crne Gore i Albanije, a Istra je samo deo tog šireg pitanja. To nije ništa novo, već zavisi od političkih okolnosti. Kada postoje unutrašnji problemi, često se kroz spoljnu politiku traže teme kojima će se pažnja usmeriti na nešto drugo. Zato treba pažljivo posmatrati kada se određena istorijska pitanja ponovo otvaraju i na koji način se o njima govori - rekao je Kastratović.
On je ocenio da se istorijske teme mogu koristiti i za podsticanje novih političkih podela.
- To je jedna politička igra koja može da služi i za unutrašnje sukobe. Pozivate se na istorijske činjenice i govorite da se određeni ljudi nikada nisu odrekli tih teritorija, a onda to pokušavate da postavite u savremeni politički kontekst. Imamo različite saveze i politička preslagivanja na prostoru Balkana i upravo zato treba biti oprezan. Ko je mogao da pretpostavi da će odnosi među narodima i državama koje su nekada bile veoma bliske izgledati ovako danas? Cilj velikih sila često jeste da izazovu podele, jer kada se naprave podele, stvaraju se novi entiteti i politički odnosi koji mogu da odgovaraju njihovim interesima - istakao je Kastratović.
Kastratović se osvrnuo i na Melonijinu poruku o identitetu stanovnika Istre, Rijeke i Dalmacije, ocenjujući da se takvim porukama istorijsko sećanje može pretvoriti u savremenu političku poruku.
- Ona nikada nije sebe najavila kao premijerku sa programom koji bi otvoreno govorio o teritorijalnim pitanjima, ali vrlo rado i vrlo često govori o Danu sećanja i upravo o tim ljudima. Kada kaže da su Istrijani, Riječani i Dalmatinci izabrali da budu Italijani, odnosno da je italijanski identitet za njih bio nešto što su nosili rođenjem, ali su ga zadržali ličnim izborom, onda je to već politička poruka. To nije samo pitanje kulture sećanja. Ona se poziva na istorijske činjenice i pokušava da ih uvede u savremeni politički kontekst - rekao je Kastratović.
Govoreći o odnosu istorije i savremene politike, on je naglasio i značaj identitetskih pitanja na Balkanu.
- Istorija se ne može izbrisati povlačenjem jedne granice. Vidimo da se i danas vraćamo na stare mape i istorijske događaje, a to može biti veoma opasno ako se koristi za stvaranje novih sukoba. Zato moramo da razumemo širi kontekst, jer se ne radi samo o Istri, već o čitavom jadranskom prostoru i odnosima koji su se kroz vekove menjali - rekao je Kastratović.
"Istorijska pitanja nisu završena"
Pršić je ocenio da se savremene rasprave o granicama ne mogu odvojiti od istorijskih procesa koji su oblikovali prostor bivše Jugoslavije.
- Ova tema je duboko istorijska i zato je potpuno opravdano što se ponovo pokreće. Imate jedan narod koji je svoju modernu političku i teritorijalnu državnost počeo da oblikuje kroz procese koji su bili veoma složeni, posebno u okviru Jugoslavije. Banovina Hrvatska iz 1939. godine predstavljala je veliki politički preokret, a njene granice su značajno izlazile izvan prostora koji je naseljavao hrvatski narod. U tim granicama živelo je oko milion i po ljudi drugih nacionalnosti. Zato moramo da razumemo da su tadašnji teritorijalni projekti imali mnogo šire posledice - rekao je Pršić.
On je ukazao i na pitanje teritorijalnih ambicija koje su, prema njegovom tumačenju, postojale i prema drugim delovima prostora bivše Jugoslavije.
- Ta ambicija se širila i prema Crnoj Gori, a bilo je pokušaja da se određene teritorijalne granice menjaju i prema Vojvodini. Posle 1945. godine postojala je veoma žestoka borba oko toga gde će biti granice i kako će biti organizovane republike i pokrajine. Zato kada danas govorimo o granicama, ne možemo da se pravimo da su sva ta pitanja nestala samo zato što su prošle decenije. Ona se vraćaju kroz različite političke i diplomatske forme - naveo je Pršić.
Pršić je posebno govorio o savremenim odnosima Srbije i Hrvatske, kao i o nerešenim pitanjima granice.
- Srbija ne može da zanemari pitanje granice sa Hrvatskom. Bio sam član komisije za razgraničenje i mogu da kažem da nikada nismo seli za sto da to pitanje rešimo na način na koji bi trebalo. Postoje otvorena pitanja na području Dunava i postoje različita istorijska tumačenja granica. Kada se na to nadoveže snažna politička i diplomatska podrška koju Hrvatska ima u delu Evrope, jasno je da je reč o pitanju koje neće nestati samo od sebe - rekao je Pršić.
On je zaključio da će se istorijske teme i pitanja granica, po njegovoj oceni, još dugo pojavljivati u političkom životu regiona.
- Ne treba očekivati da će se sve završiti preko noći. Istorija je ostavila duboke tragove, a politika ih povremeno ponovo aktivira. Zato moramo da znamo šta se događalo, koje su odluke donošene i kakve su posledice ostale iza njih. Tek kada razumemo tu istoriju, možemo da razumemo i poruke koje danas dolaze iz različitih evropskih prestonica - zaključio je Pršić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
