LJUBLJANA - U slučaju da izbeglice stignu do granica Slovenije, ona će ih bezbednosno proveravati, navode danas slovenački mediji, ali i izražavaju sumnju da je država spremna za njihov prihvat ukoliko bi je zahvatio veći migrantski talas, poput onog sa kojim se suočavaju Srbija i Mađarska.
Ministarka unutrašnjih poslova Vesna Gjerkeš Žnidar navela je u parlamentu da je u kontaktu s kolegama u regionu i da se posebno prate bezbednosni rizici. Slovenačka vlada prihvatila je tzv. "kontingenski plan" o prihvatu izbeglica, ali opozicija tvrdi da on nije realan jer predviđa mogućnost dolaska samo nekoliko stotina izbeglica i njihovo zbrinjavanje u prihvatnim centrima, ali ne i dolazak većeg broja i način kako bi se s njima postupalo.
Plan predviđa da bi se izbeglice koji zatraže azil tretirale u skladu sa zakonom o međunarodnoj zaštiti, dok bi ostali ušli u postupak vraćanja u matične države, pri čemu bi najpre bili vraćeni u državu iz koje su ušli u Sloveniju.
Status azilanta ne bi mogli da traže oni kod kojih je proverom utvrđeno da su počinioci težih krivičnih dela. Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnjeks je u razgovoru za ljubljansko "Delo" kritikovao Evropsku uniju i njenu imigracionu i azilantsku politiku, založivši se za donošenje strateških planova na tom području i veće rasterećenje država koje su u Evropi primile najveći broj izbjeglica iz sadašnjeg talasa, posebno Nemačke i Mađarske.
Što se tiče država na području Zapadnog Balkana, u kojima je trenutno veliki deo izbeglica, ocenio je da pomoć Unije do sada nije bila adekvatna u finansijskom pogledu, kao i da bi im EU morala da pomogne da razviju regulativu koja se odnosi na azil, te da prihvate i smeste izbeglice "u skladu s evropskim standardima", prenela je Hina.
"Zaštita izbeglica je zakonska i moralna obaveza. To nije lak, ali nije ni nemoguć zadatak. Moramo napraviti više za one koji beže pred konfliktima i progonima. Bude li dovoljno političke volje, Evropa može da ostane verna svojim vrednostima", smatra Muižnjeks.bilom.
