LJUBLJANA - Parlamentarni odbor za kontrolu slovenačkih tajnih službi odbio je danas predlog opozicije da slovenačka vojska i građevinska preduzeća još danas počnu da grade ogradu prema Hrvatskoj zbog izbegličkog talasa, prenela je Hina.
Taj predlog podneli su poslanici iz redova opozicione Slovenačke demokratske stranke (SDS) čiji je član i predsednik odbora Branko Grims rekao da su tvrdnje da Slovenija kontroliše stanje sa izbeglicama "smešne", da zemlja postaje "usko grlo" šengenskog prostora, iz kojeg bi mogla da bude izbačena i da će se sama pretvoriti u veliki izbeglički kamp.
Ako danas počnu da postavljaju ogradu na granici sa Hrvatskom, slovenački vojnici i građevinska preduzeća mogli bi da je postave za dve sedmice u celoj dužini od 671 kilometara kopnene granice, navela je opozicija. Šef slovenačke obaveštajne službe SOVA Zoran Klemenčič negirao je, međutim, tvrdnje opozicionih članova odbora da se Evropi približava skoro 400.000 novih izbeglica koji će proći kroz malu Sloveniju koja postaje "otirač EU-a".
Prema njegovim informacijama, kako je rekao,izbeglički talas iz Turske i Grčke prema severozapadu se smiruje i stabilizuje i nema novih informacija o velikim izbegličkim talasima u idućih nekoliko meseci. Alarmantne izjave o tome da će Austrija na granici sa Slovenijom podići žičanu ogradu danas poslepodne su na brifinzima za novinare i u javnim izjavama negirali ministarka unutrašnjih poslova Vesna Gjerkeš Žnidar i državni sekretar Boštjan Šefic, rekavši da se stanje na slovenačkim granicama normalizuje, da je protok izbeglica nešto smanjen, a da će biti još sređeniji i mirniji kad Austrija postavi manje barijere za usmeravanje izbeglica na granici blizu Šentilja, što se ne smatra namerom Austrije da zatvori granicu za izbeglice, niti će to u skoroj budućnosti učiniti Nemačka.
Predstavnici vlade premijera Mirka Cerara pojašnjavaju da će biti potrebno, izbeglicama koji ostanu u Sloveniji preko zime, osigurati prihvatne centre u čvrstim objektima, a razmatra se i mogućnost da budu smešteni u jednom vojnom objektu, iako nije poznato kojem. Istovremeno, predstavnici vlade koji dosadašnji trošak zbog izbeglica procenjuju na desetak miliona evra u prve dve sedmice, ocenili su da bi se ti troškovi u idućoj godini mogli popeti na oko 385 miliona evra, što je već uneto u budžetske planove.
Nešto sredstava dala bi međunarodna zajednica, a računa se i na pomoć EU, od koje je za prvih šest meseci izbegličke krize zatraženo 60 miliona evra. Trećina potrebnih sredstava osigurala bi se iz kredita, ali je Brisel obećao da se to zaduženje neće računati kao dodatni budžetski deficit koji bi ugrozio idući izveštaj o Evropske komisije o makroekonomskom stanju u Sloveniji.
