Evropsko-turski odnosi decenijama su bili duboko protivrečni, ali uprkos svemu, Evropi je potrebna Turska, a Turskoj Evropa, piše Fišer u autorskom tekstu za "Zidojče cajtung" pod nazivom "Novo istocno pitanje", a prenosi Dojče vele.
"Čak i da između Evrope i Turske nema partnerstva, Evropa ne bi mogla da se oslobodi posledica geopolitičkog susedstva sa Turskom", dodaje on. Evropa se, po njegovim rečima, od 19. veka bavi takozvanim Istočnim pitanjem, odnosno pitanjem nasleđa Osmanlijskog carstva na Balkanu i Bliskom istoku.
"To nasleđe je na Balkanu dovelo do nekoliko ratova i konačno, sa habsburško-srpskim rivalstvom, u Evropi izazvalo katastrofu veka - Prvi svetski rat", piše Fišer. Istorija nas uči koliko je Istočno pitanje početkom 20. veka bilo opasno. Početkom 21. veka, to pitanje se u blago izmenjenom obliku vratilo i, kako kaže, nije ništa manje opasno - mada opasnost od rata u Evropi ne postoji.
"Balkan je privremeno smiren - u svakom slučaju dok postoji vera u evropsku budućnost u Evropskoj uniji. Na Bliskom i Srednjem istoku imamo vakuum moći i progresivni gubitak reda - pun ratova, terora, kriza i sukoba. Ponovna pojava Istočnog pitanja ima potencijal da postane neka vrsta Super-Balkana, sa ogromnim bezbednosnim rizikom za Evropu", objašnjava Fišer.
Vrhunac te noćna more bila bi izolovana, otuđena, politički usamljena Turska na marginama Evrope i Bliskog istoka, čiji bi se demokratski potencijal iscrpljivao na kurdskom pitanju i koja bi se tako - korak po korak - destabilizovala, zaključuje on.
