Osim slovenačke zamene za lončić u kojem se na turski način kuva kafa, a radi se o turskoj reči arapske etimologije koja je u slovenski jezik došla preko Bosne, ljubitelji novih reči predložili su i zamenu za ventilator, koji bi se, ako ta inovacija uđe u rečnik, zvao "vrtiljator", piše ljubljanski list "Dnevnik.
U Institutu za slovenski jezik Fran Ramovš uvereni su da je jezik živa stvar i da svako za to zajedničko dobro može dati svoj doprinos i pozivaju ljubitelje jezika da im i dalje šalju svoje predloge koji će se jednom možda i odomaćiti u jeziku jer će ih ljudi prihvatiti, piše "Dnevnik".
Jednim od otaca današnje "slovenščine" smatra se Primož Trubar, protestantski reformator iz 16. veka. On je među prvim umesto starog izraza Kranjci počeo govoriti o Slovencima, a štampao je i prve knjige na slovenačkom jeziku, ali su bile tuđica pa je u svojim spisima narod zvao "folk", a jezik "špraha" prema nemačkom jeziku.
Germanizama se slovenski počeo oslobađati tek u 19. veku, kada je u njega ušlo mnogo prilagođenih izraza iz ruskog jezika, a nešto i iz hrvatskog.
Za reči koje "mirišu" na hrvatski, a normalno su se koristile u prvoj polovini 20. veka u štampi i službenoj komunikaciji, danas se smatra da su posuđenice koje jezikoslovci zovu "hrvatizmi", a nastoje da ih zamene.
Tako je, na primer, 'doprinos' u književno korektnom modernom slovenskom postao 'prispevek', a umesto 'oklevati' treba reći 'omahovati'. Isto je tako umesto "i tako dalje" treba reći "in tako naprej", a za "ja smatram" umesto "jaz menim" u školi se može dobiti i jedinica.
Još uvek se u kolokvijalnom slovenskom goste može pozdraviti sa "dobrodošli" jer "dobroprišli", ako bi se doslovno prevelo na slovenački, zvuči nespretno. Ipak, kao jezično korektniji izraz preporučuje se "pozdravljeni".
(Jutarnji)
