Nemačka je pripremila mini Maršalov plan za Balkan koji bi u narednih nekoliko godina trebalo da podigne ekonomije regiona, a na neki način bi bio kompenzacija za dugo čekanje na punopravno članstvo u Evropskoj uniji.
Ovaj predlog Berlina, kako pišu Večernje novosti, pozivajući se na diplomatske izvore, uskoro će se naći na stolu Evropskog saveta u Briselu, koji bi trebalo da ga odobri i odredi poseban fond za balkanske države.
Pomenuti plan nazvan je "Berlin plus", a novac za njegovu realizaciju trebalo bi da između ostalih, obezbede Evropska ekonomska zona (EEA) koju čine sve zemlje članice EU, Island, Lihtenštajn i Norveška, kao i Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu (EFTA), kojoj uz navedene države, pripada i Švajcarska.
Sume još nisu poznate, jer bi tek trebalo da se organizuju donatorske akcije, ali bi, zbog obima projekata, svakako trebalo da budu značajne.
Ideja je da se od našeg regiona u kratkom roku od nekoliko godina stvori atraktivan ekonomski prostor.
Fondovi bi, između ostalog, mogli da se koriste i za osnivanje novih firmi.
Evropska unija bi na ovaj način dobila obučene radnike i tehnološki pripremljen region, a cilj je i da se povećanjem standarda zapadni Balkan više približi evropskim partnerima.
NE PROPUSTITE
Namera je da se tako "preskoči" neizvestan period od sledečhih nekoliko godina u kome EU, pritisnuta mnogobrojnim krizama, ne namerava da se dalje širi.
Jak razlog za aktiviranje "Berlina plus" je i smanjenje tenzija u regionu.
Za Nemačku zapadni Balkan ima veliki bezbednosni značaj, navodi se u tekstu.
Prilika da se nešto konkretnije uradi po pitanju "Berlina plus" biće već sredinom sledećeg meseca, kada se u Trstu održava redovni godišnji samit o zapadnom Balkanu.
(Kurir.rs/ Tanjug)
Foto: Profimedia
