Sa više od 11.000 pčelara u populaciji od dva miliona, Slovenija ima najviše pčelara po glavi stanovnika u Evropi. Med se u ovoj zemlji doživljava kao deo nacionalnog identiteta, kaže Petra Bole, direktorka Muzeja apikulture u Radovljici.
Ali ekstremno prolećno vreme nanelo je užasnu štetu sadnicama voća i kolonijama pčela, toliku da je ove godine u zemlji proizvedeno svega 10 procenata uobičajene proizvodnje meda.
"Ovo je jedna od najgorih godina", rekao je Politiku Aleša Mižigoj, izvršni direktor glavnog sloveačkog proizvođača meda, Medeksa. Situacija je "stvarno veoma depresivna", rekao je on u trenutku kada se kompanija priprema da uveze više meda nego inače.
Petar Kozmus, glavni pčelar u Slovenačkom udruženju pčelara dodaje: "Ova godina je bila naročito loša za pčelare: Gotovo 80 procenata svih pčelara nema drugi posao osim pčela".
Nisu samo pčelari ugroženi. Ekstremni vremenski uslovi naškodili su i proizvođačima drugih biljaka čija fertilizacija zavisi od pčela i drugih oprašivača.
"Pčele su svima u Sloveniji važne", kaže Mari Erjavec koja ima voćnjak na dva hektara u jugoistočnom kraju Slovenije i koji za oprašivanje zavisi od lokalnih pčela. Međutim, kaže ona, ove godine "nijedna jedina jabuka" joj nije ostala.
Kao trenutni rotirajući predsedavajući Saveta EU, Slovenija sada hitno traži uvođenje regulativa koje bi mogle da pomognu u rešavanju ovih problema poput strožije kontrole meda.
"Slovenija tokom predsedavanja EU posvećuje specijalnu pažnju temi polenizacije i oprašivanja", naveli su iz vlade.
Strah da bi pčele i drugi oprašivači mogli da nestanu dodatno je pojačao pritisak na Brisel da uzbra sprovođenje svoje Polinator inicijative i zaštiti košnice od pesticida.
Strahuje se da će, ako EU ne bude brzo reagovala, propast "polinatora" pogoditi ne samo Sloveniju već i globalnu proizvodnju hrane jer 35 posto svetske proizvodnje useva potiče od biljaka koje se na ovaj ili onaj način oslanjaju na pčele oprašivače.
"Naša deca neće imati različite vrste hrane. Ljudi misle da se to njih ne tiče, da je to još jedna priča o održivosti. Ali je to pitanje koje se tiče svih nas", kaže Bole.
Pčelarstvo ima dugu tradiciju u Sloveniji koja potiče još iz 18. veka i Slovenci vode računa o svojoj lokalnoj medonosnoj pčeli, Kranjskoj pčeli za koju kažu da je produktivna, da se brzo razvija i da je mirno stvorenje. Zapravo toliko vode računa o njoj da je samo Kranjska pčela dozvoljena da se gaji, dok se italijanski rivali iskorenjuju.
Bole navodi da je jedan od razloga zašto Slovenija voli svoje pčele toliko taj što one vrlo preduzimljive, a to je osobina koju Slovenci cene.
Zbog toga ne čudi što se Slovenija zalagala za strožiju kontrolu pesticida u EU. Zemlja je 2011. postala prva članica EU koja je zabranila neonikotinoidne insekticide, sedam godina pre nego što je EU zabranila upotrebu ovih hemikalija. Slovenija je takođe predvodila kampanju da se 20. maj proglasi za Svetski dan pčela.
Na nacionalnom nivou, očekuje se da će ovih dana biti usvojen zakon o kompenzaciji pčelarima zbog loše žetve.
Slovenci kažu da nisu pesticidi glavni problem već klimatske promene. Postoje čak i farmeri koji veruju da će nam u budućnosti biti potrebno još više pesticida kako bi se izborili sa napastima koje će klimatske promene izroditi.
Temperature u Sloveniji u aprilu bile su rekordno niske, dok su jake kiše u maju opustošile hranilišta pčela i primorale ih da ostanu u košnicama. Zbog toga su pčelari morali da veštački održavaju svaku koloniju u životu hraneći ih sa 10 kilograma šećera.
Farmeri u Sloveniji morali su da pribegnu skupim i nekonvencionalnim metodama zaštite od vremenskih nepogoda. Bilo je onih koji su svoje ogromne voćnjake pokrivali ogromnim mrežama kako bi zaštitili drveće od grada koji se sada pojavljuje dva puta godišnje. Najveći izvoznik voća Evrosad je uveo i antifrost sistem navodnjavanja koji okuje pupoljke u ledu i tako ih zaštiti od naglog pada temperature.
Boštjan Kozole, izvršni direktor Evrosada rekao je da je vreme nanelo "ogromnu štetu" proizvodnji ove godine. "Mraz nije nešto novo, ali ono što je novo je što se tako često pojavljuje", rekao je Kozole.
Franc Bogovič, slovenački evroparlamentarac, koji prodaje jabuke sa svoje farme Evrosadu, kaže da je mraz poslednjih godina otežao situaciju. "Ova godina je bila naročito katastrofalna jer smo imali rod od svega 10 tona jabuka sa voćnjaka koji ima 2,9 hektara. Poređenja radi, prošle godine smo proizveli 210 tona jabuka", rekao je on.
Pčelari u medonosnim velesilama, Francuskoj i Italiji, takođe su prijavili katastrofalnu godinu što je samo dokaz koliko klimatske promene štete pčelama.
Pogled ka istoku i Kini, gde neki farmeri sada ručno oprašuju voće, pruža uvid u mogućnu budućnost bez pčela.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
