85 GODINA OD POGROMA U PREBILOVCIMA: Srpski narod u molitvi odaje poštu stradalim mučenicima! DA SE NE ZABORAVI!
U Prebilovcima kod Čapljine večeras je počelo obeležavanje praznika Svetih prebilovačkih i donjohercegovačkih mučenika i 85 godina od masovnog stradanja srpskog stanovništva na području Čapljine.
Večeras je služeno bogosluženje u Hramu Hristovog Vaskrsenja, dok će sutra biti služena sveta arhijerejska liturgija.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da su Prebilovci svetilište srpskog naroda, a prebilovački mučenici svedočanstvo jednog vremena, ali da je najvažnije čuvati Republiku Srpsku zbog budućih pokoljenja.
Stamenkovski je naglasila da Srbi, ne samo da imaju obavezu da pamti istoriju, nego i da prenose novim generacijama istinu o sudbini srpskog naroda u okupacionim zonama, gde sada nema srpskih institucija.
"Ovo nije samo mesto na karti. Gotovo pola veka istina je bila duboko pod zemljom, u jamama, u metodologiji mučenja i stradanja, koje je uvela takozvana NDH, stvorena na krilu Hitlerovog nacizma", rekla je Stamenkovski u Prebilovcima.
Ona je navela da je u to vreme, brutalnost i svirepost imala i ideološke očeve, koji su i sami bili u neverici da ljudsko biće može drugom ljudskom biću učiniti takvo zlo.
Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Radan Ostojić rekao je da je istorija srpskog naroda i tragična i slavna, jer se uvek borio za slobodu.
Ostojić je rekao da su osećanja u Prebilovcima kao velikom srpskom stratištu uvek pomešana.
"S jedne starne tuge, a s druge ljubavi i dobrote. Mi pravoslavci, negujemo te vrednosti", rekao je Ostojić u Prebilovcima gde je večeras služeno večernje bogosluženje uoči obeležavanja 85 godina od ustaškog zločina nad Srbima, prenosi RTRS.
Ostojić je rekao da se srpski narod sabrao u Prebilovcima da u molitvi iskaže dobrotu i ljubav prema slobodi za koju Srbi oduvek sve žrtvuju.
Masakr srpskog stanovništva u Prebilovcima ustaše su počinile od 6. do 11. avgusta 1941. godine.
Većinu žrtava, žena dece i starijih, ustaše su žive bacile u jamu Golubinka u Šurmancima. Po imenu i prezimenu, mučenički je stradalo 630 Prebilovčana, dok je prema nezvaničnim podacima, u jami Golubinki, život skončalo više od 830 stanovnika Prebilovaca i drugih mesta.
Komunističke vlasti, početkom šezdesetih godina, zabetonirale su sve hercegovačke jame, koje su tek 1990. godine bile otvorene. Iz trinaest jama u donjoj Hercegovini, ekshumirano je oko 4.000 zemnih ostataka, koji su sahranjeni u započetu zajedničku spomen kosturnicu u Prebilovcima.
U leto 1992. godine kosturnicu su minirali pripadnici HOS-a i HVO-a. Prikupljeni ostaci ponovo su sahranjeni u kripti novoizgrađenog Hrama Hristovog Vaskrsenja 2015. godine, kada su i kanonizovani.
Kurir.rs/Agencije
