"ZARAĐIVAO SAM BRDO PARA, A DECA SU MI PATILA" Filip 12 godina radio u Nemačkoj i napustio sve! Dao otkaz u "obećanoj zemlji" i vratio se u dedovinu (VIDEO)
Posle 12 godina života i rada u Nemačkoj, Filip Krišto odlučio je da napravi veliki životni zaokret. Sa suprugom i troje dece vratio se u Bosnu i Hercegovinu, na dedovinu u selu Zagoričani između Šujice i Livna, gde danas gradi novi život i razvija sopstveno poljoprivredno gazdinstvo.
Kako je ispričao u reportaži Glasa Hercegovine, u Nemačkoj je imao posao i pristojnu zaradu, ali je vremenom shvatio da mu takav način života više ne odgovara.
"Što sam imao više novca, sve sam bio nesrećniji", rekao je Krišto, objašnjavajući da mu se život sveo na posao i porodicu, dok je za stvari koje su mu bile važne ostajalo sve manje vremena.
Presudila je, kaže, želja za slobodom i drugačijim odrastanjem njegove dece.
"Presudila je jednostavno sloboda. Ovde se čovek oseća kao slobodan čovek", rekao je Krišto.
Posebno ga je pogodilo kada je video kako njegova deca žive u Nemačkoj i koliko vremena provode van kuće. U povratku na selo video je priliku da im pruži detinjstvo kakvo je i sam imao.
"Kada sam video kako mi deca pate, a znam kakvo je moje detinjstvo bilo... želeo sam da im pružim takvo detinjstvo", kazao je.
Vratio se na dedovinu i počeo da uzgaja ovce
Povratak nije značio odustajanje od rada. Naprotiv, Krišto je odlučio da obnovi porodično imanje i pokrene sopstveni posao. U početku je planirao da se bavi govedarstvom, ali je zbog nerešenih pitanja u vezi sa zemljištem od toga odustao i okrenuo se ovčarstvu.
Danas ima 110 ovaca, a planira da nabavi još oko 250 grla. Za proširenje gazdinstva već priprema novi objekat, a nabavio je i sopstvenu poljoprivrednu mehanizaciju.
Za proizvodnju hrane za stado koristi oko 40 hektara zemljišta koje, kako kaže, obrađuje uz pomoć ljudi koji se više ne bave poljoprivredom.
Posao sa životinjama nije jednostavan. Posebno zahtevan period je jagnjenje, kada je praktično neophodno biti dostupan sve vreme. Tokom košenja radi od ranog jutra do poslepodneva, nakon čega slede baliranje i priprema sena.
Jedan od najvećih problema za poljoprivrednike, smatra Krišto, predstavljaju tržište i konkurencija uvoznog mesa. Domaći proizvođači teško mogu da se takmiče sa cenama uvoznog mesa koje diktiraju veliki otkupljivači, zbog čega smatra da prodaja stoke na veliko dugoročno nije održiva.
"Previše se uvozi. I onda oni obaraju cene", rekao je Krišto, dodajući da je zbog takvih uslova sve više ljudi odustalo od poljoprivrede.
Zbog toga planira da svoj posao zaokruži na drugačiji način. Umesto da ovce prodaje samo kao živu stoku, želi da se bavi direktnom prodajom gotovog proizvoda.
"Ako se već baviš ovim poslom, moraš da ga zaokružiš do kraja. Zaklati jagnje, ispeći ga i ljudima ponuditi kao domaći proizvod, jer prodavati ga velikim kupcima samo po živoj vagi jednostavno se ne isplati", kazao je.
Prema njegovoj računici, za ozbiljan i stabilan život od ovčarstva potrebno je imati najmanje oko 300 priplodnih ovaca, sopstvenu mehanizaciju i dovoljno ljudi za rad. Samostalno, kaže, nije moguće dugoročno voditi takvo gazdinstvo.
Krišto ne krije da povratak iz Nemačke nije bio lak. Ipak, danas kaže da se zbog svoje odluke ne kaje.
Seća se svojih početaka u Nemačkoj, kada nije znao jezik i radio je od jutra do mraka za skromnu platu. Vremenom je napredovao, naučio nemački i engleski i počeo bolje da zarađuje. Međutim, upravo tada počeo je da se oseća sve nezadovoljnije.
"Kako god radiš, kada imaš milion, hoćeš dva", kaže Krišto, opisujući začarani krug zarade i trošenja.
Na kraju je odlučio da posluša ono što mu je bilo važnije od novca.
"Bože, vratimo se kući. Ne treba mi ništa. Samo da su deca srećna, da imamo porodicu... i evo, san mi se ispunio. Nisam se pokajao."
Danas mu, uz rad na imanju, najviše znači upravo život na selu sa porodicom. Deca više vremena provode napolju i u prirodi, a Krišto veruje da im na taj način može pružiti detinjstvo kakvo je i sam imao.
(Kurir.rs/vecernji.hr)
